Zbog sve većeg priliva izbeglica, situacija u nemačkim gradovima napeta: Koliko ova zemlja može da ih primi?

Na loše stanje u gradovima sa smeštajem izbeglica žale se iz mnogih krajeva Nemačke

Zbog velikog broja izbeglica situacija u nemačkim gradovima je sve napetija. Ministarka unutrašnjih poslova ne želi da ograniči broj izbeglica i ne da više novca. Sindikat policije se pribojava eksplozije nezadovoljstva.

"Bez zaštite granica, bez gornje granice broja izbeglica, uz istovremeno uskraćivanje dodatnih finansijskih sredstava gradovima - to je opasni koktel koji bi mogao da utiče na naglu promenu raspoloženja u zemlji", rekao je potpredsednik Nemačkog sindikata policajaca Hajko Tegac u razgovoru za najtiržaniji dnevnik u Nemačkoj, Bild.

Preporučujemo

Kritikujući nemačku ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) i to što je odbila - da se uvede gornja granica za prihvat izbeglica kao i da se komunama daju dodatna sredstava za zbrinjavanje izbeglica, rekao je da je onar "očigledno izgubila kontakt s realnošću".

Zašto vlada odbija zahteve gradova?

Ministarka je rekla da još uvek 80 odsto izbeglica dolaze iz Ukrajine pa je „nemoguće odrediti gornju granicu humanosti“. Ona je isto tako gradove i komune kritikovala zbog njihovog apela za više sredstava za zbrinjavanje izbeglica.

"Čudno mi je što se već početkom aprila govori da novac za ovu godinu nije dovoljan. Savezna vlada je za 2023. pokrajinama i komunama na vreme obećala 2,75 milijardi evra dodatne podrške", rekla je ona.

Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) takođe je kritikovao gradove i komune zbog toga što su od savezne vlade zahtevali povećanje sredstava za izbeglice. On tvrdi da su gradovi prošle godine ostvarili više poreskih prihoda nego što se očekivali i kaže: "Zapravo bi gradovi mogli finansijski da pomognu saveznom budžetu", piše DW.

Lindner je ukazao i na činjenicu da ukrajinske izbeglice od prvog dana primaju puni iznos pomoći za nezaposlene koja se finansira iz saveznog budžeta.

Protesti protiv smeštaja za izbeglice

Na loše stanje u gradovima sa smeštajem izbeglica žale se iz mnogih krajeva Nemačke.

Tino Šromann (CDU), poslanik u parlamentu pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija rekao je kako mu je neobjašnjivo da ministarka unutrašnjih poslova odbija da uvede gornju granicu broja izbeglica bez obzira na nedostatak stambenog prostora u gradovima i komunama.

Aludirajući na sve brojnije ulične proteste građana protiv izgradnje smeštaja za izbeglice, on je izrazio bojazan da bi situacija „mogla da izmakne kontroli".

"Ako savezna vlada i dalje bude ovako postupala i odnosila se prema ovom problemu, bojim se da ćemo još brže doći u situaciju iz koje se nećemo moći tako brzo spasiti", rekao je demohrišćanski političar.

I Jens Marko Šerf (Zeleni) poslanik iz Miltenberga u parlamentu Bavarske nema razumevanja za ministarku unutrašnjih poslova: „Imamo nedostatak stanova, vrtića, škola, kurseva jezika i integracije – svega je premalo! Suština je da su izjave gospođe Fezer potpuno neshvatljive. Ona time negira lošu situaciju na terenu."

Sa Šolcom u maju

Nemački kancelar Olaf Šolc je za 10. maj sazvao krizni sastanak na kojem bi predstavnici gradova sa saveznom vladom trebalo da razmotre problematiku smeštaja izbeglica - čiji broj se od završetka pandemije ponovno značajno povećao, ne samo zbog rata u Ukrajini.

Posle početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini, prošle godine je u Nemačku iz te zemlje došlo oko 1,1 milion izbeglica, od kojih je skoro milion ostalo.

Broj ljudi iz drugih zemalja koji traže zaštitu u nemačkoj takođe je ponovo porastao. Prošle godine podneto je oko 218.000 zahteva za azil, a u januaru i februaru ove godine više od 54.000. - znatno više nego u istom periodu prethodne godine.

A ministarstvo unutrašnjih poslova u Rimu saopštilo je da je u prva tri meseca ove godine čamcima i brodvima do Italije stiglo više od 28.000 ljudi - to je više od četiri puta više nego u istom periodu 2022. kada ih je bilo nešto više od 6900.

(Telegraf.rs)