Bivši predsednik SAD Džimi Karter svoje poslednje dane provodi uz porodicu: Prosek je 70 dana, ali se on ne da

Provoditi mesece u hospiciju uopšte nije neuobičajeno, kaže stručnjak za časopis "Pipl", dva meseca nakon što je porodica predsednika Džmija Kartera potvrdila da je prestao da prima medicinsku intervenciju

Vesti da će bivši predsednik Džimi Karter (98) početi kod kuće da prima hospicijsku negu stigle su krajem februara, a "The Carter Center" je u saopštenju objavio da je Karter "odlučio da svoje preostalo vreme provede kod kuće sa svojom porodicom i da dobije hospicijsku negu umesto dodatne medicinske intervencije", javlja časopis "Pipl".

Sada, više od dva meseca kasnije, stručnjaci pojašnjavaju da provođenje meseci u hospiciju - iako nije uvek slučaj - uopšte nije neuobičajeno.

Preporučujemo

"Pogrešno je shvatanje da je prosečna dužina boravka u hospisu poslednjih nekoliko dana nečijeg života", objašnjava Džonatan Flis, predsednik i izvršni direktor "Empath Health"-a, jedne od najvećih neprofitnih hospicijskih organizacija u zemlji. "Prosečna dužina boravka u hospisu u SAD je u rasponu od 60 do 70 dana."

Flis dodaje da iako mnogi misle o hospisu kao o nezi koja traje 24 sata dnevno, sve zavisi od situacije samog pacijenta.

"Mnoga nega u hospisu nije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To je u kući i van nje i rad sa porodicom i negovateljem kako bi mogli da izdržavaju svoju voljenu osobu", kaže on. "Zato ih učimo na mnogo različitih načina da pomognu, bilo da se radi o kupanju ili davanju lekova ili da im bude udobno."

Flis, koji je koautor knjige "Novo zdravstveno doba: Budućnost zdravstvene zaštite u Americi", napominje da je hospis kvalifikovan za nadoknadu troškova "Medicare"-a prema Zakonu o poreskoj pravednosti i fiskalnoj odgovornosti iz 1982. — koji je usvojen u zakon pod samim Karterom.

"Zaista verujem da je bivši predsednik želeo da ovo učini delom američkih razgovora", rekao je Flis.

Kako Flis objašnjava, nega u hospisu nije namenjena samo onima na kraju života, već i članovima njihovih porodica.

"Hospis takođe obezbeđuje negovateljima i porodicama resurse koji su im potrebni", kaže on.

To uključuje vođenje članova porodice kroz proces tuge i žalosti, uključujući period "predviđene tuge", u kojem porodica i pacijent znaju da dolazi smrt.

Nega u hospisu takođe može uključivati stvari kao što su programi za veterane (Karteru, budući da je veteran, verovatno bi bila obezbeđena "ceremonija pričvršćivanja", u kojoj odlikovani vojnik upravlja zastavom sa vojnim počastima).

Hospis takođe, naravno, pruža punu medicinsku negu, kao i duhovnost. Neki programi čak pokrivaju stvari poput reikija i muzičke terapije.

"Sve vreme čujemo od porodica i pacijenata: 'Voleo bih da nam je neko ranije objasnio razmere i dubinu i širinu onoga što hospis može da donese'".

Flis ukazuje na istraživanje koje potkrepljuje ideju da većina ljudi, kada ih pitaju, kaže da ne žele da umru u staračkom domu ili bolničkom krevetu. Umesto toga, oni žele da budu kod kuće, okruženi porodicom, voljenima i, ako su duhovni, svojim duhovnim savetnicima i vođama.

"Jedna komponenta hospicija je da se agresivna faza lečenja ozbiljne, uznapredovale, terminalne bolesti povuče i ona prelazi u pomoćnu negu", kaže on.

"Niko zaista ne zna raspored smrti i dok još možemo da lečimo simptome, mi smo specijalizovani za uklanjanje patnje - fizičkih danaka patnje i anksioznosti i nesanice, kao i emocionalne i duhovne strane", zaključio je Flis.

Džimi Karter je njstariji živi predsednik SAD u istoriji. Preživeo je metastatski rak mozga se sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući i operaciju mozga nakon pada 2019. godine.

(Telegraf.rs)