SAD bi trebalo da bombarduju Meksiko zbog droge: Najnovija ideja republikanaca za rešenje krize sa fentanilom

Vreme čitanja: oko 4 min.

Kriza sa opioidima navela je neke republikance da traže novu strategiju, uključujući slanje američkih trupa u Meksiko čak i bez dozvole te zemlje

Foto: Wikimedia/U.S. Navy photo by Mass Communication Specialist 3rd Class Joshua Card

Članovi bezbednosnog kabineta Meksika sastaju se ove nedelje s američkim zvaničnicima usred sve većih poziva na suzbijanje meksičkih narko kartela i krijumčarenja fentanila.

Određeni broj republikanaca, uključujući predsedničke kandidate Republikanske partije, pojačali su retoriku kada je u pitanju borba protiv krize s fentanilom, uključujući i najavljivanje mogućnosti upotrebe američke vojne sile u Meksiku za bombardovanje kartela i laboratorija za proizvodnju droge. Takođe je sve veća podrška da se neki karteli etiketiraju kao strane terorističke organizacije, prenosi "Politiko".

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador odbacio je tvrdnje američkih zvaničnika da se skoro sav fentanil na američkim ulicama masovno proizvodi u Meksiku od strane kriminalnih grupa, što je stav koji je u suprotnosti s američkom upravom za borbu protiv droge.

DEA je u decembru procenila da se većina fentanila kojim se trguje od strane kartela Sinaloa i CJNG masovno proizvodi u tajnim fabrikama u Meksiku, a hemikalije potiču iz Kine. DEA je okarakterisala fentanil kao "najsmrtonosniju pretnju drogom" sa kojom se SAD suočava.

Kriza koja je u toku navela je neke republikance da pozovu na novu strategiju, uključujući slanje američkih trupa u Meksiko - čak i bez dozvole te zemlje.

"Moramo da zaustavimo dotok fentanila u ovu zemlju. Svake godine ubija 100.000 Amerikanaca, skoro duplo više nego što smo izgubili u celom Vijetnamskom ratu i skoro sve dolazi iz Meksika", rekao je senator Tom Koton tokom gostovanja na "Foks njuzu" prošlog meseca.

"Šta god da uradite ISIS-u ili Al-Kaidi, ubijajući 100.000 Amerikanaca svake godine, to je upravo ono što naša vlada treba da uradi ovim kartelima u Meksiku. I ako meksička vlada želi da nam pomogne, neka bude tako. Ako ne želi, neka bude tako", dodao je on.

Koton je dodao da "za ovo postoji presedan", uključujući i to kako su američke specijalne operacije pomogle kolumbijskoj policiji da pronađe i ubije Pabla Eskobara.

Donald Tramp, lider republikanaca, takođe je obnovio pozive na pojačanu akciju protiv meksičkih kartela, uključujući korišćenje vojnih udara koje nije odobrila meksička vlada, navodi se u nedavnom izveštaju "Rolingstouna".

"Napad na Meksiko, ili kako god to želite da nazovete, je nešto za šta je predsednik Tramp rekao da želi da se naprave ’borbeni planovi‘", rekao je jedan izvor za "Rolingstoun". "Žalio se na propuštene prilike svog prvog mandata, a oko njega ima mnogo ljudi koji žele manje propuštenih prilika u drugom Trampovom predsedništvu."

Kao predsednik, Tramp je pitao bivšeg ministra odbrane Marka Espera o upotrebi projektila za uništavanje narko-laboratorija i kartela u Meksiku. Esper je taj zahtev odbio, prenosi Politiko.

Kritičari upozoravaju, međutim, da bi vojna intervencija u Meksiku mogla da raseli ogroman broj ljudi, a da istovremeno oteža odbijanje tražilaca azila, a upotreba sile neće umanjiti potražnju SAD za drogom.

Lopez Obrador je u ponedeljak na konferenciji za novinare odbacio nalaze DEA i druge izveštaje koji povezuju proizvodnju fentanila sa Meksikom.

"U Meksiku se ne proizvodi fentanil, ne proizvodi se sirovina za fentanil. Ako kineska vlada kaže da ni ona ne proizvodi, onda je to zanimljivo. Ko ga proizvodi?", rekao je on, prenosi Rojters.

Prošlog meseca, Lopez Obrador je napisao pismo Si Đinpingu, predsedniku Narodne Republike Kine, tražeći od njega da preduzme dalje mere za kontrolu pošiljki prekursora fentanila, istovremeno se žaleći na izglede da SAD neke meksičke narko-bande odrede kao terorističke organizacije .

"Nepravedno, oni nas okrivljuju za probleme koji su u velikoj meri povezani sa njihovim gubitkom vrednosti, njihovom krizom blagostanja", napisao je Lopez Obrador za "Gardijan".

Lopez Obrador je takođe ranije ukazivao na "nedostatak zagrljaja" u američkim porodicama kao doprinos opioidnoj krizi, koja je ubila više od 71.000 Amerikanaca 2021.

Kasnije u svom pismu, Lopez Obrador je zatražio pomoć Kine u smanjenju isporuka prekursora fentanila koje meksički karteli uvoze iz te zemlje. Uprkos tom pitanju i nalazima svoje administracije, koja je otkrila laboratorije fentanila u severnoj državi Sinaloa, Lopez Obrador je nastavio da poriče da se fentanil proizvodi na meksičkom tlu.

Administracija predsednika Džoa Bajdena takođe je odbacila pozive na vojnu invaziju i označavanje kartela kao terorističkih organizacija.

"Označavanje ovih kartela stranim terorističkim organizacijama ne bi nam dalo nikakva dodatna ovlašćenja koja već nemamo", rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson za "Politiko", dodajući da administracija umesto toga radi na modernizaciji tehnologije na granicama.

Administracija takođe traži da fentanil bude naveden kao lek sa "liste I", što bi nametnulo dodatna ograničenja na njegovu regulaciju i distribuciju. Trenutno je naveden kao lek sa "liste II". Ostale droge sa "liste I" uključuju heroin, LSD, pejotl, ekstazi i kanabis.

Okrugli sto za sprovođenje zakona iz 2018. o opioidnoj krizi u Kanadi identifikovao je Kinu kao glavni izvor fentanila pronađenog u Kanadi, uz napomenu da se fentanil sintetiše u Meksiku. Domaće laboratorije fentanila su takođe pronađene u BC, Alberti i Kvebeku.

(Telegraf.rs)