Zašto su satelitski snimci iz Irana ozbiljno zabrinuli Zapad: Protiv ovoga ne pomaže ni najnovija bomba

S obzirom na to da Iran sada, nakon kolapsa svog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama, proizvodi uranijum blizu nivoa naoružanja, ova instalacija komplikuje napore Zapada da spreči Teheran da potencijalno razvije atomsku bombu

U blizini vrha planine Zagros u centralnom Iranu radnici grade nuklearno postrojenje toliko duboko u zemlji da je verovatno izvan dometa najnovijeg američkog oružja dizajniranog da uništi takva mesta, prema ekspertima i satelitskim snimcima koje je analizirao The Associated Press.

Fotografije i video snimci iz Planet Labs PBC pokazuju da Iran kopa tunele u planini u blizini nuklearne lokacije Natanz, koja je bila izložena uzastopnim sabotažnim napadima usred sukoba Teherana sa Zapadom oko njegovog atomskog programa, prenosi portal "Military Times".

Preporučujemo

S obzirom na to da Iran sada, nakon kolapsa svog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama, proizvodi uranijum blizu nivoa naoružanja, ova instalacija komplikuje napore Zapada da spreči Teheran da potencijalno razvije atomsku bombu, jer diplomatija oko njegovog nuklearnog programa ostaje u zastoju.

Završetak takvog objekta "bio bi scenario iz noćne more koji rizikuje da zapali novu eskalatornu spiralu", upozorila je Kelsi Devenport, direktorka politike neširenja u Vašingtonskom udruženju za kontrolu naoružanja.

"S obzirom na to koliko je Iran blizu bombe, on ima vrlo malo prostora da pojača svoj program, a da ne sapliće crvene linije SAD i Izraela. Dakle, u ovom trenutku, svaka dalja eskalacija povećava rizik od sukoba."

Izgradnja na lokaciji Natanz dolazi pet godina nakon što je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp jednostrano povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma. Tramp je tvrdio da se sporazum ne odnosi na program balističkih raketa Teherana, niti na njegovu podršku milicijama širom Bliskog istoka.

Ali ono što je uradio je striktno ograničilo iransko obogaćivanje uranijuma na 3,67 odsto čistoće, dovoljno moćno samo da napaja civilne elektrane, i zadržao zalihe na samo nekih 300 kilograma.

Od raspada nuklearnog sporazuma, Iran je rekao da obogaćuje uranijum do 60 odsto, iako su inspektori nedavno otkrili da je zemlja proizvodila čestice uranijuma čistoće 83,7 odsto.

To je samo kratak korak od dostizanja praga od 90 odsto čistoće za oružje.

Od februara, međunarodni inspektori su procenili da su zalihe Irana bile više od 10 puta veće od dogovora iz Obamine ere, sa dovoljno obogaćenog uranijuma da bi Teheranu omogućilo da napravi "nekoliko" nuklearnih bombi, rekao je šef Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Predsednik SAD Džo Bajden i izraelski premijer rekli su da neće dozvoliti Iranu da napravi nuklearno oružje.

"Verujemo da je diplomatija najbolji način za postizanje tog cilja, ali predsednik je takođe bio jasan da nismo uklonili nijednu opciju sa stola", navodi se u saopštenju Bele kuće za AP.

Islamska Republika poriče da traži nuklearno oružje, iako zvaničnici u Teheranu sada otvoreno razgovaraju o svojoj sposobnosti da ga naprave.

Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama, u odgovoru na pitanja AP-a u vezi sa izgradnjom, saopštila je da su "miroljubive nuklearne aktivnosti Irana transparentne i pod zaštitnim merama Međunarodne agencije za atomsku energiju".

Međutim, Iran je godinama ograničavao pristup međunarodnim inspektorima.

Iran kaže da će nova konstrukcija zameniti nadzemni centar za proizvodnju centrifuga u Natanzu koji je pogođen eksplozijom i požarom u julu 2020. Teheran je za incident okrivio Izrael, za koji se dugo sumnjalo da vodi kampanje sabotaže protiv njegovog nuklearnog programa.

Teheran nije priznao nikakve druge planove za postrojenje, iako bi morao da prijavi lokaciju IAEA ako planira da tamo uvede uranijum.

IAEA sa sedištem u Beču nije odgovorila na pitanja o novom podzemnom objektu.

Novi projekat se gradi pored Natanza, oko 225 kilometara južno od Teherana. Natanz je bila tačka međunarodne zabrinutosti otkako se saznalo za njegovo postojanje pre dve decenije.

Zaštićen protivavionskim baterijama, ogradama i iranskom paravojnom Revolucionarnom gardom, objekat se prostire na 2,7 kvadratnih kilometara na sušnom Centralnom platou zemlje.

Satelitske fotografije koje je u aprilu snimio "Planet Labs PBC" i analizirao AP pokazuju kako Iran uranja u Kuh-e Kolang Gaz La, ili "Planinu pijuk“, koja se nalazi odmah iza Natanzove južne ograde.

Različiti skup slika koje je analizirao "Džejms Martin centar za studije o neproliferaciji" otkriva da su četiri ulaza iskopana u planinu, dva na istoku i dva na zapadu. Svaki je širok šest i visok osam metara.

Obim radova se može meriti u velikim gomilama zemlje, dve na zapadu i jedna na istoku.

Na osnovu veličine gomile otpada i drugih satelitskih podataka, stručnjaci iz centra rekli su za AP da Iran verovatno gradi objekat na dubini između 80 i 100 metara.

Analiza centra prva je koja je procenila dubinu sistema tunela na osnovu satelitskih snimaka.

"Institut za nauku i međunarodnu bezbednost", neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu koja se dugo fokusirala na iranski nuklearni program, sugerisala je prošle godine da bi tuneli mogli da idu još dublje.

Stručnjaci kažu da veličina građevinskog projekta ukazuje da bi Iran verovatno mogao da koristi podzemno postrojenje i za obogaćivanje uranijuma - ne samo za izgradnju centrifuga.

Te centrifuge u obliku cevi, raspoređene u velike kaskade od desetina mašina, brzo okreću gas uranijuma da bi ga obogatile.

Dodatne kaskade koje se okreću omogućile bi Iranu da brzo obogati uranijum pod zaštitom planine.

"Tako da je dubina objekta zabrinjavajuća jer bi nam bilo mnogo teže. Bilo bi mnogo teže ga uništiti koristeći konvencionalno oružje, kao što je tipična bomba za uništavanje bunkera", rekao je Stiven De La Fuente, naučni saradnik u centru koji je vodio analizu rada tunela.

Novo postrojenje Natanz će verovatno biti još dublje pod zemljom od iranskog pogona Fordo, još jednog mesta za obogaćivanje koje su 2009. otkrili američki i drugi svetski lideri.

Taj objekat je izazvao strahove na Zapadu da Iran pojačava svoj program protiv vazdušnih udara.

Takvi podzemni objekti naveli su SAD da naprave bombu GBU-57, koja može da prođe kroz najmanje 60 metara zemlje pre detonacije, prema američkoj vojsci.

Američki zvaničnici su navodno razgovarali o upotrebi dve takve bombe uzastopno kako bi se osiguralo da lokacija bude uništena. Nije jasno da bi takav udar oštetio objekat tako dubok kao onaj u Natanzu.

Bez takvih bombi SAD i njihovi saveznici imaju manje mogućnosti da gađaju lokaciju.

A ako diplomatija ne uspe, sabotažni napadi se mogu nastaviti.

Natanz je već bio na meti virusa "Stuknet", za koji se veruje da je izraelska i američka tvorevina, koji je uništio iranske centrifuge.

Takođe se veruje da je Izrael ubio naučnike uključene u program, udario u objekte dronovima koji nose bombe i pokrenuo druge napade.

Izraelska vlada je odbila da komentariše.

Stručnjaci kažu da bi takve remetilačke akcije mogle da gurnu Teheran još bliže bombi — i da uvedu njegov program još dublje u planinu gde vazdušni napadi, dalje sabotaže i špijuni možda neće moći da ga dosegnu.

„Sabotaža može kratkoročno da poništi iranski nuklearni program, ali to nije održiva, dugoročna strategija za zaštitu od Irana sa nuklearnim oružjem“, rekao je Davenport, stručnjak za neširenje.

„Uvođenje iranskog nuklearnog programa dalje u podzemlje povećava rizik od proliferacije.

Amerikanci nedavno testirali bombu GBU-57

Kako su tenzije sa Iranom eskalirale zbog njegovog nuklearnog programa, američka vojska je ovog meseca objavila slike moćne bombe dizajnirane da prodre duboko u zemlju i uništi podzemna postrojenja koja bi se mogla koristiti za obogaćivanje uranijuma.

Američko vazduhoplovstvo je 2. maja objavilo retke slike oružja, GBU-57, poznatog kao "Massive Ordnance Penetrator". Zatim su fotografije pobrisane, očigledno zato što su otkrile osetljive detalje o oružju, javlja AP.

SAD su razvile "Massive Ordnance Penetrator" 2000-ih, pošto je rasla zabrinutost zbog toga što Iran ojačava svoja nuklearna mesta gradeći ih pod zemljom.

Vazduhoplovstvo je objavilo slike bombi na Fejsbuk stranici Vajtman vazduhoplovne baze u Misuriju. U bazi se nalazi flota "nevidljivih"bombardera B-2, koji je jedini avion sposoban da ponese tu bombu.

U objavi je saopšteno da je baza primila dve bombe kako bi tamošnja eskadrila mogla da "testira njihov učinak".

Najnovije fotografije otkrile su šablone na bombama na kojima je navedena njihova težina od 12.300 kilograma. Takođe je opisano da bomba nosi mešavinu AFKS-757 — standardnog eksploziva — i PBKSN-114, relativno novog eksplozivnog jedinjenja, rekao je Rahul Udoši, viši analitičar oružja u "Janes", obaveštajnoj firmi otvorenog koda.

Težina bombe, sudeći po šablonu, pokazuje da najveći deo potiče od njenog debelog čeličnog okvira, koji joj omogućava da probje beton i zemlju pre eksplozije. Međutim, ostaje nejasno kakva bi bila tačna efikasnost oružja.

Portal "The Warzone" prvi je izvestio o objavljivanju fotografija. AP je kontaktirao vazduhoplovnu bazu Vajtman i komandu za globalne udare vazdušnih snaga sa pitanjima o slikama. U roku od jednog dana, objava na Fejsbuku je nestala.

Udoši je rekao da ih je Ratno vazduhoplovstvo verovatno skinulo jer su otkrili previše podataka o bombama. "Brzo uklanjanje sa interneta bez komentara (ili) opravdanja znači da postoji potencijalni propust", rekao je Udoši.

Da li će SAD upotrebiti bombu?

Američki zvaničnici su razgovarali o upotrebi dve takve bombe uzastopno kako bi se osiguralo da lokacija bude uništena. Ali čak i tada, nova dubina tunela Natanz verovatno predstavlja ozbiljan izazov.

Dodatno komplikuje svaki mogući američki vojni udar to što je B-2 bio prizemljen mesecima od decembra kada se jedan zapalio nakon prinudnog sletanja. U ponedeljak je general Tomas A. Busijer, komandant komande za globalne udare Vazduhoplovnih snaga, objavio da je prizemljenje B-2 ukinuto.

"Dok je pauza za bezbednost flote B-2 zvanično završena, naša sposobnost da pružimo nuklearno odvraćanje i pružimo dalekometne udare nikada nije bila upitna", rekao je on u saopštenju.

Iran: Smena na čelu Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost

Predsednik Irana Ebrahim Raisi imenovao je danas Ali Akbara Ahmadijana za novog sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost koji će na tom položaju zameniti dugogodišnjeg moćnog i uticajnog Alija Šamkanija.

Šamkani je smenjen predsedničkim dekretom nakon što je doveden u vezu sa navodnim britansko-iranskim špijunom koji je nedavno pogubljen, navodi se u izveštaju AP.

Međutim, Šamkani je imao ključnu ulogu u pregovorima s arapskim državama Persijskog zaliva u pokušajima da se smanje tenzije sa zvaničnim Teheranom i postigne detant na relaciji Iran-Saudijska Arabija.

Izvor Rojtersa koji je upućen u političke prilike u Iranu ocenio je da promena na čelu Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost neće imati uticaja na rad ovog tela, kao i da će Šamkani, po svemu sudeći, biti postavljen na neku "važniju poziciju" u Iranu.

Novi sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Akbar Ahmadijan je do sada obavljao dužnosti načelnika strateškog centra elitne paravojne formacije Iranska revolucionarna garda.

(Telegraf.rs)