Novinar Telegraf.rs u Istanbulu na dan napada: Sirene su nadjačavale pozive na molitvu

Šestoro ljudi je stradalo a više od 80, među kojima i srpska državljanka su povređeni kada je, kako se sumnja, jedna žena koja se povezuje sa Kurdskom radničkom partijom, aktivirala bombu

Među nekoliko hiljada Srba koji su Dan primirja proveli u Istanbulu našla se i novinarka Telegrafa i postala svedok uznemirujućih događaja koji su sve nas mogli koštati života. Dan ranije naša grupa turista bila je na Taksimu, i obišla aveniju Istiklal koja će samo 24 sata kasnije postati poprište krvavog terorističkog napada. Šestoro ljudi je stradalo a više od 80, među kojima i srpska državljanka su povređeni kada je, kako se sumnja, jedna žena koja se povezuje sa Kurdskom radničkom partijom, aktivirala bombu.

U trenutku eksplozije, naša grupa se nalazila desetak kilometara dalje u četvrti Laleli nazvanoj tako po istoimenoj džamiji. Ova ulica izgrađena je još u vreme osnivanja Istočnog rimskog carstva, a danas je žila kucavica Istanbula jer vodi do najpoznatijih turističkih destinacija Aja Sofije, Plave Džamije i palate Top Kapi. Mada se eksplozija na tom mestu nije čula, sirene hitnih službi koje su se iznenada oglasile sa svih strana i nadjačavale pozive na molitvu sa brojnih džamija, ukazivale su da je nekome život ugrožen. Dok su turisti zabrinuto posmatrali vatrogasna, policijska i vozila hitne pomoći koja su munjevito promicala, žitelji Istanbula nisu pokazivali značajnije interesovanje s obzirom na to da su navikli da u gradu od 20 miliona stanovnika pre svega u saobraćajnim nesrećama, životi lako gube. To nas je donekle umirilo, pa smo nastavili šetnju ne sluteći da se nedaleko od nas dogodila stravična tragedija.

Preporučujemo

Tek kada smo ušli u autobus da bismo krenuli Srbiju, turistički vodič nas je obavestila da je došlo do terorističkog napada te da ćemo imati problema da izađemo iz Istanbula jer je policija postavila blokade. I zaista, kroz prozor autobusa ugledali smo brojna policijska i vozila pod pratnjom koja su sa svih strana pristizala u grad. A zatim su usledili pozivi usplahirenih rođaka koje su nakon saznanja za događaje u Turskoj obuzele najcrnje slutnje, pa se u autobusu duže vreme čula samo zvonjava mobilnih telefona.

Tek kada je panorama Istanbula počela da se gubi u prvom sumraku postali smo svesni koliko je malo bilo potrebno da se i naše putovanje pretvori u krvoproliće. Koliko smo bili naivni kada smo sa čuđenjem gledali „turističku policiju“, snage reda naoružane dugim cevima kraj kojih se mora proći prilikom obilaska svake značajnije znamenitosti nekadašnjeg Konstantinopolja. Verovatno je baš to bio razlog što su teroristi za svoj krvavi pir izabrali Taksim, koji zbog svoje konfiguracije nije pogodan za bilo kakvu vrstu obezbeđenja, a danonoćno je prepun turista.

Zašto su teroristi odlučili da ponovo napadnu Tursku i zbog čega baš u ovom trenutku, teško je reći. Ono što je evidentno je da se ova zemlja suočava sa brojnim ekonomskim problemima pre svega visokom inflacijom pa se kurs evropske valute menja dnevno i u ovom trenutku se za jedan evro može dobiti skoro 19 turskih lira.

Ono što je takođe uočljivo, posebno za ljude koji su već posećivali Istanbul, je da favorizovanje zapadnjačke kulture što je činio otac nacije Kemal Ataturk, ustupa mesto islamskim vrednostima. Dok je pre petnaestak godina zabrađena žena bila retkost, a burka se viđala samo sporadično, sada je marama na glavi neizbežna, a mnoge Turkinje se odlučuju da pokriju i lice.

Bez obzira na sve to, turisti iz čitavog sveta rado dolaze u Istanbul jer Turska ljubazno dočekuje sve koji joj dođu, bez obzira koje su vere, nacije ili boje kože. S obzirom na to da su turizam i trgovina sa njim povezana, među najznačajnijim privrednim granama ove zemlje, teroristički napadi osim ljudskih žrtava odnose i ekonomsku a sa njom i političku moć što može dovesti do trajne nestabilnosti ove zemlje a sa njom i čitavog regiona.

(Telegraf.rs)