Poslednjih 8 godina najtoplije u istoriji: Veliko upozorenje na posledice globalnog zagrevanja

Naučnici u istraživanju tvrde da je veza između efekta staklene bašte i porasta prosečne temperature nepogrešiva

Poslednjih osam godina bile su najtoplije u svetu otkako se meri prosečna godišnja temperatura, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije EU koja se bavi analizom klimatskih promena.

Analiza Evrospke službe za klimatske promene "Kopernikus" pokazala je da je prethodna 2022. godina, bila peta najtoplija u istoriji otkako se meri prosečna temperatura. U analizi se takođe navodi da je ovo bila druga najtoplija godina u Evropi, a toplija od nje bila je samo 2020.

Preporučujemo

U izveštaju se prošla godina opisuje kao "godina ekstrema" koja je donela toplotne talase u Evropi, smrtonosne poplave u Pakistanu i Australiji, a zbog globalnog zagrevanja Antarktičko more je dostiglo najniži minimum u istoriji.

U izveštaju se navodi da je prosečna godišnja temperatura porasla za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period.

Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, većina država na svetu složile su se da će ograničiti zagrevanje na ispod dva stepena u odnosu na predindustrijski period.

Međuvladina komisija UN za klimatske promene identifikovala je oznaku od 1,5 stepeni kao ključni prag, a zatim su naveli da bi njeno kršenje dramatično povećalo rizik od ekstremnih vremenskih uslova.

Svetlana Krakovska, koja predvodi ukrajinsku delegaciju u Misiji UN slikovito je objasnila kakvu bi razliku nekoliko stepeni moglo da napravi.

"Vaša normalna telesna temperatura je 36,6 stepeni Celzijusa. Kada bismo imali 1,2 stepena veću temperaturu, to bi značilo da smo već bolesni. Sada vam je jasno zbog čega ne smemo da dozvolimo da se planeta još više zagreva", objasnila je ona.

U Kopernikusovom istraživanju se takođe upozorava na rast koncantracije ugljen-dioksida i metana u atmosferi, koji dovode do stvaranja efekta staklene bašte koji zadržava toplotu u atmosferi i zagreva planetu.

Pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi bila je 280 delova na milion, dok je danas taj broj oko 417 delova na milion.

"Količina ugljen- dioksida u atmosferi nije bila ovako visoka u poslednjih dva miliona godina", navodi se u istraživanju, prenosi CNN.

Naučnici u istraživanju tvrde da je veza između efekta staklene bašte i porasta prosečne temperature nepogrešiva.

Ekstremna situacija u Evropi

Evropa je 2022. doživela drugu najtoplliju godinu u istoriji, a klimatske promene izazvale su ekstremne uslove koji su smanjili prinose useva, presušili reke i doveli do hiljada mrtvih.

Oni su saopštili i da je 2022. bila peta najtoplija godina na svetu najmanje od 1850. godine, iako podaci C3S datiraju najranije iz 1950, prenosi Rojters.

''Već doživljavamo razorne posledice zagrejanog sveta'', rekla je zamenica direktora C3S Samnata Berdžes, koja je pozvala na hitnu akciju za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prilagođavanje promenjenoj klimi.

Prošlo leto bilo je najtoplije u Evropi do sada, a snažni toplotni talasi izazvali su oko 20.000 smrtnih slučajeva više nego što je uobičajeno u nekim zemljama Evrope, uključujući Francusku, Nemačku, Španiju i Britaniju.

U kombinaciji sa nedostatkom kiše, vrućine su izazvale široko rasprostranjenu sušu, a nizak vodostaj usporio je transport duž reke Rajne, dok je nedostatak kiše uticao na proizvodnju hidroenergije i smanjio prinose kukuruza i soje, prenosi Rojters.

Zagrevanje okeana

Ništa pozitivnija situacija nije ni sa okeanima. Svi svetski okeani zabeležili su tokom prošle godien rekordno visoke temperature.

Više od 90 odsto viška toplote koja je na Zemlji zarobljena zbog efekta staklene bašte apsorbuje se u okeanima, piše Guardian.

Rezultati merenja, koji su prvi put objavljeni 1958. godine u odnosu na ove danas pokazuju, da se od 1990-ih temperatura u okeanima rapidno raste. Temperatura površinske vode u okeanima ima veliki uticaj na vremenske uslove.

Toplija voda u okeanima pomaže u stvaranju ekstremnih uslova, pa lako može doći do nastanka uragana ili tajfuna, zbog čega su posebno ugroženi priobalni gradovi.

"Merenje toplote vode u okeanima je najbolji pokazatelj da je naša Zemlja van ravnoteže", navodi se u rezultatima istraživanja.

Kako navodi agencija, temperature na globalnom nivou će prestati da rastu samo ako zemlje smanje emisije CO2 na ''neto nulu'', odnosno da ne ispuštaju više gasova u atmosferu nego što uklanjaju, a 27 zemalja EU, Britanija, Kanada, Japan i druge zemlje su se obavezale da će taj cilj ostvariti do 2050.

(Telegraf.rs)