Rusi su otišli, ali se Herson sada suočava sa novim neprijateljem: Ako ih ne ubije mina, hladnoća bi mogla

Stanovnici u nedavno oslobođenom ledenom gradu skupljaju sva drva koja mogu nakon što ih je bombardovanje ostavilo bez struje i grejanja

Da nije rata, ukrajinska deca bi se okupila na trgovima, u parkovima i ulicama kako bi se igrali na prvom snegu ove zime. Da nije u toku jedan od najbrutalnijih sukoba u poslednjih 50 godina, Katerina Sljusarčuk (71), stanovnica Hersona, iskoristila bi hladnoću kako bi spremila piriške, tipične ukrajinske pečene lepinje u obliku čamca sa raznim punjenjima, i uživala u njima sa svojim unucima.

Ali ovo neće biti sezona kao svaka druga. Prvi sneg koji je prekrio ulice Kijeva prošlog četvrtka obeležio je početak onoga što se očekuje da bude najteža zima u istoriji zemlje.

Preporučujemo

Ukrajinska hladnoća dolazi a sa njome i noćna mora za milione stanovnika dok se suočavaju sa njom bez struje, grejanja ili vode.

U proteklim nedeljama Rusija je pokušala da uništi energetsku infrastrukturu zemlje nizom masovnih napada. Nijedan sistem na svetu nije bio na meti takvih snažnih vazdušnih napada, a zemlji preti dugi period bez struje.

"Već sam počela da koristim buržuiku", rekla je Katerina, misleći na tradicionalnu ukrajinsku domaću metalnu peć, pošto je temperatura u Hersonu pala blizu nule.

Ona je dodala da svakog dana mora da traži drva kako bi se sačuvala od hladnoće i dodaje da u njenim godinama to nije nimalo lako.

Nakon što su proslavili oslobađanje grada od Rusa, ljudi u Hersonu počeli su da sakupljaju drva, što nije lak zadatak u zemlji pogođenoj ratom, kako bi se pripremili za oštru zimu.

Ukrajinske vlasti upozorile su stanovnike da ne odlaze u šume bez konsultacije sa vojskom, jer su ruske trupe možda ostavile mine i neeksplodirane granate. Ali kako cena ogrevnog drveta raste, mnogi nemaju drugog izbora nego da rizikuju. Ako ih mina ne ubije, hladnoća bi mogla, prenosi Guardian.

Svetska zdravstvena organizacija prošle nedelje nije štedela reči kada je izdala upozorenje. "Uništavanje kuća i nedostatak pristupa gorivu ili struji zbog oštećene infrastrukture mogli bi da postanu pitanje života ili smrti", rekli su iz SZO.

Dok ljudi koji žive u kućama mogu za grejanje da koriste drva, ukoliko ga nađu, oni koji žive u stanovima uglavnom se oslanjaju na stari sovjetski centralizovani sistem grejanja. Rusi su bombardovali mnoge termoelektrane u zemlji, koje su gurale toplu vodu u radijatore stanova.

Olesia Kokorina (60) živi na osmom spratu bloga iz sovjetske ere u predgrađu Hersona. Kao i mnogi drugi, i ona živi bez svetla, struje ili tekuće vode.

"Teško je nositi vodu na vrh zgrade. Ali ne želim da odem, jer će mi opljačkati stan. Što se tiče grejanja, nemam rešenje. Nadam se da će uskoro rešiti problem, jer će tokom noći temperatura drastično pasti", rekla je ona.

Dok Kokorina priča, u daljini se čuje pucnjava. Front je udaljen nekoliko kilometara odatle i teške borbe se nastavljaju. Stanovnici znaju da sudbina grada zavisi od tekuće borbe sa druge strane reke Dnjepar: druga elektrana u regionu je tamo, na teritoriji pod kontrolom Rusije i ne funkcioniše. Dokle god ona ostaje u rukama Moskve, nada da će se uspostaviti struja, grejanje i voda u gradu je daleka.

Hladnoća koja dolazi nije problem samo za Ukrajince. Dok temperature padaju, biće veoma teško za loše opremljenu rusku vojsku da pomera opremu kroz blato, sneg i led. U vetrovitim stepama Donbasa temperatura može da padne na -30 stepeni.

Prema američkim zvaničnicima, odluka Kremlja da se povuče iz Hersona bila je delimično zasnovana na zabrinutosti da će njegovi vojnici "biti ostavljeni bez snabdevanja kako zima nastupi".

Ukrajinska vojska je saopštila da su njihovi vojnici dobili vreće za spavanje koje bi trebalo da budu dobre na temperaturama do -30°C i specijalno donje rublje i "taktičke čarape" kako bi im pomogle da izbegnu oštećenje stopala u rovovima - oštećenja uzrokovana produženim izlaganjem vlazi i hladnoći, što je bilo uobičajeno tokom Prvog svetskog rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odavno zna da je hladnoća jedna od najvećih prepreka u ovom ratu. Još krajem avgusta upozoravao je stanovništvo na "teška vremena".

Pre četiri dana Zelenski je bio još jasniji u razgovoru sa novinarima.

"Ako preživimo ovu zimu, a hoćemo, Ukrajina će sigurno dobiti ovaj rat", rekao je on.

(Telegraf.rs)