Da li svetu preti nova pandemija i odakle bi mogla da dođe?

Virusi i bakterije koji vekovima žive u ledu mogle bi da ožive

Sledeća pandemija nam možda neće doći od slepih miševa ili ptica, već iz leda koji se topi, pokazuju najnoviji podaci.

Genetske analize zemlje i sedimenata iz jezera Hazen, najvećem arktičkom slatkovodnom jezeru na svetu, sugeriše da se rizik od širenja virusa - odnosno prenošenja virusa na novog domaćina - povećava u zoni glečera koji se tope.

Preporučujemo

Nalazi dovode do zaključka da. kako globalne temperature rastu zbog klimatskih promena, postaje verovatnije da bi virusi i bakterije koji su zaleđeni u glečerima. mogli ponovo da se probude i zaraze lokalne divlje životinje, posebno pošto se njihov raspon takođe pomera bliže polovima.

Na primer, 2016. godine izbijanje antraksa u severnom Sibiru, koje je dovelo do smrti deteta i zaražavanja sedam ljudi, pripisano je toplotnom talasu koji je otopio permafrost i izložio zaraženi leš irvasa. Pre toga, poslednja epidemija u regionu bila je 1941. godine.

Da bi smo bolje razumeri rizik od zamrznutih virusa, dr Stefan Aris-Brosou i njegove kolege na Univerzitetu Otava u Kanadi prikupili su uzorke zemlje i sedimenta i jezera kod mesta gde se mali, srednji i veliki mlaz vode, koja se topi sa okolnih glečera, uliva.

Potom su sekvencirali RNA i DNK u tim uzorcima da bi identifikovali koliko se blisko poklapaju sa poznatim virusima, kao i potencijalnim životinjskim, biljnim ili gljivičnim domaćinima, i pokrenuo algoritam koji je procenio šansu da ovi virusi zaraze nepovezane grupe organizama.

Istraživanje, objavljeno u Proceedings of the Royal Society B, sugeriše da je rizik od prelivanja virusa na nove domaćine bio veći na lokacijama u blizini mesta gde se ulivao veći mlaz vode otopljene sa glečera, te da ovaj scenario postaje verovatniji kako se klima zagreva.

Tim nije izračuno koliko je virusa koje su identifikovali ranije bilo nepoznato, to će uraditi u narednim mesecima, niti su procenili da li ovi virusi mogu da izazovu infekciju.

Međutim, druga nedavna istraživanja su sugerisala da nepoznati virusi mogu, i da lutaju u ledu glečera. Na primer, prošle godine, istraživači sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD objavili su da su pronašli genetski materijal od 33 virusa – od kojih je 28 novih – u uzorcima leda uzetim sa tibetanske visoravni u Kini.

Na osnovu njihove lokacije, procenjeno je da su virusi stari oko 15.000 godina.

Tokom 2014. godine, naučnici u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja uspeli su da ožive "džinovski virus" izolovan iz permafrosta iz Sibira i učinili su da ponovo bude infektivan, po porvi put za 30.000 godina.

Autor studije, Žan-Mišel Klaveri, rekao je tada za BBC da bi otkrivanje takvih slojeva leda moglo biti "recept za katastrofu”.

Uprkos tome, Aris-Brosouov tim je upozorio da predviđanje visokog rizika od "prelivanja virusa" nije isto što i predviđanje stvarnih prelivanja ili pandemije.

- Sve dok virusi i njihovi premosnički vektori nisu istovremeno prisutni u okruženju, verovatnoća dramatičnih događaja verovatno ostaje niska - navode iz tima.

Sa druge strane, predviđa se da će klimatske promene promeniti opseg postojećih vrsta, potencijalno dovodeći nove domaćine u kontakt sa drevnim virusima ili bakterijama.

- Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da temperature rastu, da je rizik od prelivanja virusa u ovom okruženju povećan. Hoće li ovo dovesti do pandemije? Mi apsolutno to ne znamo - navode stručnjaci.

Takođe nije jasno da li je potencijal za promenu domaćina identifikovan u jezeru Hazen jedinstven u jezerskim sedimentima.

- Sve što znamo, to bi moglo biti isto što i verovatnoća promene domaćina koju predstavljaju virusi iz blata u vašem lokalnom ribnjaku - rekao je Arvin Edvards, direktor Interdisciplinarnog centra za mikrobiologiju životne sredine na Univerzitetu Aberistvit.

Međutim, ističe, hitno moraju da se istraže mikrobni svetovi širom naše planete da bismo razumeli ove rizike.

- Dve stvari su sada veoma jasne. Prvo, da se Arktik brzo zagreva i da su glavni rizici za čovečanstvo njegov uticaj na našu klimu. Drugo, da bolesti sa drugih mesta pronalaze put do ranjivih zajednica i ekosistema Arktika - zaključuje on.

(Telegraf.rs)