Šta bi bilo da Rusija nije prodala Aljasku? Evo kako bi svet danas izgledao

Da su Rusi zadržali Aljasku, ona bi tokom Hladnog rata mogla da funkcioniše kao sovjetska nuklearna baza

Pre tačno 155 godina Aljaska je prešla iz ruskog u američko vlasništvo, a danas se postavlja pitanje da li bi istorija bila drugačija da se to nije desilo.

SAD su kupile Aljasku od Rusije u martu 1867. za 7,2 miliona dolara nakon što je Rusija doživela ponižavajući poraz od strane Britanije, Francuske i Otomanskog carstva u Krimskom ratu.

Preporučujemo

A 18. oktobra 1867. teritorija je formalno prešla pod kontrolu SAD, iako je Aljaska zvanično dobila status savezne države 1959. godine.

Međutim, koliko bi drugačija bila istorija Amerike i sveta da je Aljaska ostala u ruskom vlasništvu? Odgovor na to pitanje Newsweek je potražio kod nekoliko istoričara stručnih za tu oblast, a neki odgovori možda su iznenađujući.

Da SAD nisu kupile Aljasku, opšte je mišljenje da bi se za nju nadmetali Rusko carstvo i Britanska monarhija. Da su Rusi zadržali kontrolu, tokom hladnog rata Aljaska bi mogla da funkcioniše kao sovjetska nuklearna baza, što bi još više pojačalo tenzije sa SAD.

Neprijateljstvo prema Britanskoj kraljevini

Džo Antonson iz Istorijskog društva Aljaske, stavlja kupovinu Aljaske 1867. godine u kontekst tadašnjeg rastućeg američkog prisustva u regionu i ruskog neprijateljstva prema Britanskoj kraljevini.

- Rusija nije želela da proda svoja prava na Aljasku Britancima pošto je toliko ponižena u Krimskom ratu. Zemlje su se, međutim, dogovorile da ne vode taj rat na Pacifiku - rekao je Antonson za Newsweek i dodaje da Rusija nije želela da nastavi investiranje u Aljasku.

Profesor Songo Ha, stručnjak za ranoameričku istoriju na Univerzitetu Ankoridž na Aljasci, kaže da je moguće da bi Aljaska postala deo britanske kraljevine, ali da ne veruje da bi Britanci pripojili Aljasku 1860-ih jer im teritorija Kanade i Aljaske ne bi bila praktična opcija.

On takođe sumnja u argument da bi Aljaska, da je SAD nisu kupile, mogla da izazove otvoreni rat ruske i britanske imperije koje su se već nadmetale za uticaj u Centralnoj Aziji.

- Nisam siguran da bi ijedna zemlja smatrala Aljasku dovoljno važnom da rizikuje početak rata. Da je Rusiji Aljaska bila važna, nikad je ne bi prodala po tako niskoj ceni - kaže on.

Baza za sovjetsko nuklearno oružje

Ipak, da je Aljaska ostala ruska, to bi moglo da ojača američki nacionalizam i delovalo bi kao spoljna pretnja ujedinjenju, kaže Ha.

I Anderson i Ha slažu se da bi ruska Aljaska mogla biti iskorišćena kao baza za sovjetsko nuklearno oružje tokom hladnog rata, što bi povećalo tenzije sa SAD.

- Aljaska je važna za SAD zbog svoje obale u Arktičkom okeanu i bila je od ključnog značaja za zveckanje oružja u Hladnom ratu. SAD su tamo imale nuklearno oružje u tom periodu - objašnjava Anderson.

Upitan šta da su Sovjeti stacionirali nuklearno oružje, Ha odgovara kaže da bi mogao da zamisli kako SAD jačaju resurse i šalju trupe i nuklearno oružje na kanadsko-aljasku granicu kako bi odvratile Sovjete. SAD su to uradile u drugim oblastima, kao što su Japan i Koreja.

Profesor Ha smatra i da bi SAD "snažno" odgovorile da je Aljaska bila pod sovjetskom kontrolom tokom Hladnog rata, što bi povećalo šanse za direktan sukob Vašingtona i Moskve.

- Istorijski gledano, SAD su snažno reagovale na ono što smatraju pretnjom za bezbednost svoje teritorije. Američko učešće u mnogim ratovima sa starosedelačkim stanovništvom, intervencije u Meksičkoj revoluciji i invazija na Kubu to potvrđuju.

"Šta će vam Aljaska?"

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je 2014. godine da Rusiju ne zanima da povrati Aljasku odgovarajući na pitanje novinara koji je rekao da bi Rusi bili "veoma srećni da se to dogodi".

- Šta će vam Aljaska? - zapitao je Putin, a preneo Washington Post.

- Aljaska je prodata u 19. veku. Luizijanu su Francuzi prodali Sjedinjenim Državama otprilike u isto vreme. Hiljade kvadratnih kilometara prodato je za 7,2 miliona dolara, ali u zlatu - rekao je tada.

Opisao je tu kupovinu kao "jeftinu" i rekao da ljudi ne treba da se "uznemiravaju" zbog Aljaske.

U julu iste godine ruski zvaničnici počeli su da pričaju o povratku Aljaske u sastav Rusije. Vjačeslav Volodin, blizak saveznik Putina i predsedavajući Državne dume rekao je da bi Rusija mogla da povrati teritoriju kao odgovor na sankcije Zapada nakon invazije na Ukrajinu.

- Ako američki poslanici pokušaju da prisvoje našu imovinu u inostrantvu, treba da budu svesni da i mi imamo nešto da tražimo nazad - rekao je Volodin, a preneo AP.

On je prethodno sugerisao da bi Moskva mogla da zapleni imovinu "neprijateljskih" zemalja u Rusiji kao odgovor na američki predlog da proda zaplenjenu imovinu ruskih oligarha.

Ovog meseca dvojica Rusa privedena su pošto su stigla čamcem na ostrvo St. Lorens na Aljasci.

Ovo ostrvo udaljeno je 60 kilometara od ruskog kopna i bliži je Rusiji nego ostatku Aljaske.

Američka i ruska obalska straža prethodno su se dogovorile da sarađuju u oblasti pomorske bezbednosti i zagađenja u Beringovom moru.

(Telegraf.rs)