Rat, kolera i zemljotres: Humanitarna kriza u Siriji nakon potresa, izmučeni lekari strahuju od epidemije

Zemljotres koji je prošle nedelje pogodio ovo područje izazvao je novu humanitarnu krizu u zemlji

U razornim zemljotresima koji su prošle nedelje pogodili delove Turske i Sirije, poginulo je više desetina hiljada ljudi, a veliki broj građana obe države ostao je baz krova na glavom. Iako danima pratimo situaciju u Turskoj, situacija sa Sirijom je dosta drugačija.

Ova država koja je uništena tokom rata koji traje godinama, sada se suočava sa novim izazovima, budući da mnoge države zbog sankcija nisu u mogućnosti da pošalju pomoć.

Preporučujemo

Jedan od teže pogođenih regiona je i Idlib, koji je godinama bio utočište za mnoge ljude koji su bežali od rata.

"Spavao sam kada je krenuo zemljotres. Uzeo sam ženu i dvoje dece i poveo ih sa sobom. Žena me je čvrsto držala za ruku dok smo trčali. Ali onda, kada smo izašli napolje, shvatila je da su dve naše ćerke još uvek unutra i otrčala je da ih spase", priseća se Sirijac Muhamed Hadi.

Opisao je da je video blesak, a kada se on raščistio pred njim su bile samo ruševine.

Tokom urušavanja petospratnice, život je pred njegovim očima izgubilo petoro članova njegove porodice, piše Guardian.

Hadijev šator je bio jedan od najmanje 65 slabih platnenih stambenih objekata koji se sada nalaze na stenovitim obroncima u gradu Al-Haram, u provinciji Idlib, na severozapadu Sirije. Svi oni sada gledaju na mesta gde je nekada bila njihova kuća.

Humanitarna kriza

Zemljotres koji je prošle nedelje pogodio ovo područje izazvao je novu humanitarnu krizu u zemlji.

U pitanju su kuće ljudi koji su već jednom bili interno raseljeni kada su sirijski režim Bašara el Asada i njegovih pristalica napali njihova sela, primoravajući ih da potraže sklonište u Idlibu. Većina je rekla da su nedavno došli u ovaj deo zemlje, mnogi su živeli u kućama koje su jedva bile omalterisane.

"Spasiocima je trebalo tri dana da izvuku tela, jer je naš stan bio na poslednjem spratu", rekao je Hadi dok su gasin i čerka držali za noge.

Deca su bila prašnjava, ćerka nije imala ni cipele, a sin je na laktu imao veliku ranu iz koje je išla krv.

Idlib je godinama bio krajnje utočište za hiljade raseljenih tokom rata koji traje više od deset godina. Širom provincije, neki su razapeli svoje šatore među drevnim vizantijskim ruševinama iz očaja jer su želeli da bilo gde pobegnu od rata.

Lider sirijskih pobunjenika Ahmed Husein al-Šara, poznatiji po geru Abu Mohamed al-Jolani, de fakto vladar Idliba, rekao je za Gardijan da toj pokrajini očajnički treba međunarodna pomoć.

"Mi smo nova vlada. Imamo toliko toga na našim plećima, a razmere ove krize su veće od naših mogućnosti", rekao je on.

Vlada spasa, politička organizacija koja vlada severozapadom koji drže pobunjenici, pokrenula je veb stranicu za beleženje broja raseljenih i nestalih ljudi, u nastojanju da brzo reaguje.

Otkako je ovo područje pogodio zemljotres samo 52 kamiona humanitarne pomoći stiglo u ovaj region.

Prema podacima UN najmanje pet miliona ljudi ugroženo je u Siriji nakon razornih zemljotresa.

U blizini, u bivšoj školi koja je tokom pandemije korona virusa pretvorena u bolnicu, devojke koje su smeštene u njoj viču od bolova.

"Hodnici su bili puni ljudi", rekla je doktorka Fatima al-Toufran.

Medicinski radnici pokušali su da odgovore na poslednju krizu, pošto su lokalni zvaničnici rekli da su se borili da obuzdaju izbijanje kolere koja je nastala usled kontaminacije lokalne reke pre zemljotresa. Dve nedelje pre nego što je došlo do potresa, UN su saopštile da je 2,1 milion ljudi na severozapadu Sirije u akutnom riziku od kolere.

Glavni lekar Vadžih al-Karat rekao je da bolnici nedostaje većina osnovnih medicinskih potrepština i lekova potrebnih za lečenje preživelih u zemljotresu. On se takođe plaši da će zbog zemljotresa broj obolelih od kolere početi da raste.

"Naravno da sam zabrinut, jer je vodovod sada dodatno oštećen i voda je loša. Naša infrastruktura je uništena", rekao je lekar.

(Telegraf.rs)