Si i Bajden ohladili vatru, ali Kina i SAD i dalje na kursu konfrontacije

Odnosi između lidera mogu da doprinesu međudržavnim kontaktima, ali često su precenjeni

Svet može malo da odahne posle sstanka američkog predsednika Džozefa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga.

Međutim, dve supersile 21. veka još uvek su na kursu konfrontacije, piše CNN.

Preporučujemo

Samit u Indoneziji doneo je dva važna rezultata, prema Sjedinjenim Državama: zajedničku poziciju da Rusija ne sme da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini i očekivan nastavak razgovora američkih i kineskih pregovarača o klimi.

Bajden je izjavio da je Si Đinpingu naglasio da Peking ima obavezu da suzbije destabilišuće raketne i nuklearne aktivnosti Severne Koreje koje guraju Pacifički region na ivicu krize.

To što se dva svetska najmoćnija lidera nisu zajedno bavila ovim pitanjima poslednjih meseci pokazuje koliko čitav svet trpi kada su Vašington i Peking toliko otuđeni kao što su bili ove godine.

U saopštenjima obe strane navgoveštavaju da prepoznaju ključnu prirodu svog rivalstva i da žele da ono ne eskalira u rat, bar ne još. Najavljuju nastavak redovnih konsultacija jer se očekuje da američki državni sekretar Entoni Blinken poseti Kinu sledeće godine. Takvi kontakti suspendovani su posle posete predsedavajuće američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu što je izazvalo žestoke proteste Kine i veliku vojnu operaicju koja je pokazala rastuće kapacitete koji bi mogli da izoluju ostrvo.

Bajden godinama poznaje Sija a imati kanal komunikacije sa čelnikom u Pekingu je od ključnog značaja naročito sada kada je on postao sinonim za samu kinesku državu jer "Misli Si Đinpinga" postaju zvanična doktrina.

Nedostatak takve komunikacije među liderima je razlog zašto je sukob Rusije sa Zapadomm oko Ukrajine tako opasan.

Leon Paneta, bivši šef kabineta Bele kuće, ministar odbrane i direktor CIA koji godinama prati američko-kineske odnose, izražava oprezan optimizam posle razgovora Bajdena i Sija na marginama samiga G20.

"Ako je rezultat ovog sastanka da se odnos vrati na diplomatski plan u kojem umesto međusobnog napadanja može da se počne dijalog o važnim pitanjima, onda bi ovaj susret mogao da bude od ključnog značaja", rekao je Paneta za CNN.

Limiti samita lidera

Odnosi između lidera mogu da doprinesu međudržavnim kontaktima. Ali često ih precenjuju sami lideri kao analize posle samita.

Dinamika koja je dovela do toga da Kina i SAD vide jedna drugu kao glavnu pretnju po nacionalnu bezbednost vođena je nacionalnim interesima, a ne ličnostima.

Ali na samitu na Baliju jasno je da iako obe strane žele da izbegnu sukob sada, njihovi ciljevi - Kina želi da bude istaknuta azijska i potencijlano globalna sila, kao što žele i SAD - ostaju suštinski nekompatibilni.

Po komentarima obe strane posle sastanka može se naslutiti da su iza zatvorenih vrata bile uzavrele nesuglasice o ključnim pitanjima odnosa - Tajvanu, trgovini i ljuskim pravima.

Ipak, pošto je naneo izvesnu stratešku konfuziju povodom američke pozicije o Tajvanu svojim nedavnim komentarima da bi Vašington došao u odbranu Tajvana u slučaju kineske invazije, Bajden je sada rekao da on i Si razumeju međusobne pozicije.

Napredak za svet

Ipak, ima nekih naznaka da najmoćnije svetske države još uvek mogu da rade zajedno u širem interesu sveta.

CNN podseća na delove saopštenja Bele kuće u kojima se navodi da su SAD spremne da se angažuju u razgovorima o klimatskim promenama, makroekonomskoj stabilnosti, bezbednosti hrane.

Takođe, važno je i što su Si i Bajden, kako je saopštio Vašington, ponovili saglasnost da se nuklearni rat ne sme voditi i da niko ne može biti pobednik takvog rata, a istakli su i da se protive upotrebi ili pretnji upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini.

I dok su visoki američki i ruski zvaničnici razgovarali u ponedeljak u Turskoj, delom i o nuklearnom pitanju, signali koji stižu sa sastanka Bajdena i Sija mogli bi da budu važan pokazatelj uzdržanosti Pekinga prema Moskvi i diplomatske pobede Vašingtona.

Bajdenovo manevrisanje je samo poslednji znak da je novi cilj njegove spoljne politike da naglasi razlike između Moskve i Pekinga. Pre polaska za Aziju, Bajden je sugerisao da Kina nema toliko poštovanje ni prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ni prema samoj Rusiji.

Dakle, spoljna politika Vašingtona je prešla pun krug od kad je deo motivacije Ričarda Niksona u odnosu sa Kinom tokom hladnog rata 70-ih godina bio da otvori strateški jaz između Pekinga i Moskve.

Situacija nije toliko drugačija sada, mada je dinamika sada obrnuta - Kina je globalna sila a Rusija mlađi partner.

(Telegraf.rs)