Može li Aleksandra da dobije starateljstvo nad sinovima Ane Volš? Nekoliko stvari joj ide u korist

Postoje 3 stvari koje idu u korist Aleksandri, sestri Ani Volš, da dobije starateljstvo nad njenim sinovima

Sinove od 2, 4 i 6 godina Ane Volš, Beograđanke nestale u Americi 1. januara, za čije ubistvo je optužen njen suprug Brajan Volš, preuzela je socijalna služba odnosno Odeljenje za decu i porodicu u Masačusetsku, a za starateljstvo nad njima bori se njena sestra Aleksandra, koja živi u Kanadi. Advokat Željko Pavlović kaže za Telegraf.rs da, pošto se radi o maletnoj deci, da je potpuno prirodno da se za staratelja postavi srodnik, odnosno tetka, Anina sestra, a u korist tome ide i to što ima američko dražvljanstvo koje imaju i deca, a i to što su je deca viđala, odnosno poznaju je.  

O starateljstvu nad decom odlučivaće se nakon završetka suđenja Brajanu Volšu. Uz ogradu da se u Americi, pa i Engleskoj primenuje anglosaksonsko pravo koje nije na istoj bazi kao što je evrokontinentalna baza rimskog prava, ali da se radi o opšte pravnom principu u razvijenom svetu, Pavlović za Telegraf.rs kaže da ipak po prirodi stvari prvi staratelj bi trebalo da bude srodnik, što je u ovom slučaju tetka, odnosno sestra Ane Volš.

Preporučujemo

On zatim objašnjava da starateljstvo podrazumeva staranje o ličnosti štićenika, zastupanje štićenika, pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika ali i upravljanaje i održavanje štićenikove imovine.

-  Staratelj može biti kada organ odnosno Centar za socijalni rad kod nas proceni da osoba ima osobine i sposobnosti, i potrebe za obavljanje dužnosti staratelja. To su osobe koje su podobne za obavljanje dužnosti staratelja, i koje će po proceni nadležnog organa raditi u interesu štićenika. Kod nas zakon doslovce kaže da se za staratelja postavlja supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika. Treba reći i da se i pod starateljstvo može staviti kako dete, tako i punoletna osoba, koja nije sposobna da se stara o sopstvenim pravima i interesima, najčešće mentalne zaostalosti, ima duševnu bolest.. Pošto ovde pričamo o maloletnicima potpuno je prirodno da se za staratelja postavi srodnik - objašnjava Pavlović:

- Moj zaključak je, da je potpuno prirodno, imajući u vidu stepene srodstva, da to bude tetka odnosno Anina sestra, nego neko u petom stepenu srodstva. Vrlo je prosto, jer se pretpostavlja da su i deca ranije viđala tu osobu i da je ta osoba bliža sa detetom. To je potpuno normalno.

Prema njegovim rečima, za staratelja ne može da se postavi osoba koja je lišena poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zatim osoba čiji su interesi u sukobu i suprotnosti sa interesima štićenika i osoba za koju se sumnja, s obzirom na njihova lična svojstva i odnose sa štićenikama, da će pravilno obavljati posao staratelja.

- U srpskom pravu ima međupotez a to je privremeni staratelj. On se postavlja kada je neophodno zbog hitnosti, kada je hitno potrebno da se zaštite prava i interesi štićenika. Sve odluke kod nas donosi organ starateljstva tačnije Centar za socijalni rad, a pretpostavljam da isti organ ima kompetencije i u SAD, odnosno da je to organ koji vodi računa i brigu o porodici i deci. Po meni, i kod njih je 99 odsto srodnik prioritetna osoba koja ima lična svojstva pogodna da obavlja status staratelja a koja nije osoba kojoj je oduzeta poslovna sposobnost, i nije u sukobu sa interesima štićenika - objašnjava Pavlović za Telegraf.rs.

Na konstataciju da Brajan, koji je optužen za Anino ubistvo nema brata ni sestru, te da ima samo majku, i na pitanje mogu li možda deca da pripadnu njoj, podseća da su se u štampi pojavljivali natpisi da on nije bio blizak baš sa svojom majkom. 

- To će nadležni organ utvrditi. Ono što iz štampe znamo, da i otac koji je trenutno u pritvoru, nije bio blizak sa svojom majkom. To će opet organ procenjivati, koje je lice podobno da obavlja dužnost staraelja. Po meni, kada je sestra Anina u pitanju, jako je bitan detalj da li je ona američki ili naš državljanin. Super je što je američki. I deca imaju američko državljanstvo. Šta se u tom slučaju radi kod nas? Kod nas se prvo traži naš državljanin, pa ako nema, onda bi došao u obzir strani, pod uslovom da ministar to odobri - zaključuje Pavlović.

Kevin Pauers, osnivač i direktor master studija politike i upravljanja sajber bezbednosti na Bostonskom koledžu, rekao je u intervjuu ranije za Telegraf.rs da će savezna država Masačusets da zbrine decu.

- Oni će da se pobrinu za njih i pronađu im porodicu sa kojom će da žive, privremeno ili za stalno. Nadam se da će članovi njihove porodice da budu uključeni u brigu o njima. Ali, to je užasno. Sve što se dešava, ostaviće traga na njihovu psihu. Toj jadnoj deci je potrebno mnogo podrške. Nadam se da će ovde u SAD, u Masačusetsu, da im pruže podršku koja im je potrebna i pomognu da se pronađu pravi ljudi koji će da brinu o njima - rekao je on.

Na pitanje da li, prema zakonu SAD, Anina deca mogu da dođu kod Anine majke u Srbiju ili da žive sa njenom sestrom Aleksandrom u Kanadi, Pauers je istakao da se nada da će socijalne službe ovde u SAD i zakon da rade u njihovu korist i da će da rade sa porodicom kako bi oni dobili sve što im je potrebno - utehu, brigu, rad na njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, školu, edukaciju, sve što im je potrebno, kroz rad sa porodicom.

- Mora da se poradi na detaljima i nadam se da će sve da bude urađeno kako treba i u skladu sa najboljim interesom porodice i dece - poručio je on.

(Telegraf.rs)