Umro jedan od najbogatijih ljudi na svetu? Poreznici nabasali na misteriju, ali se ne zna o kome se radi

Trezor SAD dobio ogromnu uplatu zbog čega se veruje da je u pitanju smrt nekog milijardera, ali ne otkriva o kome se radi, a niko drugi ne može da shvati o kome se radi

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu možda je umro a da to niko nije primetio, otkriva se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.

Dnevni izveštaj od 28. februara pokazao je da se ogromnih sedam milijardi dolara slilo u blagajnu Trezora - neverovatan izuzetak i najveća naplata za jedan dan od najmanje 2005. godine.

Preporučujemo

Porez je ili naplaćen kada je neko vredan 17,5 milijardi dolara umro - ili ako su preneli kolosalan poklon u istoj sumi.

Ovo bi ih svrstalo u prvih 100 najbogatijih ljudi na svetu, poredeći se sa vlasnicima Klivlend Kavalirsa Denom Gilbertom i bivšom ženom Džefa Bezosa Mekenzi Skot.

Ogroman transfer novca prvi je uočio Džon Riko, ekonomista iz Vortona, koji je verovao da je to morala da bude greška.

Ali, portparol Ministarstva finansija je potvrdio da nije greška u prijavljivanju, a portparol IRS, američke poreske uprave, je rekao da je malo verovatno da je to rezultat zaostatka.

Trezor je odbio da komentariše od koga je došao novac, pozivajući se na pravila privatnosti.

Riko, pomoćnik direktora za analizu budžeta u "Penn Wharton Budget Model", primetio je da iako je porez na imovinu smanjen za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa 2017. godine, naplata je porasla poslednjih godina, verovatno zbog velikog broja smrtnih slučajeva tokom pandemije kovida.

Američka vlada je sada prikupila više od devet milijardi dolara poreza na imovinu i poklone u fiskalnoj godini koja je počela u oktobru, nego što je to činila u čitavoj 2022.

Ali, retko je da bogati Amerikanac plaća tako visoke iznose poreza na imovinu jer se oni mogu značajno smanjiti kroz strateško planiranje. Pored toga, prvih 11,58 miliona dolara oslobođeno je oporezivanja, a imanja mogu imati koristi od fleksibilnih pravila za vrednovanje privatnih kompanija. Ove isplate bi se takođe mogle smanjiti stvaranjem fondova i dobrotvornih organizacija za zaštitu prihoda od poreza.

Ko god da je deponovao sredstva mora da je imao imovinu od najmanje 35 milijardi dolara, prema proračunima Centra za poresku politiku, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

Procenjuje se da najbogatiji Amerikanci plaćaju efektivnu poresku stopu od 17 odsto na svoja imanja, nakon što su podneli sva svoja oslobođenja i izbegli poreze dobrotvornim donacijama i fondovima.

Ali ako je čak i samo 50 odsto njegove imovine oporezivo, to je potencijalna vrednost od oko 35 milijardi dolara — što bi ga učinilo jednim od 100 najbogatijih ljudi na svetu, prema Forbsovoj listi. Stoga je moguće, smatra Gabriel Zakman, ekonomista sa Kalifornijskog univerziteta Berkli, da je Forbs možda jednostavno "promašio" milijardera na svojoj listi koji je nedavno preminuo.

On je takođe tvrdio da je novac mogao biti "veliki poklon [ili] odložena isplata nekog milijardera koji je umro pre nekoliko godina", dok se poreska uprava obračunava s isplatama koje nedostaju.

Isplata od sedam milijardi dolara takođe je mogla biti izazvana razvodima koji uključuju supružnike koji nisu američki državljani, iako su isplate u roku od godinu dana od razvoda generalno isključene.

Građanima koji nisu državljani SAD takođe se mogu naplatiti porezi na imovinu ako poseduju američku imovinu na svoje ime, mada je to neuobičajeno jer mnogi bogati pojedinci poseduju imovinu pod fiktivnim korporacijama i trustovima.

Rej Medof, profesor poreskog prava na Bostonskom koledžu, u međuvremenu je sugerisao da je neko sa velikim imanjem možda sada napravio oporezivi poklon kako bi izbegao buduće poreze na imovinu na svoju celokupnu neto vrednost. Na primer, rekao je, milijarder bi mogao da pokloni nasledniku 17,5 milijardi dolara i plati porez na poklon od 40 odsto od sedam milijardi dolara, što bi mu dugoročno uštedelo novac — jer ako bi umro s imanjem vrednim 24,5 milijardi dolara, morao bi da plati 9,8 milijardi dolara poreza.

Tipičan rok za podnošenje poreza na imovinu je devet meseci nakon smrti pojedinca, mada se može produžiti za dodatnih šest meseci. Pravni poslovi sa IRS-om bi takođe mogli da ponude vlasnicima imovine više vremena.

Ali, Forbsova lista milijardera koji su umrli 2022. ne uključuje Amerikance sa dovoljno velikim imanjima da bi platili porez od sedam milijardi dolara. Većina američkih milijardera koji su umrli te godine zaradili su manje od 10 milijardi dolara, osim Edvarda Neda Džonsona III, koji je umro sa neto vrednošću od 10,9 milijardi dolara.

On je predvodio zajednički fond "Fidelity" kao njegov izvršni direktor skoro četiri decenije, nadgledajući rast njegove imovine koja je porasla sa 3,9 milijardi dolara ranih 1970-ih na 1,7 biliona dolara 2014. godine, kada se povukao.

Ipak, to nije dovoljno da biste bili primorani da platite sedam milijardi dolara poreza na imovinu.

Ne-amerikanci koji su umrli te godine takođe nisu imali više od 30 milijardi dolara. Najbliži su bili Leonardo Del Vekio, italijanski državljanin, i Ditrih Matešic, austrijski državljanin. Del Vekio je imao neto 24,8 milijardi dolara kada je umro u junu 2022, nakon što je osnovao "Luksotiku", koja je postala najveći svetski proizvođač i prodavac naočara za sunce i naočara sa dioptrijom. Na kraju je kupio brendove kao što su "Ray Ban", "Oakley" i "Sunglass Hut", a 2018. se spojio sa francuskim gigantom za vizuelno zdravlje "Essilor" i formirao "EssilorLukottica".

Matešic je u međuvremenu imao neto vrednost od 20,2 milijarde dolara. On je suosnivač "Red Bull"-a 1987. godine, nakon što je otkrio energetsko piće dok je bio na putovanju po Aziji 1980-ih kao izvršni direktor za marketing u nemačkoj firmi za proizvode široke potrošnje. Matešic se zatim udružio sa tajlandskim biznismenom Čaleom Iovidiaom da bi pićima dodao gaziranost. Do 2021. "Red Bull" je imao osam milijardi dolara prihoda i prodao 9,8 milijardi limenki.

Sledeće godine, međutim, kazino tajkun Šeldon Adelson je umro sa bogatstvom procenjenim na 35 milijardi dolara. Posedovao je "Las Vegas Sands" i izgradio najveće svetsko carstvo kazina i odmarališta u Las Vegasu, Makauu i Singapuru. Adelson je takođe kupio "Las Vegas Review-Journal", najveće novine u Nevadi za 140 miliona dolara, i potrošio 67,7 miliona dolara da kupi kuću bivšeg američkog ambasadora u Tel Avivu, Izrael. Adelson je takođe bio poznat kao veliki donator kampanji bivšeg predsednika Donalda Trampa, i bio je pristalica izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegove stranke Likud, protiveći se palestinskoj državnosti.

(Telegraf.rs)