Zapad je prešao Putinovu crvenu liniju, ali su ipak oprezni: "Njegova retorika ih neće naterati da odustanu"

Lorens Rirdon, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nju Hempširu, kaže da Rusija ima šablon po kom deluje

Ruski predsednik Vladimir Putin i zvaničnici Kremlja više puta su upozoravali tokom poslednjih 11 meseci da bi neki postupak Zapada mogao da dovede do eskalacije. Međutim, SAD i drugi zapadni saveznici Ukrajine su više puta prelazili Putinovu crvenu liniju.

"Ako teritorijalni integritet naše zemlje bude ugrožen, mi ćemo bez sumnje iskoristiti sva raspoloživa sredstva da zaštitimo Rusiju i naš narod. Ovo nije blef", rekao je Putin u septembarskom obraćanju

Preporučujemo

Od tada do danas SAD su nastavile da obezbeđuju Ukrajini više naoružanja za borbu u okupiranim oblastima.

Nedavno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovo upozorio Zapad da prestanu sa naoružavanjem Ukrajine.

"Snabdevanje oružjem se nastavlja, asortiman isporučenog naoružanja se širi", rekao je on.

Ako ništa drugo, oružje koje dolazi ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom sa Zapada povećalo se nakon Peskovljevih izjava.

Samo ove nedelje, predsednik Džo Bajden je napravio veliki korak i rekao da će SAD obezbediti Ukrajini 31 tenk M1 Abrams. Njegova najava stigla je dan nakon što je  istog dana kada je Nemačka potvrdila da će ukrajinskim snagama dati 13 tenkova Leopard 2.

Zvaničnici Kremlja i ruski mediji pod kontrolom države sa gnevom su odgovorili na vest o tenkovima.

Međutim, profesor  politikologije na Univerzitetu Džordž Mejson, Mark Kac, rekao je za Newsweek da je poruka sa Zapada jasna, a to je da ih Putinova retorika neće naterati da odustanu.

"Putinove crvene linije su osmišljene da odvrate zapadne države da ih pređu, ali Putin nije uspeo da spreči Zapad da pređe nekoliko njih", rekao je Kac.

Lorens Rirdon, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nju Hempširu, kaže da Rusija ima šablon po kom deluje.

"Kada su ruske snage pod pritiskom, Putin indirektno govori o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja za odbranu Rusije, posebno za odbranu novoanektiranih oblasti jugoistočne Ukrajine, kao što je Krim", kaže on.

Profesor dodaje da iako zapadni lideri nisu uzeli Putinove reči zdravo za gotovo, posebno kada je u pitanju nuklearno oružje.

"Dakle, nedavno oklevanje Berlina i Vašingtona da pošalju tenkove Ukrajini nije samo povezano sa poteškoćama Ukrajine da uključi te tenkove u svoje borbene snage, već i sa strahom od eskalacije sukoba. Ali zapadni lideri su bez sumnje upozorili Putina da će NATO brzo reagovati ukoliko Putin pribegne taktičkom nuklearnom oružju", dodao je profsor.

Kac je primetio da su "Putin i njegovi prijatelji već izjavili da je Rusija u ratu sa NATO-om i Zapadom, a ne samo sa Ukrajinom".

"Čini se da SAD i NATO ozbiljno shvataju mogućnost da postoje neke stvari koje bi Ukrajina mogla da uradi koje bi mogle da dovedu do toga da dođe do eskalacije sukoba", rekao je on.

Drugi razlog zbog kog se zapadni saveznici mogu osećati ohrabrenim u podršci Ukrajini je taj što je Rusija najvećim delom posrnula u svojim ratnim naporima, kaže Kac.

(Telegraf.rs)