Objavljen razgovor mašinovođe iz grčkog "voza smrti": Sa 160 na sat se zakucao u drugi voz

Mašinovođa nije imao razloga da sumnja u naređenja šefa stanice, jer je verovao da se Larisa čula sa kolegama na sledećoj stanici, u Nei Poriu, i verovao je da je pruga slobodna

Objavljeni su razgovori šefa stanice u Larisi i mašinovođe putničkog voza Intercity 62, koji se u utorak uveče sudario sa teretnim vozom nedaleko od tog grada. U nesreći je stradalo najmanje 43 ljudi, a više od 80 je povređeno.

Kako se veruje, šef stanice je, da toga nije ni bio svestan, mašinovođi dao "zeleno svetlo" da se prestroji na drugi deo pruge, kojom je već išao teretni voz.

Preporučujemo

Mašinovođa se nije obazirao na crveno svetlo ispred sebe, jer sistem signalizacije nije radio već neko vreme. Šta više, kako kažu izvori iz železnice, šef stanice nije ni bio svestan da je voz skrenuo sa šina, pa samim tim nije ni mogao da ispravi svoju grešku u narednim minutima.

Kako je tekao razgovor mašinovođe i stanice

Mašinovođa: "Larisa, da li se čujemo"

Stanica: Čujemo se. Sa brojem 47 prolazite kroz crveni izlazni semafor do novog ulaznog semafora Poros

Mašinovođa: Vasili, da krenem?

Stanica: Kreni, kreni.

Mašinovođa: Dobro, prijatno veče.

Stanica: Srećno.

Postoji i snimak razgovora između šefa stanice i bravara, koji otkriva šta se dogodilo.

Bravar: Šefe, da vraćam?

Stanica: Ne, ne, ide 1564.

Bravar: Dobro, ostavljam kako jeste, dijagonalno.

Ovaj razgovor otkriva da je radnik pitao šefa stanice da li treba da vrati skretnicu, da bi se voz vratio na prvi kolosek. Međutim, dobio je od šefa instrukcije da će lokalni voz koristiti dijagonalnu prugu, kao što je i bilo. Međutim, šef stanice je zaboravio da naredi okretanje skretnice, tako da je Intercity otišao u kontra-smer.

Ovi razgovori su zvanični i mašinovođa nije imao razloga da sumnja u naređenja šefa stanice, jer je verovao da se Larisa čula sa kolegama na sledećoj stanici, u Nei Poriu, i verovao je da je pruga slobodna.

Postoje indicije da je tog kobnog utorka postojalo više tehničkih problema, zbog čega su delovi pruge bili povremeno zatvarani.

Intercity je krenuo u 22.48 sa zakašnjenjem od 48 minuta sa železničke stanice Paleofarsalo, i stigao je na "randevu smrti" sa komercijalnim vozom nekoliko minuta posle 23.00, piše Protothema.

Šef stanice, nakon što je prvobitno tvrdio da je "zaključao" voz na pravi kolosek "ali nije poslušao sistem", priznao je svoju fatalnu grešku i suočava se sa teškom optužbom za ubistvo iz nehata.

Trenutak sudara

Voz Intercity 62 na relaciji Atina-Solun prolazio je pored stanice Larisa nešto pre 23 sata u utorak, sa 341 putnikom i 13-članom posadom.

Nekoliko minuta kasnije dogodila se tragedija. Naime, uprkos činjenici da je železnička linija Atina-Solun dvostruka, voz, sa najmanje 350 ljudi, frontalno se sudario sa teretnim vozom koji je išao u suprotnom smeru, zbog čega su prva tri vagona iskočila iz koloseka i zapalila se.

Do sada su vatrogasci pronašli 43 tela, ali vlasti veruju da će konačni broj žrtava biti veći jer se 19 i dalje vodi kao nestalo.

To su uglavnom učenici i studenti, koji su se vraćali u svoje škole nakon tri dana praznika.

Katastrofa je počela na stanici Larisa, kada je upravnik stanice, koji je imao samo mesec dana staža na ovoj funkciji, naredio mašinovođama da uđu u "suprotnu struju" – na liniji od Soluna do Atine.

O tome svedoči njegova naredba na radio-telefonu, koja je zabeležena u staničnim knjigama, u koje je Protothema imala uvid.

Pošto je voz ušao na sporedni kolosek da bi nastavio svoje putovanje "nizvodno" do Atine, a šef stanice nije imao pojma da se drugi voz kreće istim kolosekom u suprotnom smeru, nesreća je bila neizbežna.

U svakom slučaju, železničari primećuju da šef stanice ima prvu i poslednju reč o kursu voza – kao kontrolni toranj za avione. Železnički izvori su, međutim, rekli da su trojica mašinovođa bila iskusna i da su očigledno znali da komercijalni voz ide u suprotnom smeru ka Atini.

Sam šef stanice, 56-godišnjak koji je nedavno položio ispite za tu poziciju, u početku je tvrdio da je dao "ispravnu" komandu, odnosno da nastavi voz na liniji do Soluna, ali "sistem nije to pustio". Međutim, u izvinjenju koje je dao nakon hapšenja, priznao je svoju tragičnu grešku i pripisao je "lošem tajmingu". Protiv njega je podneta optužnica za teška krivična dela.

Tačno se zna kad je putnički voz ušao u koju stanicu, koliko je čekao na pruzi zbog tehničkih problema i kada je nastavio put ka Solunu.

U vreme tragedije, kako se veruje, kretao se brzinom od 160 kilometara na čas.

(Telegraf.rs)