Kreću prva hapšenja Rusa za ratne zločine u Ukrajini?

Izveštaji o nalozima za hapšenje stižu nešto više od godinu dana nakon što je Kan otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu u Ukrajini

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda zvanično će otvoriti dva slučaja za ratne zločine i izdati naloge za hapšenje nekoliko Rusa, za koje se smatra da su odgovorni za masovnu otmicu ukrajinske dece i gađanje ukrajinske civilne infrastrukture, navodi se u izveštajima, prenosi Guardian.

New York Times i agencija Reuters javili su da će tužilac Karim Kan tražiti od pretpretresnih sudija da odobre naloge za hapšenje na osnovu do sada prikupljenih dokaza. Ako uspe, to će biti prvi put da se izdaju nalozi MKS-a u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

Preporučujemo

Nije jasno da li će poternice biti zapečaćene. Malo je verovatno da bi nalozi doveli do suđenja, jer MKS ne bi sudio optuženima u odsustvu, a malo je verovatno da će Rusija, koja nije članica MKS-a, predati osumnjičene sudu sa sedištem u Hagu.

Izveštaji o nalozima za hapšenje stižu nešto više od godinu dana nakon što je Kan otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu u Ukrajini. Tokom proteklih 12 meseci, on je tri puta putovao u Ukrajinu i posetio mesta navodnih ratnih zločina.

Rusija je otvoreno govorila o odvođenju ukrajinske dece i tinejdžera u Rusiju i davanju ruskim porodicama, ali je to učinila pod maskom humanitarnog spasavanja. Jedna od Putinovih pomoćnica, Marija Lvova-Belova, predsednička komesarka za prava deteta, navodi se da je rekla da su ruske porodice usvojile 350 dece i da više od 1.000 čeka na usvajanje.

U februaru, humanitarna istraživačka laboratorija Jejla objavila je izveštaj u kojem se navodi da je najmanje 6.000 dece iz Ukrajine poslato u ruske "kampove za prevaspitavanje" u protekloj godini, a da je nekoliko stotina tamo držano nedeljama ili mesecima nakon planiranog datuma povratka.

U izveštaju se takođe navodi da je Rusija nepotrebno ubrzala usvajanje i hraniteljstvo ukrajinske dece.

"Tužilac MKS-a možda radi na tome da dokaže da je otmica dece slučaj genocida. To bi bilo prvo i to bi moglo da izdvoji ovaj slučaj“, rekla je Iva Vukušić, ekspert za ratne zločine i docent međunarodne istorije na Univerzitetu u Utrehtu.

"Ako MKS okarakteriše otmice kao genocid, takođe je nejasno kakav će biti ishod i presuda u svakom budućem slučaju. Ovo je zaista neproverena teritorija", kaže Vukušić.

Moskva demantuje da je namerno povređivala civile, ali je rusko ministarstvo odbrane priznalo da je energetska infrastruktura Ukrajine bila meta napada.

Human Rights Watch naveo je da su ruske snage izvele neselektivno i neproporcionalno bombardovanje i granatiranje urbanih područja, bolnica i škola.

MKS nije odgovorio na zahtev za komentar, osim da ukaže na Kanovu odluku da otvori istragu 2. marta 2022. Ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice osnivačkog dokumenta suda, Rimskog statuta, ali Ukrajina je dva puta zatražila od MKS-a da izvrši svoju jurisdikciju nad njegovom teritorijom. Četrdeset i tri države članice MKS-a uputile su situaciju na sud, otvarajući put istrazi.

SAD nisu član suda i Bajdenova administracija je podeljena oko toga da li da deli obaveštajne podatke sa MKS-om kako bi pomogla istragama i krivičnom gonjenju.

Bela kuća i Stejt department su u velikoj meri za saradnju, ali Pentagon se protivi na osnovu toga da bi postavljanje presedana za istragu oružanih snaga države nečlanice moglo na kraju da dovede do legalnog gonjenja američkih vojnika za ratne zločine.

Zastupnici MKS kažu da postoje zaštitne mere koje sprečavaju da se to dogodi, ograničavajući nadležnost suda na slučajeve u kojima zemlja porekla osumnjičenog za ratne zločine ne želi ili nije u stanju da krivično goni.

(Telegraf.rs)