Kremlj najavio reformu vojske, eksperti kažu da je teško izvodljiva: "Žele da mobilizacijom nadomeste gubitke"

U Rusiji danas svi muškarci između 18 i 27 godina imaju obavezu služenja vojnog roka

Rusija želi da poveća svoju vojsku za još 350.000 vojnika na 1,5 miliona ljudi. Kao obrazloženje za tu odluku ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno je rekao svom zameniku da se "vojna sigurnost države" i "novi subjekti", kako opisuje područja Ukrajine koje je Rusija nezakonito pripojila, ali i sigurnost "kritičnih objekata" u zemlji, mogu garantovati samo "ako se ojačaju najvažnije strukturne komponente oružanih snaga".

Prema njegovim rečima, reforma koja počinje ove godine trebala bi da bude završena 2026. U sklopu toga treba obnoviti bivše vojne okruge Moskve i Lenjingrada (današnji Sankt Peterburg), stvoriti nove formacije trupa u područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom i formirati dvanaest novih mobilnih divizija.

Preporučujemo

Osim toga, u regijonu Karelija će da se formira novi korpus. U sastav kopnenih snaga će biti uključene tri motostreljačke divizije i dve divizije vazdušno-desantnih trupa.

"Korpus u Kareliji je odgovor na širenje NATO", kaže izraelski vojni stručnjak David Šarp, koji dolazi iz Ukrajine. Ruska regija Karelija graniči s Finskom, koja je, kao i Švedska, podnela zahtev za članstvo u NATO.

Prema Šarpovim rečima, ruski agresorski rat protiv Ukrajine pokazao je da ruska vojska brojčano nije sposobna da ispuni svoju misiju okupacije Ukrajine. Osim povećanja vojske, Moskva želi da promijeni i organizaciju trupa. "Reforma će da ubrza prelaz iz brigada u divizije, što jedinicama daje više autonomije. Promene su usmerene na dugoročne ciljeve, a manje na korekciju trenutne situacije na frontu", kaže ovaj ekspert.

Međutim, najvažnija tačka najavljene reforme - povećanje vojske za 350.000 ljudi - otvara pitanja među posmatračima. Kako će se popuniti nove jedinice?

U Rusiji danas svi muškarci između 18 i 27 godina imaju obavezu služenja vojnog roka. Otprilike 270.000 regruta se regrutuje za jednogodišnju službu u proleće ili jesen svake godine, što je samo deo ove starosne grupe. Do sada su mnogi muškarci uspeli da izbegnu regrutaciju zahvaljujući studiranju na fakultetu ili podmićivanjem.

Pritom se starosna granica za regrutiranje sa sadašnjih 18 do 27 godina podiže na 21 do 30 godina.

"To je deo ove reforme. Regruti od 18 godina su još uvek 'klinci' i teško sposobni za borbu, dok su 21-30-godišnjaci fizički jači i već imaju obuku koju vojska može koristiti", objašnjava David Šarp.

Pretpostavlja se da će se ubuduće stvarno biti regrutirano ​značajno više vojnih obveznika.

U prvom koraku sledećeg proljeća, međutim, samo će gornja granica biti podignuta na 30 godin, a donja granica kasnije. To bi proširilo krug onih koji podležu vojnoj obvezi na gotovo dva miliona muškaraca.

Još jedna mobilizacija?

U međuvremenu, rasprave o daljnjoj mobilizaciji u Rusiji se nastavljaju, pogotovo jer je Kremlj nedavno potvrdio da još uvek važi predsednička uredba o "delimičnoj mobilizaciji" donesena prošlog septembra.

Ako govorimo o toku ovog rata, onda se najavljena reforma može sprovesti samo dodatnom mobilizacijom. Stotine hiljada moraju biti regrutovane da bi se vojska povećala na 1,5 miliona ljudi.

"Broj vojnika jedini je adut koji Rusija još ima", kaže Šarp, piše DW.

Ukrajinski stručnjak Andrij Riščenko, koji je ranije bio zamenik načelnika štaba mornarice Ukrajine, smatra da daljnja mobilizacija u Rusiji neće pomoći. Prema njegovom mišljenju, ruski Glavni štab i dalje radi na raspodeli vojnih obveznika iz prvog talasa regrutacije.

"Novi ljudi će samo sediti i neće raditi ništa", kaže ovaj ekspert.

Takođe prema njegovom mišljenju, Kremlj je do sada neuspešno pokušavao da mobilizacijom nadoknadi dosadašnje gubitke u ratu. On takođe smatra da ni reforma kratkoročno neće doneti ništa:

"Rusija je od početka rata pretrpela vrlo velike gubitke, koje treba nadoknaditi. Ali nove vojnike na frontu možemo očekivati ​​tek pred sledeću zimu", kaže Riščenko.

Da li reforma može da finansira?

Planirano povećanje ruske vojske je drugo tokom rata protiv Ukrajine. U avgustu 2022. predsednik Vladimir Putin povećao je maksimalnu brojnost za 140.000 ljudi. Uz sada planiranih dodatnih 350.000, to bi značilo gotovo pola miliona novih vojnika koje bi trebalo opremiti oružjem i uniformom, što bi značilo veliki teret za državni budžet.

S obzirom na pad prihoda od nafte i gasa, postavlja se pitanje da li Moskva to sebi može da priušti?

"Ova reforma zahteva mnogo resursa, ne samo novac i osoblje. Potrebna je oprema i infrastruktura za ovih 350.000 ljudi. Osim toga, stručnjaci moraju biti obučeni za obuku regruta", kaže David Šarp.

On ne isključuje mogućnost da će mnoge novostvorene jedinice postojati samo na papiru ili da neće dobiti vojnu opremu.

"Reforma se čini nerealnom u značajnom delu onoga što obećava", kaže Šarp.

Prema mišljenju Andrija Riščenka, za opremanje jednog vojnika potrebno je oko 80.000 dolara. S obzirom na visoke troškove i pad prihoda iz državnog budžeta, on sumnja u sprovođenje reforme. Ističe i da je Rusija zavisna i od stranih komponenti za vojnu opremu. A osim toga, takva mera sigurno nije popularna među ljudima: "I na kraju, mnogi Rusi ne bi da idu u rat", kaže Riščenko.

(Telegraf.rs)