Dok se u Ukrajini smrzavaju, u ovoj zemlji koriste glad kao oružje: Rat traje 10 godina, ugroženi milioni

Taktike gladovanja uključuju masovno i sistematsko paljenje i uništavanje domova i imovine, uništavanje useva, kao i izvršavanje ciljanih napada na humanitarne radnike

I dok se Ukrajinci spremaju za najtežu zimu još od Drugog svetskog rata, civili u Južnom Sudanu su na ivici gladi, a ratu koji traje 10 godina se ne nazire kraj.

Nezavisna istraga koju je sprovela organizacija "Global Rights Compliance" pokazala je da vlasti u Južnom Sudanu koriste glad kao oružje protiv sopstvenih građana.

Preporučujemo

Namerne taktike gladovanja koje koriste vladine, ali i opozicione snage primoravale su civile da napuste njihove domove, pogoršavajući na taj način najveću izbegličku krizu u Africi, navodi se u izveštaju koji je objavljen u četvrtak.

Sve strane u sukobu takođe su optužene za kršenje ljudskih prava. Ovaj izveštaj je prvi takve vrste koji poziva međunarodnu zajednicu da interveniše zahtevajući da se zločini izgladnjivanja civila u Južnom Sudanu priznaju kao kršenje međunarodnog prava i da se počinioci ratnih zločina privedu pravdi.

Taktike gladovanja uključuju masovno i sistematsko paljenje i uništavanje domova i imovine, uništavanje useva, kao i izvršavanje ciljanih napada na humanitarne radnike. Razaranja su primorala više stotina hiljada civila da pobegnu, uglavnom u izbegličke kampove na severu Ugande.

Aleks de Val, izvršni direktor Svetske fondacije za mir na Univerzitetu Tafts i stručnjak za Afrički rog, rekao je da su zločini izgladnjivanja koje su počinile vladine snage Južnog Sudana dobro dokumentovani. U poslednje vreme, visoki komesar UN za ljudska prava i inspektori dokumentuju zločine i traže odgovornost.

"Postoji nada da će možda doći do prvog krivičnog gonjenja u hibridnom sudu u Južnom Sudanu", rekao je de Val.

Vlada Južnog Sudana je najavila stvaranje hibridnog suda u januaru 2021. godine, ali on još uvek nije počeo sa radom.

Južni Sudan je stekao nezavisnost 2011, ali je 2013. počeo dugotrajan i krvav građanski rat. UN su poslednjih godina zabeležile slučajeve masovnog silovanja, seksualnog ropstva i pogubljenja civila. Tokom devet dugih godina, ovu zemlju su takođe pogodile i teške poplave i suša.

Prema UN, opasnost po ljudske živote i rizik od gladi nikada nije bio veći u toj zemlji. Veruje se da se skoro osam miliona ljudi suočava sa nedostatkom hrane.

"Zaista smo uznemireni zbog vojnika iako su oni tu da bi štitili civile. Videli smo da raste stopa pljački i silovanja. Znamo da vojska to radi jer mesecima nisu plaćeni", rekla je u izjavi za Guardian jedna žena.

Iasmin Sooka, predsedavajuća Komisije UN-a za ljudska prava u Južnom Sudanu, rekla je da je jedini način da se zločini u ovoj državi zaustave tako što će oni koji su krivi odgovarati za svoje zločine.

"Nekažnjivost za ova ozbiljna kršenja prava od 2013. godine dovela su nas do ove teške situacije. Većina ljudi u Južnom Sudanu nije u stanju da se prehrani i veliki broj njih se oslanja na humanitarnu pomoć", kaže ona.

Južni Sudan je mesto u kom je poginuo najveći broj humanitarnih radnika. Od 2013. godine do danas, 130 osoba je ubijeno, od kojih su većina državljani Južnog Sudana, pokazuju podaci UN.

Lekari bez granica i Svetski program za hranu bili su primorani da obustave snabdevanje hranom, lekovima i vodom za piće civila nakon što se veliki broj njihovih volontera suočio sa nasilnim napadima.

Podsetimo, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko upozorio je prošle nedelje da se glavni grad Ukrajine suočava s "najgorom zimom od Drugog svetskog rata" nakon ruskih žestokih napada na energetsku infrastrukturu.

Stanovnicima je poručio da budu spremni na "najgori scenario", koji uključuje dugotrajna isključenja struje i niske temperature.

"Moramo da se pripremimo za najgori scenario. Tu govorim o dugotrajnim isključenjima struje i niskim temperaturama. U tom slučaju će delovi grada morati da budu evakuisani. Ne želimo da dođe do toga", rekao je Kličko u intervjuu za Bild.

(Telegraf.rs)