Devojčica (8) se odrekla miliona i postala monahinja: Živi strogim životom, nikad nije gledala TV

Osmogodišnja Devanši Sangvi mogla je da vodi biznis sa dijamantima vrednim više miliona dolara kada odraste, ali je izabrala da bude časna sestra

Devanši Sangvi, osmogodišnja ćerka bogatog indijskog trgovca dijamantima sada živi spartanskim životom -  bosa, obučena u bele sarije ide od vrata do vrata tražeći milostinju jer se prošle nedelje odrekla čitavog bogatstva i postala monahinja, piše BBC.

Sangvi su među 4,5 miliona džaina koji prate džainizam - jednu od najstarijih svetskih religija, koja je nastala u Indiji pre više od 2.500 godina.

Preporučujemo

Naučnici koji se bave proučavanjem religije ističu da je broj džaina koji se odriču materijalnog sveta naglo rastao tokom godina, iako su slučajevi koji uključuju decu kao što je Devanši retki.

Prošle srede je održana ceremonija u gradu Surat u zapadnoj državi Gudžarat, gde je Devanši položila "dikšu" - zavete odricanja - u prisustvu starijih džainskih monaha, a ceremoniji je prisustvovalo desetine hiljada ljudi.

U pratnji svojih roditelja, stigla je na mesto događaja u gradskoj oblasti Vesu, ukrašena draguljima i obučena u finu svilu. Na glavi je nosila dijamantsku krunu.

Nakon ceremonije, obučena u beli sari koji je pokrivao njenu obrijanu glavu, stajala je sa ostalim monahinjama. Na fotografijama se vidi kako drži metlu kojom bi sada počistila insekte sa puta kako ne bi slučajno zgazila na njih.

Od tada, Devanši živi u Upašraji - manastiru u kome žive džainski monasi i monahinje.

"Ona više ne može da ostane kod kuće, njeni roditelji više nisu njeni roditelji, ona je sada monahinja", kaže Kirti Šah, trgovac dijamantima iz Surata koji je prijatelj porodice i takođe član Indijske narodne partije.

"Život džain monahinja je zaista strog. Ona će sada svuda morati da ide pešice i nikada neće moći da koristi bilo koje prevozno sredstvo, spavaće na beloj posteljini na podu i neće moći da jede posle zalaska sunca", rekao je on.

Sangvi pripadaju jedinoj džainskoj sekti koja prihvata decu za monahe - ostale tri primaju samo odrasle.

Poznato je da su roditelji male Devanši "izuzetno religiozni", a indijski mediji citiraju prijatelje porodice koji su istakli da je devojčica bila "sklona duhovnom životu još od malena".

"Devanši nikada nije gledala televiziju, filmove ili išla u tržne centre i restorane", piše Times of India.

List dodaje da se od malih nogu Devanši moli tri puta dnevno, a čak je i postila sa dve godine.

Dan pre ceremonije njenog odricanja, porodica je organizovala ogromnu slavljeničku povorku u Suratu.

Hiljade su posmatrale spektakl dok su kamile, konji, volovska zaprega, bubnjari i ljudi sa turbanima koji su nosili baldahine šetali ulicama, a plesači i izvođači na štulama zabavljali okupljene.

Devanši i njena porodica sedeli su u kočijama koje je vukao slon, dok ih je masa obasipala laticama ruža.

Ceremonije su takođe organizovane u Mumbaju i belgijskom gradu Antverpenu, gde Sangvi posluju.

Iako postoji podrška unutar džainske zajednice za ovu praksu, Devanšino odricanje je izazvalo debate, a mnogi su se pitali zašto porodica nije mogla da sačeka da ona postane punoletna pre nego što donese tako važne izbore u svom životu.

Šah je bio pozvan na ceremoniju dikše, ali je ostao po strani jer mu ideja da se dete odriče sveta nije nimalo prijatna, a uz to, insistirao je da "nijedna religija ne treba da dozvoljava deci da postanu monasi".

"Ona je dete, da li ona uopšte razume bilo šta od ovoga? Deca ne mogu ni da odluče koji smer će studirati na koledžu dok ne napune 16 godina. Kako mogu da donesu odluku o nečemu što će uticati na njihov celokupan život", pitao je on.

Zašto se ovi mladi odriču sveta?

Kada se dete odriče sveta i zajednica taj događaj slavi, isprva sve to može izgledati kao velika zabava za dete, ali profesorka Nilima Mehta, konsultant za zaštitu dece u Mumbaiju, kaže da su "poteškoće i uskraćenosti kroz koje će dete proći ogromne".

"Život džainske monahinje je veoma težak", kaže ona.

Mnogi drugi članovi zajednice takođe su izrazili nelagodu zbog toga što je dete odvojeno od porodice u tako ranom dobu.

Otkako su vesti objavljene, mnogi su se oglasili na društvenim mrežama kritikujući porodicu, optužujući Sangvije za kršenje prava njihovog deteta.

Šah kaže da se vlasti moraju uključiti i zaustaviti ovu praksu odricanja dece od sveta.

Ali da je malo verovatno da će se to desiti. Istakao je da se obratio kancelariji Prijanka Kanunga, šefa Nacionalne komisije za zaštitu prava deteta (NCPCR), da pita da li će vlada nešto preduzeti u vezi sa Devanšinim slučajem.

Iz njegove kancelarije saopšteno je da ne želi da komentariše to pitanje jer je to "osetljiva stvar".

Aktivisti, međutim, kažu da su Devanšina prava povređena.

Onima koji kažu da se dete odriče sveta "svojom voljom", profesor Mehta ističe da "pristanak deteta nije pristanak po zakonu".

"Pravno 18 godina je doba kada neko samostalno odlučuje. Do tada odluku u njeno ime donosi odrasla osoba - kao što su njeni roditelji - koja mora da razmotri da li je to u njenom najboljem interesu. A ako se tom odlukom dete lišava obrazovanja i rekreacije, onda je to kršenje njenih prava", kaže on.

Ali dr Bipin Doši, koji predaje džainsku filozofiju na Univerzitetu u Mumbaju, kaže da "ne možete primeniti pravne principe u duhovnom svetu".

"Neki kažu da dete nije dovoljno zrelo da donosi takve odluke, ali postoje deca sa boljim intelektualnim sposobnostima koja mogu da postignu mnogo više od odraslih u ranom uzrastu. Slično, postoje deca koja su sklona duhovnosti, pa šta nije u redu ako postanu monasi?", pita se on.

Da li džainima treba dati izbor da umru?

Osim toga, dr Doši insistira na tome da Devanši ni na koji način nije povređena.

"Možda joj je uskraćena tradicionalna zabava, ali da li je to zaista potrebno svima? I ne slažem se da će biti lišena ljubavi ili obrazovanja – ona će dobiti ljubav od svog gurua i naučiće  šta su iskrenosti i nepristrasnost. Zar to nije bolje?", pitao je on.

Dr Doši takođe kaže da u slučaju da se Devanši kasnije predomisli i pomisli da je "donela pogrešnu odluku pod očaravajućim efektima svog gurua", uvek može da se vrati svetu.

Zašto joj onda ne dozvoliti da odluči kada bude odrasla, pita prof Mehta.

"Mladi umovi su upečatljivi i za nekoliko godina ona će možda pomisliti da ovo nije život koji želi“, kaže ona, dodajući da je bilo slučajeva da su se žene predomislile nakon što su odrasle.

Profesorka Mehta kaže da se pre nekoliko godina bavila slučajem mlade džainističke sestre koja je pobegla iz svog centra jer je bila traumatizovana.

Časna sestra i monah koji su se zaljubili i venčali

Druga devojka koja je postala asketa sa devet godina izazvala je svojevrsni skandal 2009. nakon što je napunila 21 godinu i pobegla i udala se za svog tadašnjeg dečka.

U prošlosti su se peticije takođe podnosile sudu, ali profesorka Mehta kaže da je svaka socijalna reforma izazov zbog osetljivosti.

"Nije to samo među džainima; hinduske devojke su udate za božanstva i postaju devadasi (iako je ta praksa zabranjena 1947.), a dečaci se pridružuju Akhadama (verskim centrima), a u budizmu se deca šalju da žive u manastirima kao monasi", kaže ona.

"Deca pate pod svim religijama, ali izazivanje je bogohuljenje", rekla je ona, ističući da porodice i društva treba edukovati tako da shvate da "dete nije njihovo vlasništvo".

(Telegraf.rs)