Šumski požari u Kanadi nikako da se okončaju: "Zaista se ne zna kada bi se ovo moglo završiti"
Eksperti su veoma zabrinuti zbog situacije s podivljalim šumskim požarim u Kanadi.
U provinciji Alberta u Kanadi, u kojoj živi više od četiri miliona ljudi, uvedeno je vanredno stanje, jer gori skoro 100 šumskih požara, od kojih je desetine van kontrole.
Od kada je 4. maja proglašeno prvo lokalno vanredno stanje, izgorelo je preko 782.000 hektara zemlje - 1,9 miliona igrališta američkog fudbala ili više od 3.000 kvadratnih milja, rekli su lokalni zvaničnici, prenosi BBC.
Hiljade vatrogasaca i pomoćnog osoblja iz cele Kanade i SAD spustile su se na ovo područje da se bore sa neprestanim plamenom.
Ipak, postoje 93 aktivna šumska požara u Alberti od podneva u petak, a stručnjaci kažu da se kraj ne nazire.
Rani podaci sugerišu da bi ova sezona požara mogla biti jedna od najgorih zabeleženih.
Zašto je tako loše?
Šumski požari u Alberti su tipični za maj, rekla je Teri Lang, meteorolog iz Kanade za životnu sredinu i klimatske promene.
Tokom proleća, sneg počinje da se topi, otkrivajući grančice, grane i mrtvo lišće ispod. Stručnjaci ovo nazivaju "gorivom".
Tople temperature i suvi uslovi povećavaju zapaljivost goriva.
Ali ove godine, Alberta je bila podložna i rekordnoj vrućini i ispodprosečnim padavinama.
"To je samo pogoršalo celu situaciju", rekla je gospođa Lang.
Od sredine februara do sredine maja, većina centralne i severne Alberte dobila je 50 odsto manje padavina ove godine od tipičnog 90-dnevnog proseka tokom istog perioda, rekla je gospođa Lang, i 75-100 odsto manje u nekim delovima.
U međuvremenu, prosečne temperature su bile 3-6C više, rekla je ona.
Rekordi vrućine širom Alberte oboreni su 158 puta samo od 1. do 15. maja, rekla je gospođa Lang.
"To je alarmantno. Videli smo slične događaje, ali ne ovako početkom godine", rekla je ona.
"Količina dima koju izbacuju ovi požari je neverovatna. Pokriva skoro celu zapadnu Kanadu. I to ima uticaja i na ljude."
Život pod oblacima dima
Merilin Hamelin (59) živi u Haj Preriji, u Alberti, usred dima i pepela koji prekrivaju njen grad od šumskih požara koji su bujali oko 10 km dalje.
To mesto je pod zvaničnom upozorenjem o evakuaciji od 12. maja, gde automatska upozorenja svakodnevno prekidaju TV, radio, tablete i mobilne telefone stanovnika, upozoravajući ih na to koliko je zvanična evakuacija neminovna.
"Uplašena sam", rekla je. "Samo izgleda da je tmurno sve vreme. Nema sunca ili bilo čega."
Gospođa Hamelin, koja je rekla da ima hroničnu bolest pluća, hitno je prebačena u bolnicu početkom maja nakon što je pretrpela teški iznenadni napad upale pluća, za šta ona okrivljuje dim.
"Moja cimerka je pozvala brata da dođe po mene", rekla je ona, prisećajući se incidenta. "Nisam mogla da dišem. Hvatala sam vazduh."
Brat ju je odvezao u bolnicu Meklenan, udaljenu otprilike 35 minuta, jer je bolnica u njenom gradu bila prinuđena da se zatvori.
Neki objekti u tom gradu, uključujući staračke domove i bolnice, zatvoreni su iz predostrožnosti, a ugrožene grupe su evakuisane. Bolnica je od tada ponovo otvorena.
Iako se gospođa Hamelin vratila kući, ona živi u stalnoj paranoji od novog napada upale pluća dok nebo ostaje prepuno dima.
"Osećam se kao da se ponovo vraća, iz dima", rekla je ona. "Samo ostajem u kući i čekam da vidim da li moramo da se evakuišemo."
"Ne znam kada bi ovo moglo da se završi"
Do 16. maja, 19.576 ljudi je bilo prinuđeno da evakuiše svoje domove u Alberti, rekli su zvaničnici. Od tada je broj evakuisanih pao na 10.523.
"Tek smo na sredini maja", rekla je Džosi Sent Ondž, službenik za informacije u "Alberta Wildfire". "Naša sezona požara obično traje do jeseni."
Već je izgorelo 782.000 hektara skoro je sedam puta više od petogodišnjeg proseka za isti period, rekla je ona, što je 123.000 hektara.
"Ono što je neobično i čini ga izazovnijim jeste da umesto da vidimo jedan veliki šumski požar u određenom delu, vidimo mnogo šumskih požara koji se šire teritorijom", rekla je ona.
"Biće mnogo posla da se ovi požari stave pod kontrolu."
Gospođa Sent Ondž je rekla da se 1.600 vatrogasaca i pomoćnog osoblja iz Kanade nalazi u oblasti koja se bori sa požarima, plus još više od 1.000 iz drugih agencija u Severnoj Americi, uključujući SAD.
Majk Flenigan, istraživački predsedavajući za usluge predviđanja, upravljanje vanrednim situacijama i vatrogasnu službu na Univerzitetu Tompson Rivers, rekao je: „"Moje kolege i ja to u velikoj meri pripisujemo klimatskim promenama uzrokovanim ljudima."
"Kako se naša klima zagreva, možemo očekivati da ćemo videti više vatre, više dima", rekao je on. "Ne svake godine, ali u proseku ćemo videti više požara."
Stručnjaci se bore da predvide kada će ovogodišnji požari u Alberti nestati.
"Treba nam mnogo kiše veoma dugo da bismo zaista shvatili šta se dešava", rekla je gospođa Lang iz "Environment Canada".
"I to se ne pojavljuje u vremenskim modelima. Tako da se zaista ne zna kada bi se ovo moglo završiti."
(Telegraf.rs)