Drugarice protestovale u Kini, a onda su počele da nestaju: "Kada vidite ovaj snimak znači da me više nema"

Dok su se posle protesta devojke vraćale kući i kupovale hranu, nisu bile svesne da će im se od te večeri životi potpuno promeniti

Foto: Tanjug/AP

Kada su jedna po jedna prijateljica mlade devojke iz Pekinga počele da nestaju, jer ih je policija uhapsila nakon što su zajendo prisustvovale protestima, shvatila je da mora da beži.

"Dok snimam ovaj video četvoro mojih prijatelja je već nestalo. Poverila sam nekim svojim prijateljima da objave ovaj snimak ako i ja nestanem. Drugim rečima, kada vidite ovaj snimak znači da me je policija već odvela", rekla je u videu 26-godišnja Kineskinja.

Ova devojka je jedna od osam ženskih osoba iz istog društva, koja je nestala u nedeljama nakon mirnih protesta koji su održani 27. novembra prošle godine. Ovi protesti koji su izbili u većim gradovima u Kini usledili su nakon što je veliki broj građana bio nezadovoljan kineskom nultom kovid strategijom.

CNN prenosi da su u međuvremenu dve uhapšene osobe puštene na slobodu, međutim, dodaju da nemaju informacije o ostalima. Dobro obavešteni izvori bliski ovim devojkama kažu da im se na teret stavlja izazivanje sukoba.

Vlasti u Pekingu se još uvek nisu zvanično oglašavali ovim povodom.

Kasno uveče 27. novembra demonstranti u Kini su izašli na ulice širom zemlje kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog strogih kovid mera nakon smrtonosnog požara u zaključanom bloku stanova.

Požar u zaključanom bloku stanova u Urumćiju ubio je deset ljudi.

Demonstranti održali bdenje za preminule u požaru

Demonstranti koji su se okupili održali su tada bdenje za ljude koji su stradali u požaru i pozvali na okončavanje mera lokdauna. Protesti su eskalirali nakon što je u javnosti isplivao snimak na kom se vidi kako vatrogasci sprečavaju žrtve da napuste vatrom zahvaćenu zgradu.

Okupljeni demonstranti držali su u rukama prazne papire A4 formata koji su upućivali na ućutkivanje demonstranata, ali i na ruganje vlastima jer ljudi ne mogu da budu uhapšeni zbog držanja znakova koji ne govore ništa. Svi oni pozivali su na okončanje strogih kovid mera koji su podrazumevali strogi lokdaun i često testiranje.

Neki od okupljenih držali su u rukama telefone sa upaljenim svetlima u znak sećanja na preminule u požaru. Dok je policija te večeri patrolirala ulicama gradova, situacija je bila mirna.

Te večeri je na protest došla i 26-godišnja devojka sa svojim drugaricama. Sve one su sličnog uzrasta, kao i stepena obrazovanja.

Dok su se posle protesta vraćale kući i kupovale hranu, nisu bile svesne da će im se od te večeri životi potpuno promeniti.

"Pravo za izražavanje emocija"

U narednim danima njihovi životi počeli su postepeno da se menjaju. Kineske vlasti koristile su signale sa mobilnih telefona kako bi prikupili podatke o tome ko je te večeri bio na protestima i svako od njih pozvan je na informativni razgovor. Među njima su bile i mlade Kineskinje.

Većina njih zadržana je u pritvoru skoro 24 sata pre nego što su počele sa ispitivanjem.

Za ove devojke život je tog trenutka počeo da se menja. Smatrale su da je ono što su uradile bilo bezazleno i da se ne razlikuju od ostalih koje su te noći bile na ulici.

Međutim, nešto više od dve nedelje kasnije, jedna po jedna devojka je počela da nestaje. Počev od 18. decembra, četiri devojke i jednog njihovog druga privela je policija u razmaku od nekoliko dana. Devojka s početka teksta, saznala je da su joj prijateljice zatvorne tek posle nekoliko dana. Odlučila je da će joj, ako i ona bude odvedena, biti bolje da to učine u njenom rodnom gradu u centralnoj Kini nego u iznajmljenom stanu u Pekingu.

Foto: Tanjug/AP

Na video snimku koji je objavila mlada Kineksinja je rekla da je te večeri prisustvovala skupu sa prijateljima jer su imali "pravo da izraze svoje legitimne stavove i empatiju sa ljudima koji su poginuli".

"Sve vreme smo poštovale pravila, ne izazivajući nikakav sukob sa policijom. Zašto ovo mora da košta života obične mlade ljude Zašto neko tako samovoljno može samo da nas odvede", upitala je ona.

Kada je 23. decembra došla u svoj rodni grad i ona je uhapšena.

Nekoliko dana kasnije, njena prijateljica, diplomirana sociološkinja, takođe je privedena dok je bila u poseti svom rodnom gradu u južnoj Kini, čime je postala sedma osoba u grupi koju je policija privela.

Nakon njihovog pritvora, drugi prijatelj je počeo da se javlja njihovim porodicama, koje su bile iz različitih delova zemlje i ranije nisu bile u kontaktu, u nadi da će pomoći u koordinaciji odbrane mladih devojaka.

Ranije ovog meseca i taj prijatelj je, prema dva izvora, priveden.

Ljudi koji ih poznaju izrazili su zbunjenost zbog pritvaranja devojkaa, koje su opisali kao malde ambiciozne devoje, koje su samo društveno osvešćene, a ne disidentkinje i orzanizatorke protesta.

Maksimalna kazna od pet godina

U svom novogodišnjem obraćanju krajem prosinca kineski lider Si Đinping rekao je da je "sasvim prirodno da različiti ljudi imaju različite brige ili različite stavove o istom pitanju", a ono što je važno je "izgradnja konsenzusa".

Ovaj komentar neki analitičari vide kao pomirljiv ton, suprotan akcijama policijskih službi.

"A4 revolucija je zaista šokirala kineske vlasti i vlada je htela da sazna ko stoji iza protesta", rekao je pravnik Teng Biao, svetski priznati stručnjak za ljudska prava u Kini, koristeći popularni naziv za proteste koji aludira na prazne papire koje su držali.

"Moguće je da kineska vlada ili tajna policija imaju teoriju da su neki demostranti imali važnu ulogu. Oni žele dokaze o tome koji demonstranti ili učesnici imaju veze sa SAD, s drugim zemljama, možda stranim snagama, a u prošlosti su koristili torturu kako bi dobili ta priznanja", objasnio je Teng.

Međunarodne grupe za ljudska prava više puta su optužile Kinu za iznuđivanje priznanja od zatvorenika mučenjem. Ova praksa je u Kini zabranjena i zvaničnici su u prošlosti govorili da je iskorenjena.

Prema kineskom Krivičnom zakonu, tužioci imaju 37 dana da odobre pritvaranje ili puste zatvorenike, a ako ljudi ne budu pušteni u tom roku, male su šanse da budu pušteni pre suđenja. A prema Tengu, gotovo sva takva suđenja završavaju je osuđujućom presudom.

Za optužbe za izazivanje svađa i nevolja, predviđena je maksimalna kazna do pet godina.

Međutim, postupanje u slučajevima kada su ugrožena politička i ljudska prava u Kini u praksi je potpuno proizvoljno, upozorava Teng, dodajući da bi uskoro moglo da bude na desetine sličnih privođenja, posebno u manjim mestima jer se rodbina boji da angažuej advokate.

Duboka neizvesnost o tome šta će je snaći kada dospe u pritvov sigurno je bila na pameti devojke dok je snimala video poruku. Sigurno je pomislila i na svoju porodicu, koja neće znati gde je odvedena, a razmišljala je i šta će oni da učine po pitanju njenog hapšenja.

"Pretpostavljam da i moja majka sada putuje do Pekinga da pita gde sam", rekla je devojka u pomenutom videu.

Izvor sa kojim je CNN razgovarao potvrdio je da je ona još uvek u pritvoru.

U poslednjim rečima u videoporuci uputila je jednostavan poziv u pomoć.

"Ne dopustite da nestanemo s ovog sveta bez traga. Ne dopustite da budemo nasumično odvedeni ili osuđeni."

Video: Strašni prizori požara u fabrici hemikalija u Kini, poginulo 38 ljudi

(Telegraf.rs)