Bivši komandant NATO: Napadi na ruske baze nov i opasan zaokret u ukrajinskom ratu

Napadi dronovima na ruske baze Putinu pokazuju da Rusija nije bezbedna, smatra Stavridis

Izveštaji o značajnim napadima na dve ruske vazdušne baze predstavljaju nov i opasan zaokret u ukrajinskom ratu, ocenjuje Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice i bivši vrhovni komandant združenih snaga NATO.

Jedna eksplozija dogodila se u vazdušnoj bazi u regionu Saratova, a druga u Dijagilevu u Rjazanskoj oblasti koje se obe nalaze stotinama kilometara od rusko-ukrajinske granice.

Preporučujemo

I dok vlada u Kijevu nije otvoreno preuzela odgovornost, nije ni negirala napade, navodi Stavridis u autorskom tekstu za Bloomberg.

Udari su se, kako dodaje, dogodili u važnom taktičkom okruženju kada je pojačana ruska kampanja na ukrajinsku ključnu infrastrukturu.

Kakve su posledice ovih napada?

Pod pretpostavkom da je Ukrajina pokrenula udare dronovima na ono što je legitimna vojna meta,  500 kilometara duboko u ruskoj teritoriji, kakve su implikacije na ukupan konflikt? Da li da treba da se zabrinemo zbog ozbilne eskalacije?, pita se Stavridis.

"Posmatrajući ukrajinsku patnju mesecima, od ubistava, silovanja, neselektivnog bombardovanja civilnih naselja, napada na električna, vodovodna i nuklearna postrojenja, sve je teže ubediti ih da jednostavno sede skrštenih ruku", piše on i dodaje da su "Ukrajinci poludeli i da neće to više da podnose - sve dok imaju mogućnost da dosegnu ruske vojne ciljeve".

Lideri u Kijevu će pokušati da održe minimalan nivo poricanja napada na ruskoj teritoriji, ali nema sumnje da će ih izvesti. Iz njihove perspektive, nemaju šta da izgube, dodaje Stavridis.

Rusija je već na visokom ratnom nivou, a bez upotrebe nuklearnog oružja (linija koju bi čak i Putin oklevao da pređe), Kremlj zaista nema dodatne borbene karte u rukama.

Ovi udari su možda bili predviđeni da posluže jednostavno kao demonstracija ukrajinskih sposobnosti. Kijev bi ubuduće mogao da učini više, ali će voditi računa da gađa isključivo vojne ciljeve, zadržavajući preimućstvo nad Rusijom u smislu međunarodnog prava. Ukoliko se Putin ne povuče iz vazdušnog rata (što je malo verovatno) njegova domovina će biti napadnuta, piše Stavridis.

Šta će Zapad uraditi?

Zapad će pokušati da obuzda Ukrajince da pokrenu napade većih razmera, nadajući se da će se smanjiti rizik od daljeg širenja sukoba i direktnog uvlačenja NATO.

Alijansa će pokušati da umiri Ukrajince tako što će ponuditi još više i bolje rakete tipa zemlja-vazduh za odbranu njihovih gradova, a možda će ozbiljno razmotriti i slanje borbenih aviona.

Ako se Ukrajincima daju alati da potpuno "zatvore svoje nebo“, oni bi mogli da se uzdrže od napada dalekog dometa. Ali kako sada stvari stoje, Ukrajina ima svako pravo da odgovori na mete unutar Rusije, piše američki admiral i dodaje da bi bilo mudro da se to čini bespilotnim letelicama.

"Osim ako Zapad nije voljan da zaštiti Ukrajince od terorističke kampanje sa neba, trebalo bi da im se sklonimo s puta", navodi Stavridis.

S druge strane, kako dodaje, ovi napadi će verovatno ojačati odlučnost ruske vojske i pružiti Putinu teme za unutrašnju upotrebu poput rečenice "Ukrajina nas napada!"

Ali više od devet meseci njegovog brutalnog rata, Putinov rejting kod kuće opada, baš kao i njegova međunarodna podrška, tvrdi Stavridis. Sankcije nagrizaju ekonomiju, a u ponedeljak su stupile na snagu ograničenja cena ruske nafte. Evropa se drži zajedno suočena sa ruskim energetskim ucenama, ocenjuje on.

Slično kao čuveni vazdušni napad na Tokio američkog pukovnika Džimija Dulitla u ranim danima Drugog svetskog rata, napadi dronovima pokazuju slabost na navodno neranjivom domaćem frontu. To bi moglo pomoći običnim Rusima da vide da je sve veća cena onoga što bi se najbolje moglo nazvati "ratom Putinovog ega“, zaključuje bvši američki komandant.

(Telegraf.rs)