Kakvo to oružje Putin prebacuje u Belorusiju?
Oružje koje Putin planira da premesti u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje
Putinova najava da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji izazvala je zabrinutost u čitavoj Evropi.
Oružje koje Putin planira da premesti u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje; to nisu interkontinentalne balističke rakete koje mogu da unište život na Zemlji, piše Al Jazeera.
Preporučujemo
Ubijen radnik tokom napada na televiziju "Top channel" u Tirani: Napadači zapalili vozilo kojim su pobegli?
Za potragu za Medlin Meken nova "finansijska injekcija": Do sad uloženo gotovo 15 miliona evra
Taktičko nuklearno oružje (TNW) su prenosive, nestrateške nuklearne bojeve glave koje se koriste za specifične taktičke dobitke na frontu. Analitičari opisuju taktičko nuklearno oružje kao namenjeno za pobedu u bitkama, dok je strateško oružje namenjeno za pobedu u ratu.
Taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu snagu od strateškog oružja, što bi ga moglo učiniti vojno korisnijim i manje politički neprihvatljivim, pa je stoga verovatnije da će biti korišćeno.
Iako taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu snagu od strateškog oružja, upotreba samo jedne nuklearne bojeve glave imala bi razorne humanitarne posledice.
Atomska bomba koju je SAD bacio na japanski grad Hirošimu 1945. bila je snažna oko 15 kilotona i usmrtila je 140.000 ljudi. To je veličina jednog od najmanjih oružja u trenutnom ruskom arsenalu.
Malo ljudi tačno zna koliko Rusija ima TNW-a. Jasno je, međutim, da Rusija ima ogromnu brojčanu nadmoć nad SAD-om i NATO saveznicima kada je u pitanju taktičko nuklearno oružje.
Vašington veruje da Rusija ima oko 2.000 takvih nuklearnih bojevih glava, 10 puta više od SAD.
SAD ima oko 200 komada takvog oružja, od čega se polovina nalazi u bazama u Evropi. Ove nuklearne bombe B61, snage od 0,3 do 170 kilotona, raspoređene su u šest vazdušnih baza širom Italije, Nemačke, Turske, Belgije i Holandije.
Prema nuklearnoj doktrini Rusije, ruski predsednik je krajnji donosilac odluka kada je u pitanju upotreba ruskog nuklearnog oružja, bilo strateškog ili taktičkog.
Takozvana nuklearna aktovka je uvek uz Vladimira Putina.
Smatra se da ruski ministar obrane Sergej Šojgu i načelnik glavnog štaba ruske vojske Valerij Gerasimov takođe imaju takve aktovke.
Aktovka je spojena s posebnim komunikacionim sistemom kodnog imena "Kavkaz", koji podržava komunikaciju među visokim vladinim zvaničnicima u trenucima kada se donose odluke o upotrebi nuklearnog oružja.
Ako Rusija smatra da se suočava sa strateškim nuklearnim napadom, Putin bi mogao putem aktovke da pošalje direktan nalog za lansiranje zapovedništvu generalštaba, koje poseduje nuklearne kodove.
Putin je pretio mogućnošću nuklearnog rata proteklih godinu dana, gotovo svaki put kada bi njegova vojna operacija u Ukrajini posustala. To bi moglo objasniti zašto je baš sada odlučio da rasporedi oružje u Belorusiju.
Ruske snage, naime, trpe ogromne gubitke i slabo napreduju u kopnenim bitkama u Ukrajini. Osim nekoliko novih trgovinskih sporazuma s Kinom, Putin nije dobio ništa konkretno na poslednjem sastanku sa Si Đinpingom. Takođe, tu je i Međunarodni krivični sud, koji je nedavno izdao nalog za Putinovo hapšenje.
(Telegraf.rs)