Kako bi tačno mogao da padne Putinov režim: Postoje dva scenarija, jedan daje Rusiji šansu za budućnost

Postoji opasnost od nuklearnog rata, ali ako ostavimo po strani scenario globalne apokalipse, postoje samo dva donekle realna scenarija za kraj Putinovog režima: jedan je užasan, a drugi nema mnogo veze sa demokratijom, ali barem daje Rusiji šansu za budućnost

Strani mediji pišu da svi, osim možda samog ruskog predsednika Vladimira Putina, veruju da se njegov režim bliži kraju. U Rusiji se navodno vode razgovori o sudbini zemlje, kada više ne budu postojali ni Putin ni njegov režim. Pitanje koje se postavlja je: kako će se tačno režim srušiti?

Dugo je postojala nada da će izbori srušiti vladu, iako, prema pisanju The Moscow Times-a, Rusija nije imala stvarne izbore u poslednjih 15 godina. Međutim, kako piše ruski medij, neki su se i dalje nadali da bi mala grupa nezavisnih poslanika mogla da promeni atmosferu u zemlji, dok su drugi verovali da bi izbori mogli da sruše režim. Ništa od ovoga trenutno nije moguće.

Preporučujemo

Kremlj je ovu situaciju učinio nemogućom za skoro sve opozicione političare, osudivši ih ili zabranivši im da uđu u trku. Referendum za promenu ustava i produženje Putinove vladavine u nedogled je pokazao čak i najoptimističnijim posmatračima da režimu nije stalo do toga šta ko misli, i da ako se u bilo čemu ističe, falsifikuje izborne rezultate. Bilo kakvi izbori pod Putinom mogu biti samo farsa, piše The Moscow Times.

Postojala je i nada (i, istovremeno, strah) da će režim podleći revoluciji, da će možda narod izgubiti strpljenje i srušiti vladu, a da se snage bezbednosti neće usuditi da se suprotstave stotinama hiljada demonstranata. Međutim, događaji u proteklih devet meseci učinili su da razgovori o revoluciji zvuče kao fantazija.

Sada je Putin "u ratu" sa SAD i NATO-m, dva entiteta koje većina Rusa vidi kao neprijatelje. Na Putinove protivnike sada se ne gleda kao da su na strani naroda, već na strani SAD, zbog čega ne mogu da računaju na veliku podršku. Zajedno sa spremnošću režima da upotrebi silu, to onemogućava revoluciju u doglednoj budućnosti.

U isto vreme, režim nema šansu da preživi u svojoj trenutnoj formi, piše ruski medij. Nepostojanje puta do pobede, ne samo u Ukrajini već uopšte, odsustvo vizije za budućnost, nizak moral, nemogućnost postojanja u uslovima izolacije, i emigracija velikog broja populacije - čine promene neizbežnim. Ukrajinski vojni udari i zapadne sankcije neće dozvoliti sistemu da beskonačno produži svoju propast, napominje ruski medij.

Postoji, naravno, opasnost od nuklearnog rata, ali ako ostavimo po strani scenario globalne apokalipse, postoje samo dva donekle realna scenarija za kraj Putinovog režima: jedan je užasan, a drugi nema mnogo veze sa demokratijom, ali barem daje Rusiji šansu za budućnost.

Prvi scenario je brzi pad ruske vlade. U suštini, vlada je već u padu, piše The Moscow Times: očigledno gubi kontrolu, naređenja se ne poštuju ili se, kao u slučaju mobilizacije, poštuju na tako netradicionalni način da negativne posledice daleko prevazilaze pozitivne ishode za režim.

Međutim, ukrajinska kontraofanziva i rastući društvenoekonomski problemi mogli bi da stvore efekat snežne grudve, i sva stabilnost bi mogla da nestane. To se jednom već desilo: u poslednjim danima Sovjetskog saveza kada je Mihail Gorbačov izdavao dekret za dekretom, koji niko nije imao nameru da sledi, i koji nije imao načina da sprovede.

Tada su postojale institucije koje su uskočile i sprečile haos: partijske organizacije više republika i u ruskim regionima, tim Borisa Jeljcina i nove institucije vlasti u baltičkim republikama. Savremena Rusija nema takve institucije.

To znači da bi brzi kolaps režima neizbežno doveo do slobode za sve: vojne formacije sa raznim liderima bi se sukobile, Putinov saveznik, čečenski lider Ramzan Kadirov i osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin bi ušli u borbu zajedno sa svojim borcima, a u borbama bi se uključile i druge regionalne strukture na čelu sa ambicioznim generalima i guvernerima. Nivo nasilja i krvoprolića bi bio nezamisliv; bilo bi apokaliptično, piše The Moscow Times.

Manje zastrašujući scenario je "dvorski prevrat". Ovo ne mora da znači atentat. Moguće je da Putin bude smenjen ili ubeđen da se povuče sa vlasti. Njegovo okruženje svakako razume da je on zemlju, i ono do čega im je više stalo, njih lično, gurnuo u ćorsokak.

Njihov glavni problem nije Ukrajina ili Rusija, već njihova sposobnost da se lično pomire sa Zapadom i povrate mogućnost da koriste svoju imnovinu i bankovne račune. Oni znaju da, dokle god je Putin na vlasti, to neće moći.

Postoji i šansa, posebno u slučaju velikih vojnih gubitaka, da nekoliko Putinovih najvernijih savetnika ponude ruskom lideru strategiju za izlaz. Možda bi za predsednika mogla da bude postavljena neka sporedna ličnost kojom bi bilo lako manipulisati. Ovaj nominalni lider bi imao zadatak da okonča rat, da učini sve moguće ustupke Zapadu i tako "kupi oproštaj" za Putinov uži krug. Zapad bi najverovatnije sarađivao u interesu sprečavanja Trećeg svetskog rata.

Ne znamo da li u Putinovom najužem krugu ima ljudi koji su dovoljno hrabri da mu podnesu takav predlog. Takođe ne znamo da li bi Putin prihvatio takvu ponudu, pogotovo što je bivši predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji je bio ubeđen da će moći da zadrži svoj uticaj kada je predao predsedničku funkciju Kasimu Žomartu Tokajevu, čoveku kome je verovao i smatra ga bliskim, izgubio svu moć i uticaj u periodu od samo nedelju dana kada je Tokajev potvrdio svoju nezavisnost.

Sada čak i sama sloboda i život Nazarbajeva zavise od Tokajeva.

Još strašniji primer za Putina je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, koji je poslat u Hag, gde mu se sudilo.

Svako u Putinovom najužem krugu koji se usuđuje da se obrati predsedniku sa predlogom da se povuče takođe bi morao da bude neko spreman da preduzme dalje mere ako predlog ne bude prihvaćen.

U suprotnom, The Moscow Times piše da su šanse za opstanak njihove zemlje nikakve.

(Telegraf.rs)