Prošlo je 20 godina od pada Sadama Huseina i američkog napada na Irak: Kako ljudi danas žive?

Irak se suočava s drugim izazovima, od razorene infrastrukture i svakodnevnih nestanaka struje do nestašice vode i razornih klimatskih promena

Dvadeset godina nakon što je u Iraku svrgnut Sadam Husein, ta naftom bogata zemlja još uvek je puna ratnih ožiljaka i daleko je od liberalne demokratije kakvu je Vašington zamišljao.

Rat predsednika Džordža Buša, pokrenut nakon napada 11. septembra, urezan je u sećanje zbog masovne američke vojne sile, rušenja velike Sadamove statue, a potom godina krvavih sektaških previranja.

Preporučujemo

Odluka o kopnenom napadu koji je pokrenut 20. marta 2003. godine kako bi se srušio irački državni, stranački i vojni aparat, produbila je haos koji je pokrenuo godine krvoprolića iz čega će kasnije nastati džihadistička grupa Islamska država.

Oružje za masovno uništenje nikad nije pronađeno

Američke snage, uz potporu uglavnom britanskih vojnika, nikada nisu pronašle oružje za masovno uništenje koje je bilo opravdanje za rat i naposletku su napustile Irak, oslobođen od diktatora, ali narušen nestabilnošću i pod utjicajem Irana, najvećeg američkog neprijatelja.

"Sjedinjene Države jednostavno nisu razumele narav iračkog društva, narav režima koji su svrgnuli", rekao je Semjuel Helfont, asistent na Mornaričkoj postdiplomatskoj školi u Kaliforniji.

Buš, čiji je otac otišao u rat s Irakom od 1990. do 1991. nakon Sadamovog napada na Kuvajt, kazao je da zemlji želi nametnuti "liberalnu demokratiju", ali taj podsticaj je nestao iako je Sadam brzo svrgnut, rekao je Helfont.

"Izgradnja demokratije zahteva vreme, a izgradnja demokratije ne stvara utopiju preko noći", rekao je Hamzeh Hadad, saradnik pri Evropskom savetu za međunarodne odnose.

Umesto pronalaska nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, napad međunarodne koalicije predvođene SAD-om otvorio je Pandorinu kutiju, traumatizovao je Iračane i otuđio neke tradicionalne američke saveznike.

Nasilje je ponovo buknulo u Iraku nakon smrtonosnog bombaškog napada na muslimansko šijitsko svetište u Samari severno od Bagdada u februaru 2006. godine, što je bio povod za građanski rat koji je trajao dve godine.

Do 2011., kad je Barak Obama povukao Amerikance iz Iraka, ubijeno je više od 100.000 iračkih civila, navela je organizacija Iraq Body Count.

Sjedinjene Države tvrdile su da je na njihovoj strani ubijeno gotovo 4.500 ljudi.

Haos i korupcija

Novi užasi pogodili su Irak kada je Islamska država proglasila svoj "kalifat" i 2014. zavladala gotovo trećinom zemlje. Njihova divlja vladavina okončana je tek 2017. nakon iscrpljujuće vojne kampanje.

Danas je oko 2500 američkih snaga stacionirano u Iraku. Više nisu ondje kao okupatori, već su u savetodavnoj i neborbenoj ulozi u međunarodnoj koaliciji protiv IS-a, čije preostale ćelije povremeno bombarduju i napadaju.

Godine nasilja duboko su promenile Irak, koji je dugo bio dom raznolike mešavine etničkih i verskih grupa. Manjinski Jezidi bili su meta kampanje koju je UN nazvao genocidnom kampanjom i proteran je veći deo živahne hršćanske zajednice. Napetosti tinjaju između vlade u Bagdadu i autonomne kurdske vlasti u seevernom Iraku, posebno oko izvoza nafte.

Puno nafte, ali ljudi siromašno žive

U oktobru 2019., mladi Iračani predvodili su protestni pokret širom zemlje frustrirani zbog lošeg upravljanja, endemske korupcije i uplitanja Irana, što je okončano krvavim gušenjem sa stotinama mrtvih. Uprkos velikim rezervama nafte i gasa u Iraku, otprilike trećina od 42 miliona stanovnika živi u siromaštvu, a oko 35 posto mladih je nezaposleno, navodi UN.

U politici je i dalje haotično. Parlamentu je bila potrebna cela godina, obeležena posleizbornim unutrašnjim sukobima, da napokon potvrdi novu vladu u oktobru prošle godine. Premijer Mohammed al-Sudani obećao je da će se boriti protiv mita i korupcije u zemlji koji se nalazi pri dnu indeksa percepcije korupcije "Transparency Internationala".

"Svaki Iračanin vam može reći da je korupcija počela da cveta 1990-ih, kada je Irak bio pod međunarodnim sankcijama", rekao je Hadad i dodao da je korupcija sada više u fokusu "jer je Irak otvoren prema svetu".

Irak se suočava s drugim izazovima, od razorene infrastrukture i svakodnevnih nestanaka struje do nestašice vode i razornih klimatskih promjena.

Uprkos tome, Hadad tvrdi da je današnji Irak "država koja se demokratizovala" i kojoj treba vremena da sazri jer je "demokratija neuredna".

Uticaj Irana

Neželjena posledica američkog napada bio je veliki porast uticaja koji Iran sada ima u Iraku. Iran i Irak vodili su dugotrajni rat 1980-ih, ali susedi imaju i bliske kulturne i verske veze kao većinski šijitske zemlje.

Irak je postao ključna privredna žila kucavica Islamskoj Republici pošto je pogođena sankcijama zbog osporavanog nuklearnog programa, dok Iran opskrbljuje Irak gasom i strujom. Politički gledano, iračke šijitske stranke, oslobođene bremena sunitskog diktatora Sadama, postale su "najmoćniji igrači", rekao je Hamdi Malik, saradnik na Vašingtonskom institutu.

"Grupe koje podupiru Iran uspele su da održe određenu "koheziju" usprkos unutrašnjim sukobima nakon poslednjih izbora, a "Iran igra ključnu ulogu" u osiguravanju da ta kohezija potraje, rekao je Malik.

Iračke manjine "Kurdi i suniti nisu snažni akteri, uglavnom jer pate od ozbiljnih unutrašnjih raskola", dodao je Malik.

Proiranske stranke dominiraju iračkim parlamentom, a više od 150.000 boraca bivših paravojnih snaga Hašed al-Šabi koje podržava Iran integrirano je u državnu vojsku.

(Telegraf.rs)