Pre godinu dana počeo je rat u Ukrajini: Mir se ne nazire, a šta nas dalje čeka?

Pre godinu dana, 24. februara počeo je rat u Ukrajini

Na današnji dan, pre godinu dana, počeo je rat u Ukrajini, kome se na žalost, još uvek ne nazire kraj.

Danas situacija deluje mnogo drugačije nego tog 24. februara 2022. godine, kada su ruske trupe tenkovima ušle u Ukrajinu.

Preporučujemo

Vazdušno-desantne snage pokušale su da zauzmu aerodrom Hostomel blizu Kijeva, što je trebalo da bude "odskočna daska" za zauzimanje ukrajinske prestonice. Od tada borbe su se vodile u nekoliko ukrajinskih regiona, ali se poslednjih mesecitežište pomerilo na region Donbas, tačnije na Lugansk i Donjeck.

Da li je Rusija već pokrenula novu ofanzivu?

Politički i vojni analitičari mesecima unazad raspravljaju o tome šta bi Rusija mogla da uradi na godišnjicu sukoba. Iako su visoki strani zvaničnici u više navrata upozravali da Rusija planira nove velike akcije, šanse da će Moskva izvršiti napad sličan onom iz 24. februara prošle godine, još uvek su jako male.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je nedavno odbacilo tvrdnje visokih zvaničnika NATO-a, koji su naveli da Rusija gomila vojne avione. I dok je Rusija znatno povećala broj pešadije, stručnjaci smatraju da se trenutno u Ukrajini bori oko 300.000 ruskih vojnika. Za sada nema dokaza da Kremlj gomila tenkove blizu granice i u regionu Donbasa, iako obaveštajne službe putem satelita, pomno prate ova područja.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u jednom od poslednjih obraćanja ukazao je na pojačane napore Rusije na istoku, koji, kako smatra, sugerišu da je nova ofanziva već počela. Međutim, drugi zvaničnici to vide kao nastavak ruskih akcija koji traju poslednjih nekoliko meseci.

Ono što je takođe primetno je da su ruska granatiranja manje intenzivna nego letos oko Severodonjecka, kada su Rusi dnevno trošili oko 60.000 granata.

Iako je Putin prošle godine uveo delimičnu mobilizaciju, analitičar Filips Obrajan tvrdi da su sporobnosti Rusa degradirane tokom rata i da oni koji misle da će Putin ponoviti isto što i pre godinu dana, veoma greše.

"Ono što se dogodilo od 24. februara prošle godine je da je Ukrajina postala jača, dok su Rusi sve slabiji. Oprema im je lošija, vojnici su slabije obučeni nego ranije, a takođe im ponestaje i zaliha municije", tvrdi analitičar.

Obrajan dodaje da postoji malo dokaza koji bi svet mogli da ubede da je Rusija danas sposobnija da vodi složene vojne operacije kojima bi bile obuhvaćene i vazdušne i kopnene snage, piše Guardian.

Šta se dešava na istoku?

S obzirom na to da se najteže borbe trenutno vode na istoku Ukrajine u regionu Donbasa, ne možemo, a da se ne osvrnemo i na ovaj deo zemlje. Ako se osvrnemo na ovaj deo zemlje vidimo da se pojačani ruski napori oko grada Bahmuta svode na takozvane operacije "oblikovanja buduće ofanzive", smatraju stručnjaci.

Oni takođe smatraju da se Rusija navodno plaši nove velike Ukrajinske ofanzive i da su zato pojačali tempo napada na istoku i za to navodno plaćaju visoku cenu.

Ima i onih koji tvrde da je plan Rusije bio da pre 24. februara zauzme Bahmut, kako bi na taj način pokušali da podignu moral vojske i iskoristili to u propagandne svrhe.

Iako su svi ovi stavovi vrlo oprečni, čini se da u svakom od njih ima malo istine. Ono što je sigurno je da ruski napori nisu usresređeni samo na Bahmut, već i na još neke gradove duž istočnog fronta, sve do regiona Harkov.

Ono što je jasno jeste da trenutni napori Rusije pokazuju loše rukovodstvo, logistiku i taktiku koji su bili obeležje njenih operacija tokom prošle godine, sa velikim brojem žrtava za veoma skromnu teritorijalnu dobit.

Moguća ukrajinska ofanziva

Od ofanzive prošlog leta u provincijama Harkov i Herson, tempo ukrajinskih operacija je smanjen, iako Ukrajina nastavlja da pokušava da napreduje na istočnoj obali reke Dnjepar oko grada Hersona.

Rukovodstvo Ukrajine nije krilo svoje ambicije da ponovo zauzme okupirane teritorije, uključujući Krim, kao i veliki deo njegove nedavne diplomatije da obezbedi zapadno oružje je bio usmeren na to.

Bio je prilično efikasan u pogrešnom usmeravanju Rusije u vezi sa njenim ciljevima, ali je očigledno da je Ukrajina gomilala naoružanje, uključujući borbena vozila. Oni su takođe obučavali svoje snage za planirane operacije, dok su sve vreme tražili od zapada tenkove kojima bi mogli da predvode te napade.

Iako je Kijev u velikoj meri iskoristio svoje potrebe za 300 glavnih borbenih tenkova, oni su tokom leta sproveli efikasne ofanzive kojima su povratili veliki deo teritorije.

Međutim, neki na zapadu dovode u pitanje da li Kijev treba toliko da se posveti odbrani Bahmuta i potencijalno ograniči svoje sposobnosti da vodi kontraofanzivu u drugim delovima.

Analitičar Washington posta je u jednom od poelsednjih tekstova upozorio da je nerealno da Ukrajina vodi žestoke borbe u Bahmutu i priprema novu kontraofanzivu.

Ko pobeđuje?

Glavno pitanje koje se od početka sukoba postavlja je- ko pobeđuje u ratu? Iako odgovor zavisi od toga koju stranu pitate, činjenica je da nijedna od učesnica sukoba nije blizu ispunjena svojih ciljeva- a to je ovajanje ili oslobađanje ukrajinskih teritorija.

Međutim, tokom poslednjih 12 meseci Moskva je više puta morala da odustaje od svojih ciljeva. ne samo da nisu uspeli da sa sruše vladajući režim, već nisu uspeli ni da zauzmu ceo region Donbas na istoku.

Umesto toga, podaci Instituta za rat pokazuju da su ruski gubici ogromni. Oni su navodno izgubili između 40 i 50 odsto svoje flote, a neki podaci pokazuju da dnevno u Ukrajini pogine i do 1.000 vojnika. Iako ove podatke treba uzimati sa oprezom, činjenica je da manje ginu ukrajinski vojnici.

Amruički general Mark Majli rekao je da je Rusija već izgubila u taktičkom smislu, ali je takođe rekao da su obe strane daleko od postizanja zacrtanih ciljeva.

Ne može se sa sigurnošću reći da li trenutna dešavanja idu više u prilog Rusiji ili Ukrajini, međutim, stručnjaci veruju da će nove donacije u vidu tenkova i naoružanja koje Kijevu šalje zapad u mnogome pomoći.

Činjenica je da Ukrajina u velikoj meri zavisi od pomoći zapada, posebno kada je u pitanju artiljerija. Ta zavisnost otkrila je veliku slabost Ukrajine na istoku, gde je atriljerija dominirala u bitkama.

Ono što je takođe nejasno je i na koji način će američki i nemački tenkovi promeniti tok igre u Ukrajini, međutim, za sada, samo jedno je sigurno...Rat se nastavlja.

(Telegraf.rs)