Najveća pouka izraelske političke krize: Demokratija još nije umrla

Kako je jedan talentovani političar i darovit čovek, postao je žrtva sopstvene oholosti?

Izrael ni u kom slučaju nije jedina zemlja koja se suočava sa političkim manevrima koji slabe njenu demokratiju, a ni jedina nacija koju vodi jedan pametan političar sa željom da manipuliše sistemom u svoju korist.

A nisu ni građani Izraela jedini koji su stali u odbranu demokratije. Ali turbulentni događaji u poslednjih nekoliko nedelja širom te male, ali ključne bliskoistočne zemlje, mogu da posluže kao jedan od najoštrijih upozorenja onima koji veruju da je demokratija sistem na izdisaju. Putanja izraelske krize puna je poruka za pobornike demokratije širom sveta, ocenjuje se u tekstu CNN.

Preporučujemo

Kontroverzni premijer Benjamin Netanjahu, koji se suočava sa nizom optužbi, uglavnom u vezi sa prevarom i mitom, koje on negira, uspeo je da sastavi vladajuću koaliciju dovodeći ekstremističke desničarske stranke koje su zahtevale ogromnu moć u zamenu za pružanje podrške Netanijahu.

Ključni zahtev bila je reforma pravosuđa koja bi između ostalog omogućila izraelskom parlamentu Knesetu, da preinači presude Vrhovnog suda prostom većinom glasova i koja bi vladajućim partijama dala kontrolu nad imenovanjem kandidata za pravosudne funkcije.

Taj plan bio je za Netanijahua prikladan. Puržio bi mu mogućnost da izbegne sopstvene pravne nevolje, jer bi jedan od kontroverznih zakona nedavno usvojenih, otežao mogućnost da premijer bude proglašen nepodoban za funkciju i učinio bi Kneset, sada pod kontrolom Netanijahuovih saveznika, a ne Vrhovnog suda, arbitrom u njegovoj službi. Netanijahu negira da reforma pravosuđa ima veze sa njegovim problemima.

Možda je pitanje pokretanja masovne narodne pobune misterija, ali Izraelci su odmah zaključili da je njihova demokratija ugrožena, a ono što je usledilo bio je jedan od najdalekosežnijih, disciplinovanih i odlučnih talasa protesta unutar jedne demokratske zemlje u poslednje vreme.

U ponedeljak, pod gotovo nepodnošljivim pritiskom, Netanijahu je pristao da odloži reforme, ali kriza nije okončana.

Protest je trajao 12 nedelja od kojih je poslednji dan okupio najveće demonstracije u istoriji Izraela. Demonstracije su eskalirale u nedelju pošto je Netanijahu smenio ministra odbrane Joava Galanta dan pošto je rekao da neće podržati zakon jer ugrožava nacionalnu bezbednost stvarajući "jaz u društvu koji se širi i na izraelske odbrambene snage".

Čak je i američki Savet za nacionalnu odbranu izrazio zabrinutost za vojnu spremnost Izraela.

A u ponedeljak ujutru na horizontu se javila promena. Najveći sindikat pozvao je na nacionalni štrajk, škole su zatvorene, avioni prizemljeni a čak je i Netanijahuov advokat rekao da ga neće više braniti ako nastavi sa nametanjem reformi.

Moderna država Izrael doživela je mnogo kriza u kratkoj istoriji dugoj 75 godina, ali ništa poput ove.

Netanjahu je uhvaćen u nezgodnoj situaciji. Ako pristane na zahteve demonstranata, članovi njegove ekstremističke koalicije mogli bi da ga napuste, potencijalno mu okončaju premijerski mandat. Ali ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, iz radikalne partije Jevrejska moć, pristao je da odloži donošenje zakona.

Zauzvrat, Netanjahu je pristao da stvori nacionalnu gardu pod kontrolom Ben Gvira - veoma opasna ideja. Davanje svojevrsne posebne milicije ministru radikalne vlade u centru ovog spora moglo bi pretvoriti nenasilne sukobe u nešto mnogo gore.

Bitka građana u Izralelu, međutim, još nije završena. Na kraju krajeva, demokratija je u defanzivi širom sveta već skoro dve decenije i gubi tlo.

Netanijahu, poput političara u drugim zemljama uključujući SAD, pokazao je spremnost da kompromituje vrednosti države da bi služio svojim ciljevima. On je neizbrisivo ukaljao nasleđe koje su mnogi Izraelci videli u pozitivnom svetlu. Talentovani političar, darovit čovek, postao je žrtva sopstvene oholosti.

Sve dosad prodemokratski protesti koji su izveli više od 600.000 ljudi, što je preko šest odsto populacije Izraela, pretežno su bili mirni.

Izraelci su pokazali strast za demokratijom i nesalomivu volju da je brane. U tom procesu možda pišu nov scenario za ljude u drugim demokratijama koji žele da odbrane sistem od grabeži proračunatih političara.

(Telegraf.rs)