Rusi i Kinezi smatraju da je istorija na njihovoj strani: Jedan potez SAD mogao bi biti katastrofa
Mirovni proces nije teško osmisliti, već je teže pronaći tačku u kojoj to postaje realna opcija
U nekom trenutku rat u Ukrajini će morati da se završi, ali pitanje je ima li Zapad jasniju viziju kako će se to dogoditi.
Za kraj rata nedostaje - jasan plan, piše Wall Street Journal u analizi koju prenosi Večernji list.
Iluzorno je misliti kako u Vašingtonu, Berlinu, Parizu i ostalim evropskim prestonicama polažu nade u to da će tenkovi i novo oružje koje se šalje Ukrajincima biti dovoljna pomoć na frontu te da bi već ovog proleća došlo do pomeranja linije te preuzimanju područja koja su zauzeli Rusi.
Tim bi se idealnim scenarijem, piše list, stvorila takva prednost na bojnom polju koja bi gurnula Vladimira Putina u mirovne pregovore, a Ukrajinci bi povratili područja koja su zauzeli od invazije u februaru prošle godine. Na Zapadu se nadaju da bi takvi mirovni pregovori izazvali i pad Vladimira Putina, odnosno pad podrške i bes u vlastitom narodu.
To bi, za Ukrajinu, bio briljantan scenario, ali je - malo verovatan. U planu za završetak sukoba gledaju se ipak - kratkoročni ciljevi. Jedan je teška borba i novo oružje sa Zapada kojima bi se agresor zadržao u istočnoj Ukrajini te kontraofanzive s vremena na vreme.
Strane u sukobu čeka rat iscrpljivanja
Sukobljene strane, ipak, čeka rat iscrpljivanja, sve dok jedna strana ne bude toliko poražena ili iscrpljena da mora odustati od krajnjeg cilja. Time bi se rat produžio na godine koje slede, a ne na mesece. Nije jasno ni šta bi se dogodilo s Vladimirom Putinom u slučaju da Ukrajina pobedi, navode autori analize trenutne situacije, piše Večernji.
WSJ piše kako se zapadni čelnici slažu da Ukrajini treba dati još veću pomoć za zaustavljanje budućih ruskih napada, ili kao deo NATO-a ili svojevrsnim paktom. Neki žele da vide rusku vojsku potpuno izbačenu iz stroja, a drugi poput francuskog predsednika Emanuela Makrona oprezni su, ne žele potpuno ponižavati Rusiju te žele Ukrajini ponuditi bezbednosne garancije na koje bi i Rusi pristali.
Makron insistira na brzom rešenju i traži od Ukrajine da s Kremljom već ove godine pregovora nakon što je uspešno izvela kontraofanzive. U Parizu smatraju i da Kijev na frontu nema mogućnost brze pobede, kao i da će teško doći do promene režima u Moskvi, pa su pregovori prvo rešenje.
Autori analize, Pol Beket iz Vašingtona i Lorens Norman iz Brisela pišu da je prepreka za završetak rata i to što i jedan i drugi, i Volodimir Zelenski i Vladimir Putin, u toj egzistencijalnoj borbi za budućnost svojih zemalja, smatraju kako obojica mogu pobediti.
U prilog tome ide i činjenica da nijedna strana dosad nije izrazila interes čak ni za razmatranje mirovne promene, a pitanje je kada će se to uopšte dogoditi.
"Putin najverojatnije smatra kako mu vreme ide u prilog, i da produžetak rata koji bi uključivalo stanke u borbama mogu biti njegov najbolji put da osigura ruske strateške interese u Ukrajini, pa takva situacija može biti godinama", rekla je u Senatu Ejvril Henjs, direktorka obavštajne službe SAD.
Rusima se ne žuri s pregovorima
Jasno je da Rusi imaju veliki broj ljudi koje mogu poslati na front pa im se ne žuri s pregovorima, a postoji i još jedna činjenica koja im ide u prilog da produže rat, a to su predsednički izbori u SAD krajem 2024. godine. Prema anketama na njima vodi Donald Trump, a Putin se nada da bi promenom u Beloj kući, možda Kijev dobijao manju podršku.
List piše i da sankcije sa Zapada nisu učinile ono što su trebale, te da ruska ekonomija nije pala na kolena, pogotovo zbog podrške Kine, i prodaje nafte Indiji i drugima.
"Rusija i dalje može da stabilizuje budžet. I to nas brine. Teško je, Rusima ide bolje nego što smo se nadali nakon uvođenja sankcija", izjavio je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelius Landsbergis.
U prilog Putinovom strpljenju može ići i još jedna činjenica, a to je nedavna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi. List navodi i kako je čekanje bilo uspešno za Ruse kada su bili u Gruziji, zauzimali Krim ili intervenisali u Siriji.
U analizi navode da će lideri iz Kijeva na kraju odlučiti kako će rat završiti.
"SAD nikada neće dopustiti da Ukrajina padne. Setite se posete Džozefa Bajdena Kijevu. Zabrinut sam više za zapadnoevropske partnere i prijatelje jer nisu dovoljno strpljivi", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Ukrajinci su, koliko znamo, čvrsti u tome da dok se ne obnovi integritet čitave Ukrajine, prekida borbe neće biti. Ipak, teško je verovati da i uz oružje koje dobijaju sa Zapada mogu da stvore prednost na frontu pa da bi za zelenim stolom bili u poziciji da traže vraćanje svih područja.
Na početku rata odbrana im je bila olakšana i jer su Rusi ratovali na nepoznatom terenu, linije snabdevanja bile su u kolapsu, a moral ruskih vojnika vrlo nizak.
WSJ piše kako će borba za Donbas biti najteža. Krvoproliće u Bahmutu, u kojem su obe strane pretrpele strašne gubitke za male teritorijalne dobitke verojatno će biti pre slika onoga kako će rat u budućnosti izgledati. I tu je pitanje naoružanja.
Britanija i Poljska tražili su slanje snažnijeg oružja, Britanci bi slali oružje većeg dometa, a Poljaci mlazne avione. Preko okeana su oprezniji, jer se boje nuklearnog naoružanja koje ima Vladimir Putin pa Ukrajincima nisu slali raketne sisteme većeg dometa kao što su MGM-140 ili ATACMS, a čak i one koje su slali, poput raketnih bacača Himars, bili su modifikovani kako bi domet bio ograničen...
Time Ukrajinci u ratu nemaju prednost u oružju. Autori analize navode kako bi se i time mogao naterati Zelenski da pristane na pregovore ako će mu se usporiti isporuka oružja. U strahu su i da bi u pregovorima dopuštanje Putinu da zadrži osvojene teritorije, bilo fatalno za Zelenskog.
Amerikanci, prema anketama, smatraju da je 97 posto šanse da će Ukrajinci pobediti, a njih 74 posto smatra kako će Ukrajinci zadržati svu teritoriju koju su imali od 1991. godine.
Mirovni proces nije teško osmisliti, već je puno teže pronaći tačku u kojoj to postaje realna opcija, smatraju evropske diplomate.
Na Zapadu s podrškom Ukrajini drže neizvestan kurs, ali ga nameravaju držati jer su svesni da bi i Kinezi u nekom trenutku mogli da krenu u preuzimanje kontrole nad Tajvanom. Američke obaveštajne službe saznale su i kako Kinezi pripremaju vojsku da bude spremna za invaziju u sledećih nekoliko godina, a razmišlja se da se počne naoružavati Tajvan te da se i same zapadne zemlje počnu jače naoružavati ne bi li se Kinezi odvratili od ambicija, odnosno da sve strane - počnu još više "da pumpaju mišiće".
I Rusi i Kinezi smatraju da je istorija na njihovoj strani, da budućnost ide njima u prilog, oslanjajući se na činjenicu da je globalna finansijska kriza, te da su SAD sila koja je u padu. I sad, da podrška Vašingtona Ukrajini još više oslabi, Kinezima bi to bila poruka da su - u pravu, a to bi bila katastrofa, zaključuje se u analizi koju prenosi Večernji list.
(Telegraf.rs)