Šta nas čeka 2023. godine: Oči sveta uprte u Ukrajinu, još 9 stvari oblikovaće godinu pred nama

Pandemija je označila kraj perioda relativne stabilnosti i predvidljivosti u geopolitici i ekonomiji, današnji svet je mnogo nestabilniji, a nepredvidljivost je nova normala, piše The Economist

The Economist je objavio listu top 10 tema koje će oblikovati godinu pred nama. Dok je protekle dve godine pandemija korona virusa bila u glavnom fokusu, oči sveta 2023. godine biće uprte u Ukrajinu, u kojoj mesecima besni rat sa Rusijom, ali suočićemo se i sa raznim drugim problemima.

The World Ahead je godišnje posebno izdanje The Economist-a pred kraj godine koje istražuje važne teme, trendove i događaje koji će oblikovati narednu godinu.

Preporučujemo

Urednik Economist-a Tom Standidž primećuje da "nakon dve godine u kojima je pandemija bila sila koja je oblikovala neposrednu budućnost, sada je glavni pokretač rat u Ukrajini".

"U narednim mesecima svet će morati da se uhvati u koštac sa nepredvidljivošću u vezi sa uticajem sukoba na geopolitiku i bezbednost, borbom za kontrolu inflacije, haosom na energetskim tržištima i neizvesnim putem Kine posle pandemije", rekao je on.

The World Ahead raspravlja o širokom spektru tema, a u nastavku pročitajte koje su to 10 top tema za 2023. godinu:

1. Oči sveta uprte u Ukrajinu

Cene energenata, inflacija, kamate, privredni rast, nestašica hrane - sve zavise od toga kako će se konflikt odvijati u narednim mesecima.

Brzi napredak Ukrajine mogao bi da zapreti Vladimiru Putinu, ali se čini da je najverovatniji ishod zastoj. Rusija će pokušati da zaoštri sukob u nadi da će nestašica energije i političke promene u Americi potkopati zapadnu podršku Ukrajini.

2. Recesija

Velike ekonomije će ući u recesiju jer centralne banke podižu kamatne stope kako bi ugušile inflaciju, što je posledica pandemije, koja je sada podstaknuta visokim cenama energije. Američka recesija bi trebalo da bude relativno blaga; Evropska će biti brutalnija. Bol će biti globalan jer jak dolar šteti siromašnim zemljama koje su već pogođene rastućim cenama hrane.

3. Prelazak na obnovljive izvore energije

Dok zemlje žure da obezbede svoje zalihe energije, one se vraćaju prljavim fosilnim gorivima.

Ali srednjoročno, rat će ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije kao sigurniju alternativu ugljovodonicima koje isporučuju autokrate. Osim vetra i sunca, nuklearna energija i vodonik će takođe imati koristi.

4. Vrhunac Kine

Negde u aprilu, procenjuje se da će populaciju Kine prestići Indija, sa oko 1,43 milijarde. Sa kineskom populacijom u opadanju i dok se njena ekonomija suočava sa preprekama, očekujte mnogo diskusija o tome da li je Kina dostigla vrhunac, piše Economist. Sporiji rast znači da njena ekonomija možda nikada neće prestići američku po veličini.

5. Podeljena Amerika

Iako su republikanci prošli lošije nego što se očekivalo na izborima na sredini mandata u novembru, društvene i kulturne podele po pitanju abortusa, oružja i drugih hitnih pitanja nastavljaju da se šire nakon niza spornih presuda Vrhovnog suda. Formalni ulazak Donalda Trampa u predsedničku trku 2024. doliće ulje na vatru.

6. Tačke na koje treba obratiti pažnju

Intenzivan fokus na rat u Ukrajini povećava rizik od sukoba na drugim mestima. Dok je Rusija zaokupljena Ukrajinom, sukobi izbijaju u njenom dvorištu. Kina će možda odlučiti da nikada neće biti boljeg trenutka za potez na Tajvanu. Tenzije između Indije i Kine mogle bi da se pojačaju na Himalajima.

7. Promena saveza

Usred geopolitičkih pomeranja, alijanse reaguju. NATO, revitalizovan ratom u Ukrajini, dočekaće dve nove članice. Hoće li se Saudijska Arabija pridružiti Abrahamovim sporazumima, bloku u nastajanju? Druge grupe sve većeg značaja uključuju Kuad i AUKUS (dva kluba predvođena Amerikancima koja nameravaju da se bave usponom Kine) i I2U- forum održivosti koji povezuje Indiju, Izrael, Ujedinjene Arapske Emirate i SAD.

8. Osvetnički turizam

Dok se putnici bave "osvetničkim" turizmom nakon lokdauna, potrošnja putnika će povratiti nivo iz 2019. od 1,34 biliona dolara, ali samo zato što je inflacija podigla cene. Stvarni broj međunarodnih turističkih putovanja, od 1,6 milijardi, i dalje će biti ispod nivoa pre pandemije od 1,8 milijardi u 2019. Poslovna putovanja će biti slaba jer kompanije smanjuju troškove.

9. Metaverzalna provera realnosti

Da li će se ideja o radu i igranju u virtuelnim svetovima proširiti izvan video igara? 2023. će dati neke odgovore dok Apple lansira svoje prve slušalice, a Meta odlučuje da li da promeni svoju strategiju jer cena akcija slabi. U međuvremenu, manje komplikovana i odmah korisnija promena može biti porast "ključeva" za zamenu lozinki.

10. Nova godina, novi žargon

NIMBI su van, a JIMBI su in. NIMBI, skraćenica engleske složenice "Not In My Back Yard" (ne u mom dvorištu), pežorativni je pojam koji se korisiti za osobe koje se protive bilo kakvim promenama ili razvoju u blizini njihovog susedstva, bez obzira na to što se slažu kako je razvitak nužan.

Sa druge strani, JIMBI je suprotno gore navedenom terminu i skaćenica je od "Yes, In My Back Yard". Ona podržava povećanje ponude stambenih objekata u gradovima u kojima su troškovi stanovanja eskalirali do nivoa koji se ne može priuštiti.

Kriptovalute nisu kul, a post-kvantna kriptografija je vruća; ali možete li definisati zamrznuti konflikt ili singorivo? U specijalnom odeljku Econimist-a "Understand This" možete da vidite vitalni rečnik koji će biti korisno znati 2023. godine.

Retrospektivno, pandemija je označila kraj perioda relativne stabilnosti i predvidljivosti u geopolitici i ekonomiji. Današnji svet je mnogo nestabilniji, zgrčen peripetijama rivalstva velikih sila, naknadnim potresima pandemije, ekonomskim prevratima, ekstremnim vremenskim prilikama i brzim društvenim i tehnološkim promenama.

Nepredvidljivost je nova normala i od toga nema bežanja, piše The Economist.

(Telegraf.rs)