Čeka nas pakao: Globalna kriza s vodom preti da se otme kontroli, upozoravaju UN

Upotreba vode poslednjih 40 godina rasla je za jedan odsto godišnje, a predviđa se da do 2050. godine 2,4 milijarde ljudi biti suočeno s njenom nestašicom

Svet se suočava sa nadolazećom globalnom krizom vode koja prijeti da se "otrgne kontroli" jer povećana potražnja za vodom i intenzivirani uticaji klimatske krize vrše ogroman pritisak na vodne resurse, upozorava se u izveštaju UN.

Upotreba vode rasla je za oko jedan odsto godišnje u poslednjih 40 godina, podstaknuta povećanjem broja stanovnika i promenom obrasca potrošnje, prema Izveštaju UN o razvoju voda u svetu objavljenom u utorak, uoči velikog samita UN o vodi u Njujorku.

Preporučujemo

Predviđa se da će se do 2050. broj ljudi u gradovima koji se suočavaju sa nestašicom vode skoro povećati sa 930 miliona u 2016. na 2,4 milijarde, navodi se u izveštaju.

Očekuje se da će se urbana potražnja za vodom povećati za 80 odsto do 2050. godine.

"Bez akcije za rešavanje problema nestašice vode, definitivno će doći do globalne krize", rekao je Ričard Konor, vodeći autor izveštaja, na konferenciji za novinare na kojoj je objavljen izveštaj.

Strašne posledice

Pristup vodi je već sada veliki problem. Prema izveštaju, dve milijarde ljudi trenutno nema ispravnu vodu za piće, a 3,6 milijardi nema pristup bezbednim sanitarnim uslovima.

Oko 10 odsto globalne populacije već živi u zemljama sa visokim ili kritičnim stresom vode. Urbani i industrijski rast i poljoprivreda povećavaju postojeće nestašice, pri čemu samo poljoprivreda koristi 70 odsto svetskog snabdevanja vodom, rekao je Konor.

Sezonska nestašica vode će se povećati u oblastima u kojima vode trenutno ima u izobilju, uključujući Centralnu Afriku, Istočnu Aziju i delove Južne Amerike, navodi se u izveštaju.

U međuvremenu, nestašica će se pogoršati na Bliskom istoku i u regionu Sahela u Africi, gde vode već nedostaju.

Ekstremne i dugotrajne suše, koje je klimatska kriza učinila učestalijim i ozbiljnijim, takođe vrše pritisak na ekosisteme, što bi moglo da ima strašne posledice po biljne i životinjske vrste, kažu autori izveštaja.

Rešenje je u saradnji

Rešenja uključuju bolju međunarodnu saradnju kako bi se izbegli sukobi oko vode, rekao je Konor.

"Kontrola poplava i zagađenja, razmena podataka i napori da se smanje nivoi zagađenja planete i globalno zagrevanje trebalo bi da otvore vrata za dalju saradnju i povećaju pristup fondovima za vodu", rekao je on.

"Postoji hitna potreba da se uspostave jaki međunarodni mehanizmi kako bi se sprečilo da globalna kriza vode izmakne kontroli", rekla je Odri Azulej, generalna direktorka UNESCO-a.

"Voda je naša zajednička budućnost i od suštinske je važnosti da delujemo zajedno kako bismo je podelili na pravi način i upravljali njome održivo", zaključila je Azulej.

(Telegraf.rs)