Tvrdi da je nevin, a deset godina je iza rešetaka bez suđenja: Opšti haos u Džordžiji zbog pravnih začkoljica

Policija je 2013. uhapsila Morisa Džimersona i još četvoricu zbog ubistva. Porota je oslobodila dvojicu od njih, ali već 10 deset godina, Džimerson je većinu tog vremena proveo u okružnom zatvoru, pravno nevin.

Sedeći za trpezarijskim stolom, Sonja Holms piše razglednicu svom sinu kojeg lično nije videla godinama. Šalje najmanje jednu nedeljno.

"To je samo brzi pozdrav da ga obavestim da o njemu uvek razmišljaju", rekla je ona.

Preporučujemo

Njen sin Moris Džimerson živi oko deset kilometara dalje, ali iza betonskih zidova i bodljikave žice zatvora u okrugu Doerti. Policijska uprava u Albaniju je 2013. uhapsila Džimersona i još četvoricu zbog dvostrukog ubistva. Dvojicu saoptuženih je porota oslobodila optužbi 2017.

Većinu od poslednjih 10 godina Džimerson je bio iza rešetaka, ali nikada nije dobio priliku da ispriča svoju stranu priče na suđenju. On se izjasnio da nije kriv.

"Niko o tome ne priča", rekla je njegov amajka. "Nema vesti. O tome se ništa ne govori. Moris se oseća bespomoćno."

Prema rečima okružnog tužioca okruga Doerti Gregorija Edvardsa, postoji više razloga za odlaganje Džimersonovog slučaja, uključujući pandemiju i poplavu u zgradi suda 2021. koja je privremeno pauzirala suđenja.

Okružni tužilac takođe krivi za zadržavanje prvobitnog sudiju uključenog u slučaj, koji je dozvolio da se svakom optuženom sudi odvojeno, umesto svima odjednom.

Dok je čekao na suđenje, Džimerson, sada 32-godišnjak, nakratko je odslužio kaznu u državnom zatvoru zbog nepovezanog krivičnog dela, ali Edvards je rekao da je njegovo suđenje moglo da se pomeri napred za to vreme.

"Džimersonov slučaj, to je retka situacija", rekao je Edvards. "Želimo da dođemo do suđenja na kraju." On je rekao da je "trenutno odlaganje" direktno povezano s tim što Džimerson mesecima nema advokata koji bi ga zastupao.

Sudski zapisnici pokazuju da se njegov advokat povukao iz slučaja u julu 2022. "Potreban mi je javni branilac za moj slučaj... Čekao sam datum suđenja", napisao je Jimmerson na razglednici iz zatvora u okrugu Doherti u septembru 2022.

Osam meseci kasnije, rekao je da još nema advokata.

"Ovo je problem koji je trenutno na kriznom nivou i verovatno će se pogoršati", rekla je Maja Čaudhuri, advokat Južnog centra za ljudska prava, organizacije za građanska prava iz Atlante.

Tokom proteklih nekoliko meseci, Čaudhuri je rekla da je putovala širom države tražeći ljude u zatvoru optužene za zločine koji nemaju advokate koje imenuje sud. Džimerson je jedan od njih.

Šesti amandman Ustava SAD garantuje osobama optuženim za zločine pravo na brzo suđenje i pristup advokatu ako ga ne mogu priuštiti. "Za toliko ljudi koje sam sreo u zatvorima, a koji su tamo mesecima, a ponekad i godinama, ja sam prvi advokat kojeg su videli", rekla je Čaudhuri.

Za to što je Džimerson tako dugo bio bez pravnog zastupanja ističe niz neuspeha u sistemu krivičnog pravosuđa Gruzije.

Džimersonov bivši advokat, Bendžamin Harel, podneo je zahteve za povlačenje iz slučaja u julu i avgustu prošle godine. Sudski zapisnici pokazuju da je tražio da napusti slučaj jer je njegovoj novorođenoj ćerki bila potrebna medicinska nega koja je zahtevala putovanje širom države.

Harel je privatni advokat koga je Savet javnih branilaca Džordžije platio da zastupa Džimersona. Savet branilaca, koji je državna agencija koju finansiraju poreski obveznici, predstavlja 85 odsto ljudi u Džordžiji optuženih za zločine.

Harel nije odgovorio na više poruka u kojima ga je pitao da li je upozorio Veće branilaca pre ili nakon podnošenja zahteva za napuštanje slučaja. Agencija takođe nije odgovorila na pitanja o tome da li je od Harela dobila neko prethodno obaveštenje.

U septembru 2022, Džimerson je poslao pismo u kancelariju okružnog službenika, tražeći da ga neko imenuje za novog javnog branioca. Sudski pomoćnik sudije Višeg suda Viktorija Dariso, koja sada predsedava slučajem, rekla je za "Atlanta News First Investigates" da njena kancelarija tada nije bila upoznata sa Džimersonovim zahtevom.

Južni centar je 21. marta 2023. obavestio Savet branilaca da Džimerson nema advokata. "Gospodin Džimerson je sada bez advokata devet meseci, dok su dvojica njegovih saoptuženih otišla na suđenje pre mnogo godina", napisala je Čaudhuri u pismu. "On je u studentskom domu za osobe sa dijagnozom mentalnog zdravlja i dozvoljeno mu je da izlazi iz ćelije samo na jedan sat svakog drugog dana."

"Južni centar" je saopštio da agencija nikada nije odgovorila.

Dana 11. aprila 2023. "Atlanta News First Investigates" poslala je mejl-poštu Darisoinoj kancelariji, pitajući zašto nikada nije potpisala nalog kojim se Harelu dozvoljava da se povuče iz slučaja.

Dan kasnije sudski pomoćnik je telefonom rekao agenciji "Atlanta News First Investigates" da je osoblje greškom zamenilo nalog kada je prvobitno zatražen 2022. Nekoliko sati kasnije, nalog je podnet kancelariji službenika.

Narednog dana "Atlanta News First Investigates" poslala je mejl Natali Glejzer, glavnom pravnom službeniku Saveta branilaca, da obavesti agenciju da Džimerson nema advokata.

Advokat Anđela Dilion je 17. aprila 2023. podnela prijavu da zastupa DŽimersona. Prema njenoj govornoj pošti, Dilon je regionalni javni branilac jugozapadne agencije.

Veće branilaca tvrdi da je Džimerson celo vreme imao advokata jer Dariso nikada nije potpisao i podneo nalog za oslobađanje Harela iz slučaja.

"Sudska greška, ako je do nje došlo, ne uklanja odgovornosti ili zastupanje gospodina Harela", rekao je Tomas O’Koner, direktor komunikacija Saveta branilaca. "Po zakonu i u stvari, gospodin Harel je bio advokat gospodina Džimersona do 12. aprila; suprotne tvrdnje namerno obmanjuju."

Južni centar se ne slaže. "Tvrditi da je gospodin Džimerson ’zastupljen’ pod ovim okolnostima predstavlja ismevanje prava na advokata", rekla je Čaudhuri. "Ovo svakako nije vrsta 'reprezentacije' koju bi neko platio."

Da bi utvrdio koliko ljudi treba pravno zastupanje u Džordžiji, Južni centar je ove godine podneo više zahteva za javnu evidenciju Savetu branilaca. Posebno se traže ljudi optuženi za zločine, koji uključuju više optuženih u istom predmetu, kojima su potrebni advokati. Ovim pojedincima su obično potrebni advokati poznati kao advokati za "konflikte" ili "C-3", koji su često privatni advokati koje država plaća da zastupaju siromašne pojedince. Predmeti koji uključuju više optuženih za isto krivično delo moraju biti zastupani od strane različitih kancelarija i advokata kako bi se izbegao sukob interesa.

U pismu koje je Južni centar poslao glavnom tužiocu Džordžije u februaru, tvrdi se da Savet branilaca "namerno otežava dobijanje dokumentacije" previsokim naplatom dokumenata i pružanjem "sve nepotpunije dokumentacije".

Agencija je odgovorila da je to laž. "Savet javnih branilaca Džordžije sledi zakon kada odgovara na sve zahteve za evidencijom", rekao je O’Koner. "Južni centar rutinski podnosi zahteve za obimne skupove podataka i zapise koji zahtevaju značajno administrativno vreme za ispunjavanje."

Portparol tužilaštva rekao je da je primio pismo Južnog centra, ali da nije u mogućnosti da posreduje u sporu jer njegova kancelarija služi kao pravni savetnik za sve državne agencije, uključujući Savet branilaca. Verovatno jedino rešenje za Južni centar jeste građanska parnica.

Čaudhuri je rekla da je mnoge dokumente koje je tražio Savet branilaca ranije dostavljao prilično brzo i po razumnoj ceni. "Jedina stvar koja se promenila tokom ovog vremena je količina medijske pažnje i uvid javnosti koju trenutno dobija savet javnih branilaca Džordžije", rekla je Čaudhuri.

Od decembra, "Atlanta News First Investigates" je objavio više istraga koje bacaju svetlo na nedostatak advokata koje imenuje sud i njihov uticaj na državni sistem krivičnog pravosuđa.

To je problem koji je direktorka Saveta javnih branilaca Džordžije, Omotajo Ali, više puta ponavljao. "Ove poslednje dve godine su bile najfenomenalnije", rekla je Ali u intervjuu prošlog novembra.

U video-snimku objavljenom na Jutjub stranici vlade okruga Fulton u martu, Ali je rekla da je agencija u potpunosti popunjena. "Imamo više zaposlenih nego što smo ikada imali u istoriji agencije. Imamo više sredstava nego što smo ikada imali u istoriji agencije i to poslednje dve godine", rekla je ona.

Više sudija širom države kaže drugačije, uključujući Artura Smita, predsednika Veća sudija viših sudova Džordžije, koji navodi da je iskusio problem u sopstvenoj sudnici.

"Imamo premalo javnih branilaca da bismo mogli da obavimo posao", rekao je Smit, čija se sudnica nalazi u Kolumbusu. "Nedostatak javnih branilaca usporava sudski proces jer, kao što sam već rekao, nećemo se izjasniti o krivici niti saslušati predlog okrivljenog koji želi da bude zastupan, osim ako on ili ona nema branioca."

Glavni sudija Vrhovnog suda Džordžije priznao je to pitanje u svom obraćanju poslanicima u martu o stanju pravosuđa.

"Kancelarije javnih branilaca takođe veoma teško da regrutuju i zadržavaju advokate", rekao je glavni sudija Majkl Bogs. "U međuvremenu,. što i nije iznenađujuće, raste broj nerešenih krivičnih predmeta, a samim tim i čekanje na optužene, ali neosuđene za zločine, koji sede u lokalnim zatvorima i čekaju sve vreme ove državne optužnice ili suđenja. I naravno, kao što znate, kazna bi trebalo da sledi nakon osude, a ne da joj prethodi."

(Telegraf.rs)