Tatjana tvrdi da je žrtva silovanja: "Vojnici su me napali kod brata u kući, nisam smela da kažem mužu"

UN su saopštile da su u Ukrajini registrovali slučajeve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

Tim iz Kijeva koji već dve nedelje boravi u oslobođenim ukrajinskim regionima do sada je zabeležio šest prijava silovanja žena koje tvrde da su ih zlostavljali ruski vojnici.

Stručnjaci strahuju da su u stvarnosti ove brojke mnogo veće.

Preporučujemo

Jedna od njih je i Tatjana (56), koja nije želela da otkriva prezime i mesto iz kog je kako bi zaštitila identitet.

Ona novinarima pokazuje na susednu kuću u kojoj je živeo njen brat. U toj kući su je, kako kaže, 28. avgusta silovala dva ruska vojnika.

- Rekla sam mu da prestane, da ja ne mogu da mu pružim ono što on želi. Onda me je gurnuo do ormara i počeo da mi cepa odeću. Sve vreme sam plakala, molila sam ga da prestane, međutim to nije imalo nikakvog uticaja na njega. Jedino što mi je bilo na pameti je da ostanem živa - kaže Tatjana.

Žena zatim dodaje da ju je vojnik upozorio da nikome ne sme da priča o tome šta se desilo.

- U početku ništa nisam rekla svom mužu, ali sam se poverila rođaku, ali je moj muž čuo šta sam rekla. Samo mi je rekao da je trebalo sve da mu kažem, umesto što sam ćutala. Bilo me je sramota, nadala sam se u tom trenutku da su napadač i svi njegovi mrtvi - kaže ona sa suzama u očima.

Ukrajinka je provela tri dana u kući jer od srama nije smela da izađe napolje. Međutim, kako kaže, u jednom trenutku je dobila veliki nalet hrabrosti i odlučila je da se suprotstavi jednom komandantu i ispriča mu šta joj se dogodilo.

- Komandant je našao vođu jedinice i došao je do mene. Rekao mi je da ga je oštro kaznio, da mu je slomio vilicu, a zatim je rekao da mu predstoji najteža kazna. Pitao me je da li bi mi smetalo da bude streljan, ali sam odmah rekla da nemam ništa protiv i da bih volela da bude mrtav - kaže Tatjana.

Ukrajinski državni tužilac Kleščenko, i inspektor Oleksandar Sidro, danima obilaze oslobođena mesta, a ono što čuju od civila svaki put ih ponovo šokira.

U ovim mestima oštećene su mnoge zgrade, a veliki broj kuća u kojima su do skoro živeli ljudi, sada su sravnjene sa zemljom. Polako su počeli da se vraćaju civili, a mnogi koji su ostali, svakoga dana čekaju u redovima kako bi od volontera dobili nešto hrane za taj dan.

"Rusi su ovde bili ljubazni"

Mnogi meštani tvrde da se osećaju bespomoćno i da su ih napustili i Ukrajinci i Rusi.- Nemamo kome da prijavimo štetu - kaže jedan od civila kome je tokom granatiranja kuća uništena.

On tvrdi da su ga ruski vojnici neko vreme navodno držali zarobljenog i da su ga tukli.

U drugom selu i kući u kojoj žive stara majka i njena ćerka, kažu da do sada nisu čule ni za kakve slučajeve silovanja.

- Rusi su bili vrlo ljubazni kada su došli ovde. Rekloi su da žele da nas zaštite. Nije nam bilo jasno ni od koga ni zbog čega - kaže njihove 71-godišnja komšinica Vera.

Ona kaže da je pre 30 godina ostala udovica kada joj je suprug poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kaže da se njen sin čim je počeo sukob u februaru pridružio vojsci, a ubrzo nakon toga je odlučila da se evakuiše.

Vratila se u kuću nekoliko meseci kasnije, nakon velike ukrajinske kontraofanzive. U ovim borbama, stradala je i njena kuća.

- Sada nemam gde da živim. Nemam ni prozore, ni vrata, spavam kao skitnica - kaže ona dok novinarima CNN-a pokazuje na njenu kuću.

Ona kaže da sada spava u jednoj sobi u kući koja još uvek ima krov, ali da se plaši da bi u svakom trenutku i to moglo da se sruši.

- Ako bi mi krov pao na glavu, ubio bi me. Znam da bi to bila momentalna smrt, da ne bih patila, ali ja želim da živim, želim da ponovo zagrlim svog sina - kaže Vera.

Podsetimo, UN su saopštile da su u Ukrajini registrovali slučajeve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Među žrtvama su osobe starosti od četiri, pa do 82 godine.

Prema njhovim zvaničnim podacima do sada su pokrenuta 43 postupka protiv odgovornih lica.

(Telegraf.rs)