Putinu i saveznici okreću leđa? Evropske zemlje preispituju odnose sa Rusijom

Moć Rusije u istočnoj Evropi jenjava godinama, ali invazija na Ukrajinu je ubrzala proces - čak i sa režimima koje je Putin ranije smatrao bliskim saveznicima

Vladimir Putin je saopštio da će rusko taktičko nuklearno oružje biti stacionirano u Belorusiji. Ovo novo zveckanje oružjem je očigledno imalo za cilj da zastraši Zapad, a posebno slobodne države istočne Evrope.

Kada bude raspoređeno, ovi sistemi naoružanja ugroziće deo kontinenta od baltičkih država na severu, do Rumunije i Moldavije na jugoistoku. Ali postoji i druga motivacija iza odluke. Dok čak i njegovi stari saveznici gube veru u moć Kremlja, Putin postaje duboko paranoičan, piše The Telegraph.

Preporučujemo

Nije slučajnost što se saopštenje poklopilo sa Danom slobode u Belorusiji, događaj koji beloruska opozicija, koju proganja i potiskuje predsednik Aleksandar Lukašenko, obeležava svake godine. To je, na kraju krajeva, bila tanko prikrivena pretnja.

Kremlj je slao jasnu i nedvosmislenu poruku: sa svojim nuklearnim oružjem stacioniranim u Belorusiji, osećao bi se da ima pravo da uguši svaku ozbiljnu prozapadnu pobunu protiv Lukašenka. Kako je rekao sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov, Belorusija je postala Putinov "nuklearni talac".

Ovo "pokazivanje mišića" odražava promenjen geopolitički pejzaž, sa Kremljom koji je prekršio jedno od osnovnih načela svog dugoročnog političkog držanja protiv SAD. Putin je uvek tvrdio da je rusko povlačenje nuklearnog oružja sa teritorije bivših sovjetskih država 1990-ih pokazalo pristup dobre namere za razliku od stalnog postavljanja oružja Amerike u Evropi.

Ali više nema smisla održavati pretvaranje da Rusija, a ne SAD, poštuje suverenitet istočnoevropskih nacija. To kako Kremlj poštuje suverenitet vidi se u užasu koji se svakodnevno oslobađa u Ukrajini. Nije ni čudo što te države koje su još uvek povezane sa Rusijom počinju da preispituju svoju poziciju.

Masovni nemiri u Gruziji ozbiljno su uplašili Kremlj. Gruzijska vlada sprovodi cinični balans između Rusije i Zapada, ciljajući na članstvo u EU dok istovremeno pojačava ekonomsku saradnju sa Moskvom. Ruske veze među moćnim nacionalnim oligarsima u oštroj su suprotnosti sa prozapadnim sklonostima javnosti.

Ranije ovog meseca gruzijska vlada je odustala od predloženog zakona koji utiče na subjekte finansirane iz inostranstva, a koji je viđen kao pokušaj da se Gruzija približi Rusiji. Protesti su naišli na oštru reakciju policije, a zapadne diplomate pitale su se da li nemiri mogu dovesti do revolucionarnog prozapadnog pokreta sličnog ukrajinskom ustanku na Majdanu.

U međuvremenu, sa druge strane Crnog mora, Rusija je izgubila uticaj koji je imala u EU pre početka invazije. Mađarski premijer Viktor Orban, lider EU koji želi da održi odnose sa Putinom, rekao je poslednjih nedelja da promena geopolitičke realnosti može zahtevati promenu stava. I druge zemlje koje žele da se pridruže EU uprkos dugogodišnjim prijateljskim odnosima sa Moskvom sve više vide veze sa Rusijom kao smetnju.

Moć Rusije u istočnoj Evropi jenjava godinama, ali invazija na Ukrajinu je ubrzala proces - čak i sa režimima koje je Putin ranije smatrao bliskim saveznicima. Što duže bude trajao rat bez pobede Kremlja, to će biti jači politički i javni podsticaj za zemlje poput Mađarske i Gruzije da odbace ono što je ostalo od ruskog uticaja koji guši.

Ogromnost Putinove strateške greške u invaziji na Ukrajinu, polako ali sigurno, košta ga njegovih nekoliko preostalih evropskih prijatelja. Stavljanje nuklearnog oružja u Belorusiju je očajnički pokušaj da se zaštiti njegov najbliži savez, zaključuje Telegraph u analizi.

(Telegraf.rs)