Borelj: U godini rata i energetske krize EU nije poklekla pred Putinovom ucenom
Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije "poklekla pred Putinovom ucenom".
"Uspeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj", rekao Borelj.
Preporučujemo
Protekla godina bila je najtoplija u istoriji Španije: Od vrućine preminulo više od 4.700 ljudi
Evropski parlament ukida imunitet dvojici poslanika zbog optužbi za korupciju
Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.
"Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, posle 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucena", ocenio je Borelj.
Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.
Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.
To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih meseci, podseća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u
EU i naglašeno strahovankre da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.
"Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja", ukazao je Borelj.
Prema njegovoj proceni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svet biće "ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posledice".
"EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije", poručio je Borelj.
(Telegraf.rs/Tanjug)