Tajne Putinovog rata: Greške koje bi mogle da ga koštaju pobede

Istraga Tajmsa otkrila je zapanjujući niz grešaka koje su počele sa Putinom, duboko izolovanim u pandemiji, opsednutim svojim nasleđem, uverenim u sopstvenu briljantnost, i koje su nastavljene dugo nakon što su regrutovani vojnici poslati na klanje

Nisu ni imali šanse...Slepo tumarajući po farmama punim kratera, trupe ruske 155. pešadijske brigade nisu imale mape, komplete prve pomoći ili radne voki-tokije. Samo nekoliko nedelja ranije oni su bili fabrički radnici i vozači kamiona. Gledali su beskonačne prikaze navodnih ruskih vojnih pobeda kod kuće na državnoj televiziji pre nego što su regrutovani u septembru. Jedan lekar je bio bivši barmen koji nikada nije imao nikakvu medicinsku obuku, piše New York Times.

Sada su svi oni nagurani u prenatrpana vojna vozila i putuju kroz polja sa kalašnjikovima starim pola veka obešenim oko vrata. Gotovo i da nemaju šta da pojedu.

Preporučujemo

Rusija je u ratu gotovo čitavu godinu, ipak, njena vojska izgleda da nikad nije bila manje spremna.

U intervjuima pojedinci iz brigade su rekli da su jedva opalili iz puške, dodajući da ionako nemaju metaka, a kamoli podršku iz vazduha ili od artiljeraca. Ipak, to ih nije mnogo plašilo. Komandanti su im obećali da neće ni videti borbu.

Ipak, kada su granate počele da pucaju oko njih i da im ubijaju drugove iz voda, bilo im je jasno da su prevareni.

Ukopan u zemlji, mobilisani ruski vojnik Mihajlo setio se kako je oči otvorio u šoku. Svuda oko njega bili su delovi tela njegovih drugova iz voda. Rasuti po polju... Šrapnel je i njemu naneo ozbiljne povrede u predelu stomaka. Očajan i željan da pobegne, puzao je do drveća i golim rukama kopao rov gde bi se zavukao.

Od 60 pripadnika njegovog voda u blizini istočnoukrajinskog grada Pavlivka tog dana krajem oktobra, oko 40 je ubijeno, rekao je Mihajlo, govoreći telefonom iz vojne bolnice u blizini Moskve. Samo osmoro je, kako je rekao, izbeglo teške povrede.

"Ovo nije rat", rekao je Mihajlo, boreći se da progovori kroz teške udisaje. "To je uništavanje ruskog naroda od strane njihovih sopstvenih komandanata".

Poneli svečane uniforme i medalje, ali od parade ništa

Rat predsednika Rusije Vladimira Putina nije trebalo da bude ovakav. Kada je šef CIA putovao u Moskvu prošle godine da upozori šta će se deseti ako krenu na Ukrajinu, zatekao je izuzetno samouveren Kremlj, a Putinov savetnik za nacionalnu bezbednost se hvalio da su ruske najsavremenije oružane snage dovoljno jake da se suprotstave čak i Amerikancima.

Ruski planovi za invaziju, u koje je New York Times imao uvid, pokazuju da je vojska očekivala da "pretrči" stotine kilometara kroz Ukrajinu i ostvari trijumf za nekoliko dana. Oficirima je rečeno da ponesu svečane uniforme i medalje, jer će uskoro biti vojne parade u ukrajinskoj prestonici Kijevu.

Ali umesto te pobede, sa desetinama hiljada ubijenih vojnika i delovima ruske vojske u rasulu posle skoro 10 meseci rata, Putin se suočava sa nečim sasvim drugim: najvećom ljudskom i strateškom nesrećom svoje nacije od raspada Sovjetskog Saveza.

Kako je moguće da jedna od najmoćnijih amrija sveta, koju predvodi proslavljeni taktičar poput Putina, dopustila da odigra tako loše protiv mnogo manjeg i slabijeg rivala? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje trebalo bi pregledati na stotine depeša ruskih zvaničnika, planove invazije, dokumenta, vojne rokovnike i propagandne direktive. Ekipa NYT slučaja je pozive sa bojnog polja, razgovarala sa desetinama vojnika, zvaničnika i ljudima bliskim Putinu, koji ga poznaju decenijama.

Istraga Tajmsa otkrila je zapanjujući niz grešaka koje su počele sa Putinom — duboko izolovanim u pandemiji, opsednutim svojim nasleđem, uverenim u sopstvenu briljantnost — i nastavljene dugo nakon što su regrutovani vojnici poput Mihajla poslati na klanje.

Na svakom koraku, neuspesi su bili dublje nego što se ranije znalo:

U intervjuima, Putinovi saradnici su rekli da je ušao u samoveličanje i antizapadnu revnost, što ga je dovelo do sudbonosne odluke da izvrši invaziju na Ukrajinu u skoro potpunoj izolaciji, bez konsultacija sa stručnjacima koji su rat videli kao čistu ludost.

Pomoćnici i privrženici podstakli su njegove brojne ljutnje i sumnje, petlju koju je jedan bivši pouzdanik uporedio sa radikalizujućim efektom algoritma društvenih medija. Čak su i neki od predsednikovih najbližih savetnika "ostali u mraku" dok tenkovi nisu počeli da se kreću. Kao što je to rekao još jedan dugogodišnji pouzdanik: "Putin je odlučio da će njegovo sopstveno razmišljanje biti dovoljno“.

Ruska vojska, uprkos zapadnim pretpostavkama o njenoj sposobnosti, bila je ozbiljno kompromitovana, uništena višegodišnjim krađama. Stotine milijardi dolara je bilo posvećeno modernizaciji oružanih snaga pod Putinom, ali su korupcijski skandali zarobili hiljade oficira. Jedan vojni izvođač opisao je mahnito kačenje ogromnih patriotskih transparenta kako bi se sakrili oronuli uslovi u velikoj ruskoj tenkovskoj bazi, nadajući se da će prevariti visoku delegaciju. Posetioci su čak bili sprečeni da uđu unutra i koriste toalet  da ne bi otkrili prevaru.

Šta se dogodilo kad je invazija počela?

Kada je invazija počela, Rusija je protraćila svoju dominaciju nad Ukrajinom kroz paradu grešaka.

Ona se oslanjala na stare mape i loše obaveštajne podatke da ispaljuje svoje rakete, ostavljajući ukrajinsku protivvazdušnu odbranu iznenađujuće netaknutom, spremnu da brani zemlju.

Ruski hvaljeni hakerski timovi pokušali su, ali nisu uspeli, da pobede u onome što neki zvaničnici nazivaju prvim velikim testom sajber oružja u stvarnom ratu. Ruski vojnici, mnogi šokirani što idu u rat, koristili su svoje mobilne telefone da zovu kući, dozvoljavajući Ukrajincima da ih prate i lociraju u velikom broju. A ruske oružane snage bile su toliko žilave i sklerotične da se nisu prilagođavale, čak ni nakon što su pretrpele ogromne gubitke na bojnom polju. Dok su njihovi avioni bili obarani, mnogi ruski piloti su leteli kao da im ne preti opasnost, skoro kao na aeromitingu.

Istegnuta svojim velikim ambicijama, Rusija je zauzela više teritorije nego što je mogla da odbrani, ostavljajući hiljade kvadratnih milja u rukama nedovoljno obučenih i loše opremljenih boraca.

Mnogi su bili regruti ili otrcani separatisti sa podeljenog istoka Ukrajine, sa opremom iz 1940-ih i sa uputstvom sa interneta kako da koriste snajpersku pušku, što sugeriše da su vojnici naučili kako da se bore u hodu.

Sa novim oružjem sa Zapada u ruci, Ukrajinci su ih tukli, a ruski komandanti su nastavili da šalju talase kopnenih trupa u besmislene napade, iznova i iznova.

"Niko neće ostati živ", rekao je jedan ruski vojnik nakon što mu je naređeno da krene u peti marš direktno na nišane ukrajinske artiljerije. Konačno, on i njegovi demoralisani drugovi odbili su da odu.

Putin je podelio svoj rat na feude, ne ostavljajući nikog dovoljno moćnog da ga izazove. Mnogima od njegovih boraca komanduju ljudi koji čak i nisu u vojsci, poput njegovog bivšeg telohranitelja, lidera Čečenije i šefa plaćenika koji je obezbeđivao hranu za događaje u Kremlju.

Nije ga briga koliko će da izgubi

Kako je početna invazija propala, atomizovani pristup se samo produbio, razbijajući ionako nepovezani ratni napor. Sada, razbijene Putinove armije često funkcionišu kao rivali, takmičeći se oko oružja i, s vremena na vreme, žestoko se okreću jedna protiv druge. Jedan vojnik je ispričao kako su sukobi postali nasilni, dok je komandant ruskog tenka namerno jurišao na svoje navodne saveznike i digao u vazduh njihov kontrolni punkt.

Navodno se Putin i sam nekom poverio da rat ne ide onako kako je planirao.

Tokom sastanka u martu sa premijerom Izraela Naftalijem Benetom, Putin je priznao da su Ukrajinci bili čvršći "nego što mu je rečeno“, prema dvojici ljudi upoznatih sa razgovorom dvojice lidera.

"Ovo će verovatno biti mnogo teže nego što smo mislili. Ali rat je na njihovoj teritoriji, a ne na našoj. Mi smo velika zemlja i imamo strpljenja”, navodno je rekao predsednik Rusije.

Ljudi koji poznaju Putina kažu da je spreman da žrtvuje živote i blago koliko god je potrebno, a na retkom sastanku licem u lice sa Amerikancima prošlog meseca, Rusi su želeli da pošalju oštru poruku Bajdenu: "Bez obzira koliko ruskih vojnika bude poginulo ili ranjeno na bojnom polju, Rusija neće odustati".

Jedna članica NATO-a upozorava saveznike da je Putin spreman da prihvati smrt ili ranjavanje čak 300.000 ruskih vojnika — što je otprilike tri puta više od procenjenih gubitaka do sada.

Samo nekoliko dana nakon što se u septembru suočio sa odgovorom obično prijateljskih lidera o ratu, Putin je udvostručio invaziju, pozivajući stotine hiljada Rusa na nacrt koji je trebalo da okrene rat u korist Rusije, ali je umesto toga pokrenuo bes kod kuće. Ubrzo nakon toga, stotine ruskih vojnika je ubijeno ispred Pavlivka, uključujući Mihajlove regrutovane drugove u slepom napredovanju 155. brigade

"Noge, creva. Mislim, meso. Samo meso. Znam da zvuči strašno, ali ne možete to opisati drugačije. Ljudi su pretvoreni u hamburgere”, rekao je iz bolnice drugi pripadnik voda, Aleksandar.

Aleksandar je ispričao kako su on i njegove regrutovane kolege pitali svog instruktora u Rusiji šta bi mogli da nauče o pucanju iz pištolja i tome kako se postaje vojnik nekoliko nedelja pre nego što su poslati u Ukrajinu.

"Instruktor je bio iskren i rekao: "Ništa"", dodao je Aleksandar.

"Nikad Rusija nije donosila ovako loše odluke"

Što je više poraza Putin trpeo na bojnom polju, sve se više strahovalo koliko daleko je spreman da ide.

Ubio je desetine hiljada u Ukrajini, sravnio gradove i gađao civile, uništio bolnice, škole i stambene zgrade, dok je milionima pre zime isključio struju i vodu. Svaki put kada ukrajinske snage zadaju veliki udarac Rusiji, bombardovanje njihove zemlje se pojačava. A Putin je više puta podsećao svet da može da upotrebi bilo šta što mu je na raspolaganju, uključujući nuklearno oružje.

Još u januaru, kada su Sjedinjene Države upozorile da je ruska invazija na Ukrajinu neizbežna, penzionisani ruski general po imenu Leonid Ivašov video je katastrofu na horizontu. U retkom otvorenom pismu upozorio je da bi upotreba sile protiv Ukrajine ugrozila "samo postojanje Rusije kao države".

U nedavnom razgovoru Ivašov je rekao da njegova upozorenja pre rata su odjek onoga što je slušao od nervoznih ruskih vojnih zvaničnika u to vreme.

Iako je Kremlj insistirao da invazija nije opcija, drugi bi rekli drugčije. Ljudi u službi su mu govorili da je pobeda u takvoj situaciji nemoguća, ali su im njihovi nadređeni govorili da ne brinu.

"Rat će biti kao šetnja u parku, tako su im pričali", kaže Ivašov.

Kako kaže, poslednjih 10 meseci su tragičniji nego što se predviđalo. Spretni ukrajinski generali i vojnici su nadmašili mnogo većeg, smrtonosnijeg neprijatelja. Zapad, oduševljen uspesima Ukrajine, pružio je sve moćnije oružje da vrati Ruse nazad.

"Nikad u prošlosti Rusija nije donosila tako glupe odluka. Avaj, danas je trijumfovala glupost — glupost, pohlepa, neka vrsta osvetoljubivosti, pa čak i vrsta zlobe”, rekao je Ivašov.

Putinov portparol Dmitrij Peskov krivi zapad i oružje koji su dali Ukrajini za neočekivane teškoće koje Rusi imaju u ratu.

"To je veliki teret za nas. Bilo je veoma teško poverovati u takav cinizam i u takvu krvoločnost kolektivnog Zapada", rekao je Peskov.

Oni koji su u početku podržavali rat sada polako priznaju ideju poraza. Pre invazije, američke obaveštajne službe identifikovale su Olega Carjova kao "Putinovu marionetu", koju Kremlj može da postavi kad zaume Ukrajinu. Njegov0 verovanje u rat od tada je iščezlo.

"Bio sam tamo. Učestvovao sam u invaziji", rekao je Carjov za Tajms tokom telefonskog razgovora.

Ali, dodao je, nikada mu nisu rečeni poslednji detalji i "ruska armija nije razumela“ da bi Ukrajinci uzvratili, misleći da će "sve biti lako“.

Sada Carjov, biznismen iz Ukrajine kaže da će biti srećan ako se borbe završe na trenutnim frontovima, sa Rusijom onemogućenom da zauzme i zadrži ijednu regionalnu prestonicu otkako je invazija počela.

"Gubimo Ukrajinu. Već smo je izgubili", rekao je on.

Rusi nisu očekivali otpor

Planovi invazije u koje je Tajms imao uvid navodile su trupe da jurišaju stotinama kilometara u Ukrajinu iz više pravaca, očekujući gotovo nikakav otpor.

Dok su rakete tukle Nikolajev pre zore, ukrajinskog pilota Alekseja probudio je telefon.

"Izlazi na pistu", rekao mu je kolega pilot.

Aleksij je prešao asfaltom po mraku kada su prve ruske rakete udarile. Popeo se borbeni avion Su-27 i poleteo baš kada su zgrade širom aerodroma počele da eksplodiraju.

"U tom trenutku sam shvatio da se događa nešto baš loše", rekao je Aleksej, čiji je identitet zaštićen.

Nešto pre 6 časova ujutru po moskovskom vremenu Putin je rekao u vanrednom obraćanju da se pokreće "specijalna vojna operacija".

Počelo je udarima iz vazduha da bi se uništila ukrajinska protivvazdušna odbrana, komunikacije i radarske instalacije – da bi se nadvladala njena vojska i uništila njena sposobnost da uzvrati.

Više od 150 raketa je ispaljeno iz bombardera, sa brodova i podmornica. Gotovo 75 ruskih aviona uletelo je u vazdušni prostor Ukrajine, a toliko aviona broji gotovo cela borbena flota Ukrajine.

Aleksej je na radaru video signale nadolazećih projektila i neprijateljskih aviona pre nego što je dobio naređenje - letite u rezervnu vazdušnu bazu u centralnoj Ukrajini.

Kada je sleteo, bio je zapanjen. Tamo je bila ne samo njegova jedinica, već i dobar deo preostalih ukrajinskih vazdušnih snaga.

Danima su on i njegove kolege kretali na misije iz nove baze, razmišljajući kada će ih ruski radari konačno otkriti.

Napad na njihovu poziciju bio bi stravičan, uništio bi ukrajinsku odbrane, a piloti su verovali da je samo pitanje vremena kada će napad uslediti. Ipak, trebalo je četiri dana Rusima da napadnu, a do tada je većina aviona bilo prebačeno na novu lokaciju.

"Bilo je tako prosto. Nije mi jasno kako su Rusi propustili tu priliku", rekao je Aleksej.

Neuspeh da se uništi skromna ukrajinska protivvazdušna odbrana bila je jedna od najznačajnijih grešaka u ratu, koja je rano osujetila moćne ruske vazdušne snage. Intervjui su otkrili zašto se to dogodilo — i kako su Ukrajinci uspeli da ostanu korak ispred svojih osvajača.

Ukrajina je trebalo da bude preplavljena. Prema jednoj tački, njeni borbeni avioni su bili brojčano nadmašeni 15 prema jedan u nekim ranim vazdušnim bitkama. Ruski avioni su takođe bili napredniji, pomažući pilotima da vide dalje i da udaraju sa veće udaljenosti. Rusija je imala hiljade krstarećih i balističkih projektila koji je trebalo da uguše zastarelu odbranu Ukrajine iz sovjetske ere. To su ionako pretpostavili američki i ukrajinski obaveštajci, što je dovelo do predviđanja da će Ukrajina pasti za nekoliko dana.

Ukrajina je promešala špil. Premestila je neke od svojih odbrambenih sredstava — poput lansera raketa „Buk“ i S-300, zajedno sa svojim primarnim komandnim i kontrolnim centrom radio obaveštajne službe — na nova mesta pre početka rata, rekli su visoki ukrajinski zvaničnici. Na kraju su ruske rakete često pogađale stare lokacije. Sve u svemu, čak 60 odsto ruskih krstarećih raketa promašilo je svoje predviđene ciljeve, rekli su američki zvaničnici.

Deo ruskog problema bila je agilnost. Čak i da su ruske snage primetile Alekseja i njegove kolege pilote nagomilane na novom mestu okupljanja, rekli su američki zvaničnici, ruska vojska je bila toliko kruta i centralizovana da joj je obično bilo potrebno 48 do 72 sata da ažurira svoje obaveštajne podatke i dobije odobrenje za praćenje novih ciljeva. Do tada bi Ukrajinci otišli.

Ista nefleksibilnost napravila je od Rusa lake mete.

Nakon što nisu uspeli da sruše odbranu Ukrajine, mnogi ruski piloti su nastavili da lete kao da jesu. Njihovi jurišni avioni često su leteli bez podrške drugih borbenih aviona, omogućavajući pilotima koji su bili ispod, kao što je Aleksej, da ih uhvate nespremne leteći na malim visinama, sakriveni od radara, i udarajući odozdo da ih obaraju.

"Možda ruska vojska nije čitala sovjetske knjige. Leteli su pravo bez ikakvog pokrića. Imali su bombe, imali su rakete, ali nisu pokrivali svoje jurišne letelice", rekao je Aleksej.

Zatim, u martu, kada su ruski piloti konačno promenili taktiku i počeli da lete dovoljno nisko da se "sagnu" ispod radara ukrajinske protivvazdušne odbrane, upali su u nišan ukrajinskih projektila, uključujući i Stingere koje su obezbedile Sjedinjene Države.

Za ruske trupe na terenu to je bila katastrofa.

Bez podrške iz vazduha bili su izuzetno ranjivi, a njihov problematičan marš ka Kijevu i drugim velikim gradovima postao je još teži.

"Pratite vozilo ispred vas i stignite do Kijeva za 18 sati"

Iako su se desetine hiljada njih okupile duž ukrajinskih granica, marširajući kao da su željni napada, mnogi nikada nisu pomislili da zapravo idu u rat. Kao i većina Rusije, smatrali su da je to samo za pokazivanje, da izvuku ustupke od Zapada.

Razgovori sa ruskim vojnicima pokazuju koliko su oni bili u čudu kada je stiglo naređenje za napad. Nikit Čibrin (27) vojnik motorizovane brigade rekao je da je mesec dana ranije bio u Belorusiji da bi, kako je mislio i kako su im nadređeni rekli, imao vojnu vežbu.

Onda je 23. februara on i njegova jedinica bili su u kasarni i slavili praznik kada im je prišao komandant i rekao im: "Sutra idete u Ukrajinu da ra******* neke stvari". Nije bilo daljeg objašnjenja.

Pre zore 24. februara Čibrin i njegovi drugovi saborci ušli su u oklopno vozilo. Nisu imali ni naređenja ni ideju gde uopšte idu.

Drugi ruski vojnik stacioniran u Belorusiji rekao je da je saznao da ide u rat sat vremena pre nego što je njegova jedinica krenula. I on je dobio prosto i optimistično naređenje: "Pratite vozilo ispred vas i stignite do Kijeva za 18 sati".

Prema rasporedu jedinice, u koju je Times imao uvid i koji su pregledala tri nezavisna vojna analitičara, prvo vozilo u njegovom konvoju trebalo je iz Belorusije da stigne do Kijeva u 14.55 časova, čak i pre nego što je vojnicima rečeno.

Nije ni prišlo blizu. Masovno vozilo je bilo toliko teško da je "rovalo" put dok je pokušavao da ide napred.

"Bukvalno se ukopalo kad je krenulo", rekao je vojnik.

Trebalo je više od dana samo da pređu granicu i uđu u Ukrajinu.

Tada je krenulo da bude sve gore. U izveštajima su zabeležena kašnjenja iz dana u dan, napadi Ukrajinaca i stotine ranjenih, ubijenih, ali i mnogo uništenih vozila, piše Times.

Tajna naređenja za različite ruske snage, u koje je Tajms imao uvid, izdata su samo nekoliko sati pre Putinove objave.

Naređenja, za jedinicu 26. tenkovskog puka, bila su neobično samouverena, do te mere da su bila kontradiktorna. Očekivali su mogućnost otpora ukrajinskih trupa i aviona, ali su ipak krenuli uglavnom nesputano, 24-časovno, od granice Ukrajine sa Rusijom do tačke preko reke Dnjepar, udaljene oko 250 milja.

Tamo bi se jedinica stacionirala, oko dva sata izvan Kijeva, i blokirala ukrajinske trupe koje ulaze sa juga i istoka, navodi se u ruskim ratnim planovima. I koliko god neprijatelj bio žestok, od jedinice se očekivalo da sama završi zadatak.

"Ne postoje trupe ni oprema za pojačanje", stajalo je u depeši.

Naravno, glomazne, uglavnom nezaštićene ruske kolone su se pokazale kao primamljive mete.

Valerij Zalužni, komandant ukrajinskih snaga, 17. marta objavio je snimak zapaljenih tenkova za koje je rekao da pripadaju 26. tenkovskom puku na severoistoku Ukrajine - stotinama kilometara od krajnjeg odredišta.

Jedinica je izgubila 16 vozila za manje od tri nedelje, prema ruskim dokumentima koje je zaplenila i objavila Ukrajina. Majka jednog mladog tenkiste sa spiska rekla je ruskim medijima da je njen sin doveden kući u komadima, i da je identifikovan samo po DNK.

Širom Ukrajine Rusi su beležili gubitke. Ogromnu kolonu od više od 30.000 vojnika koji su išli na jug prema Černigovu istrebila je šarolika grupa ukrajinskih boraca, koji su bili nadjačani pet prema jedan, rekli su vojnici i visoki zvaničnici. Ukrajinci su se sakrili u šumi i razdvojili rusku kolonu protivtenkovskim oružjem, poput Džavelina.

Rusi nisu očekivali takav otpor Ukrajinaca

Jedan ruski vojnik je rekao da ga je šokirala brzina ukrajinskog napada.

"U prvoj borbi jedinica je upala u zasedu, a ja sam ranjen i to je to. Bez noge sam 24 sata ležao u polju bez noge i čekao da moja jedinica dođe po mene“, rekao je on.

Napad kod Černigova pokvarilo je deo ruskog plana da okruži Kijev.

Masakr na aerodromu Antonov pokvario je još jedan plan.

Ruske snage računale su na element iznenađenja kada su se helikopterima spuštali na aerodrom, dom najvećeg aviona na svetu: An-225 Mrija, teretnog aviona koji je nacionalni ponos Ukrajine.

Zauzimanje aerodroma dalo bi ruskim snagama uporište da prevezu trupe za napad na glavni grad Ukrajine. Ali Ukrajinci su očekivali isto to. Koristeći ručne bacače raketa, oborili su ruske letelice i ubili čak 300 ruskih padobranaca.

Stravične borbe narednih dana uništile su većinu arodroma, uključujući čuveni avion, ali su takođe poremetili planove Rusije.

"Da, izgubili smo An-225, ali nismo izgubili aerodrom", rekao je Jurij Ignjat, portparol ukrajinske vazduhoplovne komande.

Rusija ne samo da je zakazala u napadu kopnenim i vazdušnim putem, već je i previše verovala u drugo krilo svog hvaljenog arsenala: hakere.

Čak i pre nego što su ispaljene prve rakete i pucnji, jedinica 74455 ruske vojno-obaveštajne uprave, ili G.R.U., pokušala je da se infiltrira u ukrajinske mreže i ugasi ih.

Zvaničnici u Vašingtonu, koji su blisko sarađivali sa Ukrajincima da bi poboljšali njihovu sajber-odbranu, čekali su sa strahom. Države su uglavnom koristile hakovanje za špijuniranje ili finansijske malverzacije, ili sabotažu. Niko nije znao kako bi hakovanje moglo da izgleda u vojnom sukobu.

"Sve ove stvari koje su napisane o sajber-ratu bile su nagađanja. Prvi put imate zajedno rat i sajber – pravu stvar", rekao je visoki zvaničnik američke odbrane.

Ruska hakerska jedinica, poznata kao "Peščani crv", dugo je pretila Ukrajini, vršeći napade na elektroenergetsku mrežu počevši od 2015. Ali to je bilo samo donekle efikasno. Prema jednoj proceni, Peščanom crvu je trebalo oko 19 meseci da pripremi napad na elektranu u zapadnoj Ukrajini, ali je izazvao samo šest sati nestanka struje.

Nastavila se sajber igra mačke i miša, sa SAD, Velikom Britanijom i drugim saveznicima koji su pokušavali da zaštite ukrajinske kompjutere i odbio ruske napade.

Nekoliko sati pre početka invazije 23. februara, Peščani crv krenuo je u novi napad, puštajući virus koji je ušao u nekoliko stotina kompjutera ukrajinske vlade. Napad je brzo detektovan, a šteta otklonjena.

Tada je počeo novi napad, ali kod koji je pušten u poslednji čas imao je programerske greške - još jedan neuspeh.

Tu nije bio kraj za Peščanog crva. U svom najsmelijem potezu do tada, krenuo je za satelitskim komunikacijama ukrajinske vojske, koje koriste vojnici na terenu. Uspelo je, a do 6:15 časova 24. februara sistem je pao, baš u najranjivijem trenutku Ukrajine.

Mogao je to da bude nokaut, ali je ukrajinska vlada imala rezervni plan - odvojeni sistem satelitske komunikacije koji je testiran samo dva meseca ranije, kako bi bili spremni za mogući napad.

Rusija je pretpostavila da će njene snage uglavnom neosporno marširati u Kijev. Kada se to nije dogodilo, američki zvaničnici sumnjaju da je Peščani crv, kao i ostatak ruske vojske, nespreman.

Ubrzo su ruske greške umesto povremenih postale svakodnevne.

Vojska ostala gladna

Kako su planovi o brzom osvajanju pali u vodu, ruske trupe suočile su se sa brojnim problemima. Nisu imali dovoljno hrane, vode, i drugih potrepština za dugotrajni napad. Vojnici su počeli da pljačkaju prodavnice, bolnice i kuće.

"Momci su išli od stana do stana i izlazili sa ogromnim kesama. Pljačkali su do mile volje. Neki su uzimali samo ono šta im treba, drugi su uzimali sve, od starih telefona koji ne rade, do plazma televizora i skupog alkohola", napisao je sredinom marta jedan ruski vojnik u svom dnevniku, koji su pronašli Ukrajinci.

U dnevniku je vojnik pisao i kako su tragali za lekovima, hranom i drugim potrepštinama te da su njegovi saborci "umirali od sreće" kada bi uleteli u neku prodavnicu.

"Pronašli smo sve što nam je falilo, čak i slatkiše. Svi su se radovali kao deca", napisao je on u dnevniku.

U dnevniku je vojnik opisao i kako je umalo poginuo, i kako se radovao kada je našao cele čarape "koje se sada plaćaju suvim zlatom".

Neki vojnici su paničili i sami sebe su sabotirali. U jednom izveštaju Pentagona stoji da su vozači bušili rupe u rezervoarima, kako ne bi mogli da idu dalje u borbu.

Pojedini tenkovi koje su Ukrajinci zaplenili, iako su spolja izgledali dobro, bili su uništeni. Mehaničari su našli pesak u rezervoaru.

Ukrajinske vlasti su uočile još nešto neobično - porast stranih brojeva mobilnih telefona u blizini granice, u šumama između Ukrajine i Belorusije. Ruski vojnici su koristili mobilne telefone da se jave kući.

"Slušali smo kako paniče dok razgovaraju sa prijateljima i rođacima. Koristili su obične telefone da donesu odluke o narednim potezima", pričaju ukrajinski zvaničnici.

Oni koji su prisluškivali razgovore dojavljivali su ukrajinskoj vojci detalje, što im je omogućilo da vrše zasede i kontranapade.

General major Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojno-obaveštajne službe, rekao je da su ukrajinske snage koristile signale mobilnih telefona, pa čak i snimke sa TikToka da targetiraju čečenske borce.

Trebalo je svega 40 minuta od postavljanja snimka do lociranja jedinice kod aerodroma Hostomel nedaleko od Kijeva. Budanov kaže da su ukrajinske snage gađale jedinicu sa tri rakete.

Zvaničnici kažu da su obaveštajne podatke iskoristili da spreče neprijatelja da dalje napreduje.

"Prvih dana rata pravili su glupe greške. Samo smo ih iskoristili", rekao je ukrajinski zvaničnik.

(Telegraf.rs)