Ukrajina dobija tenkove od Nemačke i SAD: Uporedili smo Leoparde i Abramse s ruskim mašinama

Donosimo Vam pregled tri tenka- nemačkog Leoparda 2, američkog Abramsa i ruske Armate, koji bi uskoro mogli da se nađu na frontu

Posle meseci neodlučnosti, Amerika i Nemačka donele odluku da pošalju tenkove Ukrajini, a Kijev se nada da bi taj potez mogao u potpunosti da promeni odnos snaga na frontu.

Preporučujemo

Iako su od početka rata u Ukrajini i Nemačka i SAD slale veliku pomoć Ukrajini, obe države su do sada odbijale da u ovu, ratom zahvaćenu zemlju pošalju borbene tenkove. U Vašingtonu su kao razlog za odbijanje slanja tenkova T-14 Abrams navodili da su skupi za održavanje, kao i da je za njihovo korišćenje potrebna detaljna obuka, dok su Nemci to odbijali plašeći se da će NATO time postati direktan učesnik u ratu.

Ukrajinci strahuju da bi druga ruska ofanziva mogla da počne u roku od dva meseca. Do proleća, 150.000 ruskih rezevrista koji su pozvani prošle jeseni biće obučeni i verovatno uključeni u jedinice spemne za borbu. Za Ukrajince, to je borba protiv vremena.

Zato su najviši lideri u državi, na čelu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim u više navrata tražili da im Zapadne države pošalju tenkove.

Nemačka je ove nedelje zvanično pristala da pošalje tenkove Leopard 2 Ukrajini, a takođe su dozvolili i Poljskoj da učini to isto.

Sa druge strane Rusija se od početka oslanja na Tenkone T-72, koji su stare sovjetske proizvodnje, međutim sve se češće govori da bi na frontu u Ukrajini uskoro mogao da se nađe njihov najnapredniji tenk T-14 Armata.

Zbog toga mnogi eksperti smatraju da bi upravo tenkovi u narednom periodu mogli da odluče ishod rata.

U nastavku vam donosimo pregled tri tenka - nemačkog Leoparda 2, američkog Abramsa i ruske Armate, koji bi uskoro mogli da se nađu na frontu.

Nemački Leopard 2 

Do sada se Ukrajina uglavnom oslanjala na tenkove T-72 iz sovjetskog doba. Neke od njih zarobili su i od ruskih trupa. No, za preokret na ratištu potrebno joj je modernije oružje.

Vlada u Kijevu zato već duže vreme zahteva međunarodne isporuke borbenih tenkova, a od Nemačke posebno borbene tenkove tipa Leopard 2. Taj model je tehnički superiorniji od ruskih tenkova.

Ukrajincima su tenkovi Leopard 2 potrebni za probijanje neprijateljskih linija u, već neko vreme, prilično statičnom rovovskom ratu.

"Tenkovi su nam potrebni kako bismo spasili našu energetsku infrastrukturu, kako bismo spasili Ukrajince od zločina", naglasio je nedavno ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tokom posete nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok istočnoj Ukrajini.

Ukrajina je od samog početka u potpunosti zavisna od zapadnog naoružanja i municije. Nemačka je, doduše, već isporučila pokretne haubice i oklopna vozila Gepard i Marder, ali je dugo bila u nedoumici oko isporuke i izdavanja dozvola drugim zemljama za isporuku Leoparda 2 pozivajući se na još uvek nedovoljno čvrst stav NATO-partnera oko tog pitanja.

Razvoj naslednika Leoparda 1 je započela početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka. U tom periodu je postojala mogućnost otvorenog sukoba između članica NATO saveza i članica Varšavskog pakta, pa je nemačkoj vojsci bio neophodan novi glavni borbeni tenk. Prvi prototipovi su napravljeni 1972. godine,a 1977. je naručeno 1.800 novih tenkova za Nemačku vojsku. Prvih 30 tenkova je isporučeno 1979. kada je i novi tenk uveden u naoružanje.

Taj šezdesetak tona težak i deset metara dugačak tenk smatra se jednim od najboljih i najmodernijih borbenih tenkova na svetu: trenutna verzija glavnog borbenog tenka je Leopard 2 A7 isporučuje se od 2014. Od početka proizvodnje 1978. nemačka firma Kraus-Mafaj Vegman isporučila je više od 3.500 tenkova Leopard 2.

Njegovo glavno naoružanje je top s tzv. glatkom cevi od 120 milimetara s maksimalnim dometom od 5.000 metara i u stanju je da otvara vatru kako u mirovanju, tako i u pokretu. Prema Bundesveru, prednosti Leoparda je u kombinaciji vatrene moći, oklopne zaštite i pokretljivosti. Dostiže brzinu do 70 kilimetara na sat, a pokreće ga relativno ekonomičan dizel-motor.

I upravo je sposobnost otvaranja vatre u pokretu, pa čak i prilikom kretanja unazad, ono što Leopard, ali i druge moderne tankove, poput američkog Abramsa ili francuskog Leklera čini superiornim.

"Ti tenkovi mogu da otvaraju vatru i dok se kreću punom brzinom. To ruski tenkovi, recimo T90, ne mogu", kaže Ralf Rats, direktor nemačkog muzeja tenkova.

Osim toga, kako kaže taj istoričar, Leopard je pouzdan i lak za održavanje.

Osim Nemačke, a uskoro i Ukrajine, trenutno ga koristi još najmanje 14 zemalja u raznim prilagođenim varijantama, navodi Engineerine.

Američki Abrams

Abrams prati linije zapadnih glavnih borbenih tenkova iz doba Hladnog rata. Koristi kompozitni oklop, sličan britanskom Čobamu. Prednji oklop je ojačan oklopnom mrežom od osiromašenog uranijuma za viši nivo zaštite. Štaviše, Abrams može biti opremljen dodatnim eksplozivnim reaktivnim oklopom.

Većina municije se skladišti u delu kupole sa panelima za izduvavanje. Tenk je prilično glomazan, ali je dobro zaštićen od većine protivtenkovskih sredstava.

Dakle, iako je Abrams težak i glomazan, ovaj tenk je iznenađujuće okretan zbog svog snažnog motora. Mnogo je brži od mnogih drugih tenkova i ima superiorne performanse u vožnji.

M1 je naoružan ručno punjenim glatkim topom kalibra 120 mm. Tenk ima moderan sistem za upravljanje vatrom sa velikom verovatnoćom pogotka iz prve runde. Iako to nije najnapredniji tenkovski pištolj koji je dostupan na tržištu danas, ima zastrašujući udarac, precizan je i ima domet efektivne vatre duži od četiri kilometara. Njegov efektivni domet je uspešno demonstriran tokom brojnih vojnih sukoba širom sveta.

Abramsom upravlja posada od 4 člana, uključujući komandanta topnika i vozača.

Jedinstvena karakteristika Abramsovog tenka je njegov gasnoturbinski motor. To je motor sa više goriva, koji može da radi na bilo kojoj vrsti benzina, dizela, avio goriva ili kerozina. Motor ima impresivne performanse i radi tiho. Međutim, težak je za održavanje i ima veoma veliku potrošnju goriva u poređenju sa tradicionalnim dizel motorima.

Kao sekundarno oružje koristi mitraljez koji se ručno puni od strane topnika. M1A2 Abrams je bio jedan od prvih tenkova sa mogućnošću borbe lovca i ubice. Komandant tenka koristi panoramski nišan za traženje ciljeva. Kada je meta odabrana, pištolj se automatski postavlja na metu i nišandžija završava sav proces nišanja i pucanja. Za to vreme komandant traži sledeću metu. Takav način angažovanja omogućava brže dobijanje i angažovanje ciljeva.

Trenutno su slični sistemi za pronalaženje ciljeva prisutni na većini glavnih borbenih tenkova.

Ruska Armata

Glavni ruski adut je trenutno najsnažniji tenk na svetu - Armata. U pitanju je ruski prototip osnovnog borbenog tenka četvrte generacije, čija će serijska proizvodnja započeti do kraja 2022. godine.

Armata je tenk nove generacije. To je dizajn čistog lista sa nizom naprednih funkcija. Ima malo zajedničkog sa sadašnjim T-90 i drugim starijim sovjetskim tenkovima. U stvari, to je prvi ruski zaista novi proizvodni tenk od T-72, ​​koji je usvojen daleke 1973. Tačne tehničke specifikacije nove Armate ostaju u tajnosti.

Takođe, ovaj tenk ima kupolu bez posade i njime upravlja posada od 3 člana. U skladu je sa ruskim konceptom izgradnje tenkova, da tenk treba da upravlja manjom posadom kako bi se smanjile njegove dimenzije i težina i poboljšala zaštita. Međutim, ovaj novi tenk ima novi izgled.

Svi članovi posade sede na prednjem delu trupa u dobro zaštićenoj oklopnoj kapsuli. Puška se automatski puni i municija se odvaja iz odeljka za posadu.

Najavljeno je da će ruska Armata biti opremljena novim sistemom aktivne zaštite Avganit. Međutim, 2018. godine pokazalo se da postoje zastoji u razvoju Avganita. Do 2018. prototipovi ovog sistema nisu bili završeni i nisu bili spremni za testiranje. 

Armata je naoružana novim glatkim topom od 125 mm. Ima veći domet i precizniji je od prethodnih ruskih tenkovskih topova. Novi tenkovski top je bolji od tenka T-90. Međutim, na većim dometima ruski tenkovski topovi tradicionalno nisu bili tako precizni kao zapadni tenkovski topovi. Da bi se izborila sa ovim nedostatkom, Armata može lansirati protivtenkovske vođene rakete velikog dometa na isti način kao i obični projektili.

Ove rakete imaju domet do pet km i mogu da gađaju nisko leteće helikoptere. Mitraljez je upotpunjen automatskim punjenjem.

Ova karakteristika je omogućila da se posada smanji na tri člana.

(Telegraf.rs)