Kina i Rusija zarobljene u spirali smrti: Kako demografija ugrožava i Zmaja i Medveda

Demografija nije povoljna ni na Zapadu, ali on može da privuče imigraciju

Pre 1914. godine svet je živeo u eri velikih sila, a posle 1945. imali smo Hladni rat i dve supersile.

Zatim, nakon raspada Sovjetskog Saveza i Istočnog bloka, ušli smo unipolarnu eru zapadne hegemonije – za koju nam se sada govori da se bliži kraju.

Preporučujemo

U prvoj četvrtini 2023. godine, čini se da je fraza godine "multipolarnost". Tamo gde je nekada Amerika osvajala svet, sposobna da interveniše u vazduhu i na zemlji svuda od Sijera Leonea preko Kosova do Iraka, pravila igre su se promenila, piše britanski Telegraph.

S invazijom na Irak koja se završila neuspehom i paničnim povlačenjem iz Avganistana, Zapad deluje znatno manje hegemonistički. Nove sile su u usponu, a nedavni sastanak Si Đinpinga i Vladimira Putina označio je zbližavanje tih snaga u usponu u njihovom protivljenju Zapadu.

To je, barem, bio preovlađujući narativ. Nema sumnje da je Zapad doživeo nazadovanje. Ali to nije ništa novo. Hladni rat nije izgubljen uprkos zastoju u Koreji i sramoti u Vijetnamu. Što se tiče povratka Rusije i uspona Kine, narativu o novom Hladnom ratu i multipolarnom svetu nedostaje ključni element: demografija.

Broj ljudi, naročito mladih, ključna je stvar i determinanta u svetskoj politici. A demografski, ni "Medved", a ni "Zmaj" nisu u dobroj situaciji, ocenjuje britanski list.

Rusi su imali premalo dece od doba Hruščova da bi se nacija preporodila. Putinovi napori da poveća stopu nataliteta imali su ograničen i privremen efekat. Ako Rusija ne stari kao neke druge zemlje, to nije zbog svežine nadolazeće mladosti, već zato što previše pripadnika generacije u poznim srednjim godinama, naročito muškaraca umire od alkoholizma ili očajanja.

Životni vek u Rusiji može se uporediti s onim u Indiji i Egiptu, ali dok ljudi u tim zemljama žive mnogo duže nego ranije, Rusi po tom pitanju 60 godina stagniraju. U međuvremenu, Kremlj je shvatio da zemlji nedostaju mladići. Premalo njih je rođeno pre 20 ili 30 godina i ta demografska slabost naročito se vidi sada s obzirom da su mnogi pobegli od rata.

Sve ovo je Putina lišilo "topovskog mesa", ali to ujedno i znači da će se narednih godina rađati sve manje beba u Rusiji, što će doneti probleme ekonomiji i iscrpeti potencijalnu vojnu snagu Moskve narednih decenija. Stotine hiljada muškaraca neće postati očevi jer učestvuju ili krizi u Tbilisiju ili umiru na ukrajinskom frontu.

Kina pak trpi posledice svoje kobne politike jednog deteta. Nepravedno nametnuta, a prekasno ukinuta da bi donela promene, njeno nasleđe je populacija, a naročito mlada, koja već opada i verovatno će se prepoloviti do kraja veka.

Kinu je već po broju stanovnika premašila Indija kojoj predstoje decenije rasta. Peking će i dalje imati mnoštvo mladića koje će Komunistička partija moći da šalje u bitke, ali kineska prednost u ljudstvu se smanjuje. A sve starija populacija neće imati previše entuzijazma za strane avanture.

Ipak, sve ovo ne znači da je na Zapadu sve u redu, po pitanju demografije.

Stope nataliteta su svuda niže nego što bi trebalo da budu. Ali ako poželi, Zapad i dalje može da ponudi način života koji je dovoljno atraktivan da privuče ogroman broj imigranata koji bi radili u zapadnim industrijama i bolnicama. Imigracija je u najboljem slučaju privremeno rešenje za demografsku slabost i možda se nekima ne dopada, ali barem za SAD, Britaniju i Nemačku ostaje opcija.

Nasuprot tome, malo ko sada želi da ode u Rusiju, a čak i kada bi hteli u Kinu, to bi bila samo kap u moru.

Kina i Rusija, pojedinačno ili zajedno, i dalje imaju veliki remetilački potencijal, ocenjuje Telegraph. Šteta koju su Putinovi vojnici napravili u Ukrajini svedoči o tome. Ali dok se Zapad sprema da se suoči sa izazovom, utehu bi mogle da mu predstavljaju slabosti njegovih protivnika. Novi hladni rat je možda već završen, zaključuje se u tekstu.

(Telegraf.rs)