Za nestalom majkom traga već 25 godina: Otkrila je strašne stvari i tajni život majčinog ljubavnika

Barterova je poslednji put viđena u srcu Zlatne obale, u "Raju za surfere", 22. juna 1997. godine. Nju je prijateljica Lesli ostavila na autobuskoj stanici, odakle je trebalo da ode na aerodrom i ukrca se na let za Veliku Britaniju. Ćerki se javila sledećeg meseca sa govornice u Britaniji, i od tada joj se gubi svaki trag

Marion Barter dobijala je pohvale za svoje učiteljski posao u osnovnoj školi, ali 1997. godine, tada 51-godišnja majka dvoje dece postala je nemirna. Dala je otkaz, prodala kuću i odletela je iz gradića u Australiji, oivičenog Zlatnom obalom da počne novi život u Evropi.

Njena porodica je više nikad nije videla.

Da je Barterova nestala bez traga, australijska policija bi možda njen slučaj ozbiljnije shvatila. Međutim, kada je Marionina ćerka Seli Lejdon prijavila njen nestanak, Marion nije dodata na listu nestalih osoba, a policajac je kasnije ćerki rekao da Marion ne želi da bude u kontaktu sa porodicom.

Seli i dalje muče mnoga pitanja na koje nema odgovora, a za njima traga i 25 godina nakon što je ostala bez majke. Da li je njena majka svojevoljno otišla? Da li je zaista želela da nestane?

Tri godine i više, novinari koji sarađuju sa Seli i tim amaterskih tragača jure tragove i u podkastu "Nestala dama" beleže svoj napredak.

Nakon što se počelo sa podkastom policija Novog Južnog Velsa pokrenula je zvaničnu reviziju slučaja, koja je donela dovoljno dokaza da se proširi istraga. Do dana današnjeg, niko nije optužen za Marionin misteriozni nestanak.

Državni islednik Tereza O'Saliven trebalo je da prošle nedelje preda svoje zaključke u predmetu koji je testirao dokaze koje su otkrili članovi podkasta i njegovi slušaoci, kao i informacije koje je prikupila policija.

Međutim, ovog ponedeljka saslušanje o slučaju je odloženo zbog dalje istrage.

Tokom saslušanja, više svedoka iznelo je svoje tvrdnje oko nestanka Marion Barter, ali je jedino jednom čoveku, Riku Blumu, postavljeno direktno pitanje: "Da li si ubio Marion?"

Blum, koji sada ima 83 godine, negira da je ubio Marion i da je imao bilo kakve veze sa njenim nestankom 1997. godine. Međutim, sudu je otkrio da je sa njom imao aferu četiri meseca pre nego što je nestala.

Tokom istrage Blum je nekoliko puta upitan o brojnim "slučajnostima", uključujući i to da je Barter promenila ime u danima pre nego što je napustila Australiju u pseudonim koji je Blum koristio u oglasu u potrazi za društvom – na koji se Marion javila.

Druge žene su pričale inspektorima o svojim susretima sa Blumom, koji je sebe predstavljao kao samca, bogatog numizmatičara koji je, u pojedinim slučajevima, "obećavao novi život u inostranstvu".

Umesto toga, sud je čuo da je Blum oženjen, otac dvoje dece, koji živi od invalidske penzije sa suprugom u malom priobalnom gradu. Saznalo se i da je osuđivan u Francuskoj i Belgiji za prevaru i falsifikovanje. Blum je priznao da je imao ljubavne afere, ali je negirao da je ikom učinio išta nažao.

"Nije sve ovo uticalo samo na moju majku. Upecali smo mnogo "veću ribu", nego što sam očekivala. Verujem da postoji još mnogo žena i pozivam ih da se jave", rekla je ćerka nestale Marion za CNN.

Gde je Marion?

Barterova je poslednji put viđena u srcu Zlatne obale, u "Raju za surfere", 22. juna 1997. godine. Nju je prijateljica Lesli ostavila na autobuskoj stanici, odakle je trebalo da ode na aerodrom i ukrca se na let za Veliku Britaniju.

Nakon tri braka i isto toliko razvoda, Marion je tražila "nešto novo", a njena starija ćerka Seli podržala je majku i nagovarala je da ide.

"Tada sam imala 23 godine i rekla sam: "Ako nisi srećna idi na odmor". Mislila sam da nema veze, da nije kraj sveta, mnogo ljudi daje otkaz...", priseća se Seli.

Ona je u podkastu, ali i na sudu, rekla da ju je majka krajem jula pozvala sa govornice i rekla joj da se provodi u jednom malom engleskom gradu i da se raduje daljem obilasku zemlje. To je bio poslednji put da je razgovarala sa majkom.

Lejdon se prisetila svega što joj je prolazilo kroz glavu poslednjih 25 godina.

Nakon majčinog poziva prošle su nedelje da nije znala ništa o njoj. Nakon što Marion ni sinu nije čestitala rođendan 18. oktobra, Seli je pozvala banku u Australiji gde je njena majka imala tekući račun.

Seli kaže da joj je radnica banke, koja nije htela da otkrije detalje o računu bilo kome osim vlasniku računa, priznala Seli da se "nešto čudno dogodilo".

Naime, svakog dana tokom tri nedelje neko je ulazio u ekspoziture u Bajron Beju, gde je Marion živela i podigao je 5.000 australijskih dolara sa Marioninog računa. Istragom je otkriveno da je izvršen prenos 80.000 australijskih dolara (oko 55.000 američkih) 15. oktobra.

Seli je odjurila u Bajron Bej sa fotografijom svoje majke, ali niko nije mogao da joj potvrdi da je video Marion.

Tog dana, 22. oktobra, Seli je pozvala policiju.

Policija Novog Južnog Velsa notirala je njenu prijavu, ali nisu dodali ime Marion Barter na listu nestalih osoba. Kada se viša policajka iz Kvinslenda Paula Mekenzi raspitala kod banke, rekla je da joj je bankarski službenik rekao da je Barterova povukla sav novac i da ne želi da se otkrije gde se nalazi.

"Radnik je bio toliko siguran da je to bila ona i da nema šanse da je neko drugi uzeo novac", rekla je Mekenzi na saslušanju.

To se dogodilo 14 godina pre nego što je Seli saznala da se njena majka vratila u Australiju koristeći novi identitet.

Zabrinutost za privatnost osujetila je njene pokušaje da izvuče informacije o svojoj majci iz više zvaničnih izvora, rekla je ona.

"Pitanje privatnosti je tako velika stvar. Sve te kapije su bile čvrsto zatvorene ogromnim katancem, i sve dok ne dobijem umrlicu za moju mamu, taj katanac ostaje apsolutno zaključan", kaže Seli.

Viši policijski inspektor Geri Šihan rekao je na saslušanju da je istražio slučaj i rekao Seli 2011. da je njena majka promenila ime i vratila se u Australiju 2. avgusta 1997. On je istakao da joj nije rekao novo ime Barterove niti odakle je dobio informacije, jer je to bilo poverljivo.

"Znala sam da je neko umešan"

Seli je naknadno saznala da je njena majka promenila ime u Florabela Natalija Marion Remakel, čudno ime koje njoj nije bilo poznato.

"Odmah sam u tom trenutku znala da je neko drugi umešan i da joj je neko govorio šta da radi, jer to nije potez koji bi ona povukla", rekla je Seli za CNN.

Kada je dobila kopiju imigracione kartice za ulazak za Remakelovu, prepoznala je majčin rukopis i tada je postala sto odsto sigurna da se njena majka vratila u zemlju. Barterova, sada Remakel, napisala je u imigracionoj kartici da je domaćica iz Luksemburga, koja je u Australiju došla privremeno.

Za policiju je činjenica da je Marion Barter promenila ime i da se tajno vratila u Australiju bio dokaz da je sama iscenirala svoj nestanak, te su, bez razgovora sa njom i fizičkog kontakta proglasili da ona nije nestala osoba.

Karika koja nedostaje i ljubavni oglas

Kada je radnica Centra za socijalni rad Džoni Kondos čula za ime Remakel u potkastu "Nestala dama" jedne noći 2019. godine, krenula je da kopa po onlajn arhivi kako bi pronašla vezu.

"Sedela sam na kauču, bila je ponoć. Tada sam pomislila zašto ne bih malo "probudila u sebi novinara"?", priseća se Kondos.

U australijskoj onlajn arhivi Kondos je tražila različite varijacije za "Remakel" i pronašla oglas u francusko-australijskim novinama iz 1994, koji je postavio muškarac (47). "Samac, visok, taman, trezan, nepušač, traži osobu za vezu, sa željom da zaključi brak".

Oglas je potpisan sa F. Remakel, sa poštanskim i telefonskim brojem u Lenoks Hedu, na severu Novog Južnog Velsa, koji se nalazi na manje od dva sata vožnje kolima od mesta gde je Marion živela.

Potencijalna veza bila je previše intrigantna da bi bila ingorisana.

Kondos i producenti podkasta pretražili su izveštaje i nisu pronašli nikoga ko se preziva Remake, ali je onlajn pretraga podataka u Evropi prikazala jednog čoveka istih godina, sa istim inicijalima - Fernand Remakel - koji je živeo u Luksemburgu.

Kada su mu producenti podkasta 2019. godine zakucali na vrata, Remakel je demantovao da poznaje Marion Barter.

Bez straha, novinari i Kondosova su malo dublje kopali u luksemburškom registru i pronašli njegovu bivšu ženu Monik Kornelijus. Odvojeno, drugi slušalac je povezao telefonski broj u oglasu sa poslovanjem s novčićima u gradu Balina u Novom Južnom Velsu, koji vodi Frederika De Hedervarija.

Upravo će to ime policiju kasnije dovesti do njegovog novog alijasa - Rik Blum.

Šta se dalje događalo?

Sada star čovek, sa belom bradom i naočarima, Blum je ušao u sud uz pomoć hodalice, a snimale su ga televizijske kamere.

Na sudu se čulo kako je emigrirao u Australiju 1976. i kako je od tad najmanje 13 puta promenio ime, koristeći nove identitete da uzima vozačke dozvole i pasoše.

Kada su ga upitali zašto je to radio, rekao je da je to radio iz čiste fantazije, jer je u pitanju legalna procedura.

"Nisam imao nikakav poseban razlog", rekao je Blum.

Priznao je da je koristio ime Fernanda Remakela za uzimanje vozačke dozvole u ​​Australiji, a za ime je znao preko Remakelove bivše žene, Kornelijus, za koju je rekao da je "fantastična osoba".

Blum je rekao da je veza oduvek bila samo platonska i da je Kornelijus redovno posećivala fabriku u kojoj je radio.

Međutim, njegov ton se promenio kada je viši savetnik mrtvozornika, Adam Kaselden, pročitao naglas pismo koje je Blum napisao Kornelijusovoj 1980. godine, kada je živeo u Luksemburgu sa svojom porodicom.

U tom pismu Blum je napisao: „Moja čarobnica, nikada u životu nisam tako vodio ljubav ni sa kim… U ponedeljak odlazim za Veliku Britaniju i Irsku, na nekoliko dana da kupim naš brod… Jednostavno želim da upoznam ovu zemlju koja je slatka kao tvoj osmeh, lepa kao tvoje oči i topla kao ona ljubav koju imam za tebe. Intimno sam ubeđen da nećeš požaliti zbog svoje odluke da odeš sa mnom i da započneš novi život.”

U saopštenju policije Novog Južnog Velsa navodi se da je Kornelijusova izjavila da je bila u seksualnoj vezi sa Blumom, i da je ista okončana kada je saznala da je oženjen i da ima decu.

Ona je nazvala Bluma lažovom i "velikim, opasnim manipulatorom".

"Na početku naše veze rekao mi je da radi za britansku ambasadu u Luksemburgu kao specijalni agent", navela je ona.

Blum je priznao da je napisao to pismo, navodeći da je u to vreme bio zaljubljen u Kornelijusuvu, insistirajući da nikad nisu imali seksualnu vezu.

"Ona laže sve vreme. Ona je lažov i laže, laže, laže", rekao je on.

Kada su ga upitali za Marion Barter, Blum je priznao nešto što je bila tajna gotovo 25 godina.

Otkrio je da je bio četiri meseca u vezi sa njom u periodu od februara do juna 1997. godine, odnosno do perioda kada je napustila Australiju.

On je dao oglas pod imenom Fernand Remakel na koji se Marion javila i sreli su se tri ili četiri puta u njenom domu, a da njegova žena to nije znala.

Za novinarsku Alison Sendi, koja je izvršni producent podkasta "Nestala dama", ovo priznanje bilo je šok. Do tog trenutka nije bilo čvrstih dokaza da je Blum bio u bliskom kontaktu sa Marion u mesecima uoči njenog nestanka.

"Sve kockice su se posložile,  i sve je imalo smisla. To je bio deo slagalice za kojim smo tragali", rekla je ona.

Blum je sudu rekao da je raskinuo sa Marion pre nego što je napustila Australiju jer je bio oženjen i imao je decu i "nije želeo dramu".

Sud je čuo i da je Blum otputovao u Evropu 17. juna 1997, pet dana pre nego što je Marion otputovala u Veliku Britaniju. Blum se vratio u Australiju 31. jula, dva dana pre nego što se Marion vratila pod imenom Remakel.

Kada mu je predočeno da se datumi njihovih putovanja poprilično preklapaju, što je velika slučajnost, Blum je rekao da on i Marion nisu razgovorali o svojim planovima za putovanja.

"Nisam putovao sa njom. Nakon što je napustila Australiju, više je nikad nisam video", rekao je Blum i dodao da nije ni znao da je Marion nestala, sve do prošle godine, kada je policija pokucala na njegova vrata.

Na sudu je pušten video snimak Blumovog zvaničnog razgovora sa policijom, na kojem se vidi starac kako sedi sa rukama oslonjenim na štap.

"Da li ste vi ubili Marion Barter", pita policajac.

"Šališ se... ne, ne", odgovara Blum.

"Da li ste na bilo koji način povredili Marion Barter?"

"Ne, nikada nikome ne nanosim štetu", kaže Blum.

"Da li ste imali bilo kakvu interakciju sa Marion Barter kada se vratila u Australiju posle drugog avgusta 1997?"

"Ne", rekao je Blum, koji je na pitanje da li zna gde je Marion takođe odgovorio sa "ne".

Početak novog života

Druge žene su na sudu pričale o svojim susretima sa Blumom. Dve godine nakon što je Marion otišla iz Australije, Dženet Oldenburg otišla je na slično putovanje sa Blumom, kojeg je poznavala kao Rika Vesta.

Oldenburg je na sudu rekla da je Bluma upoznala preko krugova numizmatičara njenog supruga i da su ponovo stupili u kontakt 1999. godine, nakon što se razvela. Bila je u stisci sa novcem, a on joj je ponudio posao. Međutim, pre nego što je počela da radi, on joj je rekao da gaji osećanja prema njoj i tražio je od nje da se zajedno presele na francusku rivijeru i tamo "otpočnu novi život".

Na sudu je rekla da je Blum pominjao druge destinacije poput Alžira i Španije "jer je tamo vreme lepo i toplo". Pominjao je i da će imati sluge koji će brinuti o kući kako ona ne bi morala ništa da radi. Rekao joj je da je njegov posao sa novčićima vredan milione i da u svom vlasništvu ima imanje od 20.000 hektara, prekriveno crvenim kedrom.

U to vreme, kako je Oldenburgova rekla sudu, imala je 51 godinu. Bila je veoma ranjiva zbog razvoda od supruga, koji je "vodio računa o svemu" dok su bili u braku.

"Želela sam da počnem novi život, da imam novi početak", rekla je ona na sudu.

Pre nego što su otišli iz zemlje, Blum ju je nagovarao da u bašti svoje kuće zakopa nakit, te da sa sobom ponese lična dokumenta i dokumentaciju za kuću koju je imala u Velikoj Britaniji.

Kada su stigli u Britaniju, predložio je da se razdvoje na neko vreme, kako bi ona na miru provela neko vreme sa rođakom u Mančesteru, dok on završava poslove po Francuskoj.

Nekoliko dana kasnije ju je pozvao, tvrdeći da su ga pretukla i opljačkala šestorica muškaraca sa bejzbol palicama. Tvrdio je da ima dva slomljena rebra i da leži u bolnici na severu Francuske.

Rekao je da će joj kupiti povratnu kartu za Australiju za 29. decembar 1999. godine. Međutim, rođak joj je kupio kartu za raniji let i stigla je kući 20. decembra.

Par sati nakon što je stigla kući pojavio se Blum, nepovređen, i bio je šokiran kada mu je ona otvorila vrata kuće.

U istrazi je rekao da je skinuo zavoje i odjurio kući kada ga je jedan od njenih rođaka obavestio da ona stiže na raniji let. U toj fazi, Oldenburgova je rekla da mu je i dalje verovala.

Međutim, u januaru 2000. godine, ona je rekla policiji da je shvatila da nema njenih dokumenata, kao ni nakita koji je zakopala u dvorištu. Kada se suočila sa Blumom rekao joj je da će joj poslati natrag nakit, ali samo deo joj je vraćen.

Tada ga je prijavila policiji, Blum je na saslušanju tvrdio da je vratio sve od nakita. Nikada ga više nije videla.

Na sudu je Blum rekao da nije uzeo dokumenta Oldenburgove i tvrdio da joj nikad nije govorio da će se preseliti u Evropu. Rekao je da ju je ostavio u Britaniji, jer nije želeo da ima više ništa sa njom.

"Moj život je bio sa mojom ženom i decom u Australijij", rekao je on.

Žinet Gafni-Bovant rekla je sudu da je otprilike u isto vreme, krajem 1990-ih, bila usamljena i "izuzetno ranjiva" nakon što se razvela od svog muža. Dala je oglas u novinama tražeći prijatelja, a na isti je odgovorio Blum, koga je poznavala kao Frederika De Hedervarija.

Ona je na sudu rekla da su u početku razgovarali o pokretanju zajedničkog posla sa novčićima, ali da su se ubrzo ti razgovori pretvorili u njegovo ubeđivanje da proda svoju kuću i da kupi stan u Parizu.

Kada ga je odbila, kako tvrdi, Blum ju je ucenjivao nagim fotografijama, koje je snimio bez njenog pristanka. Ona je rekla sudu da fotografije, koliko zna, nikad nije pustio u javnost.

Samo je želeo novac

Gafni-Bovant je rekla da se uplašila i da je 1998. tražila da mu se odredi zabrana prilaska. Upitana šta je Blum tražio od nje, jasno je rekla: "Novac, samo je novac hteo".

Rekla je da mu je dala oko 20.000 dolara da otpočne posao sa novčićima. Blum je u sudu i Bovantovu optužio da laže i negirao njene tvrdnje.

Dvoličnost do kraja

U svojim završnim podnescima, Kaselden je rekao sudu da dokazi pokazuju da je Blum pokazivao "obrazac ponašanja u vezi sa eksploatacijom ranjivih neudatih žena srednjih godina“.

"Vodio je izuzetan život prevare i dvoličnosti, uključujući i njegov dugi brak sa sadašnjom suprugom", rekao je Kaselden.

Blum je negirao da je pokušavao da iskoriti Oldenburg i Gafni-Bovan, ali je Kaselden rekao da njegov iskaz treba "u potpunosti odbaciti" u korist njihovog svedočenja.

"Jednostavno ne postoji motivacija da ijedna od njih dve laže", rekao je Kaselden.

Govoreći o Marion Barter, Kaselden je naveo da jedino "racionalno objašnjenje" da ona promeni svoje ime jeste to što je bila u vezi sa Blumom i da je promenila ime "bilo na sopstveno insistiranje, ili na njegovo, ili kombinacijom oba."

Rekao je i da je vrlo verovatno da su kao par otputovali u Evropu, i da je Blum predlagao da "otpočnu novi život". Šta se dalje događalo ostaje nepoznanica.

Kaselden je rekao da uprkos opsežnoj istrazi koja je u toku, policija nije mogla da locira Barterovu, ni živu ni mrtvu. Ove godine policija Novog Južnog Velsa povećala je nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude bilo koga ko je umešan u njen nestanak na 500.000 australijskih dolara (338.000 dolara).

Istraga se privodi kraju, ali Seli kaže da njena potraga za odgovorima neće stati.

"Ljudi misle da ću zaboraviti na sve. A istina je da neću", kaže Seli.

Ona želi da nestanak njene majke dovede do promene zakona u Australiji, čime bi se olakšalo članovima porodice da pristupe podacima u vezi sa nestlom osobom nakon određeno perioda bez kontakta. Tako bi, veruje, imali bolju šansu od ne da dođu do tragova i svedoka, pre nego što njihova sećanja izblede.

Seli prihvata činjenicu da je njena majka mrtva, ali i dalje želi da zna kako je umrla i zašto.

"Samo želim da znam gde je i šta joj se dogodilo", zaključuje ćerka.

(Telegraf.rs)