Putin je već "iskoristio" Lukašenka na početku sukoba: Kako vojska Belorusije može da utiče na rat u Ukrajini?

Lukašenko je javno podržao ruski napad na Ukrajinu, što je dovelo do međunarodnih kritika i sankcija protiv Minska. Uprkos tome, Lukašenko uporno odbija spekulacije da će Belorusija poslati svoje vojnike da se bore na strani Rusije

Izjave koje je ove nedelje dao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ponovo su dovele do straha da bi njegova vojska mogla da se pridruži ruskim snagama u ratu Moskve protiv Ukrajine, ali čini se da lider ne želi da šalje svoje trupe, uprkos uočenom pritisku Moskve.

Rusija je već jednom iskoristila Belorusiju, svog dugogodišnjeg saveznika, kao uporište za slanje trupa i raketa u Ukrajinu. Da podsetimo, pre početka napada na Ukrajinu 24. februara, ruske i beloruske snage sprovodile su vojne vežbe u Belorusiji, gde su bili razmešteni ruski vojnici. Putin je tada više puta negirao da planira da napadne Ukrajinu, ali je to ipak učinio krajem februara.

Preporučujemo

Analitičari kažu da, ako se u sukob uključi beloruska mala i neiskusna vojska, dodatne trupe mogle bi da pomognu Moskvi da preseče neke ključne transportne koridore, ali verovatno ne bi značajno povećala sposobnosti ruskog predsednika Vladimira Putina na bojnom polju.

- Beloruska vojska je slaba i demotivisana, i nije voljna da se bori protiv Ukrajine, što znači da će Lukašenko pokušati da Putinu da nešto drugo umesto svojih vojnika - rekao je ukrajinski vojni analitičar Oleg Ždanov za AP u utorak.

Prema njegovim rečima, "Lukašenko govori Putinu da će pomoći, ali neće da se bori".

Lukašenko je u ponedeljak objavio da su se on i Putin dogovorili da rasporede zajedničku vojnu operativnu grupu kao odgovor na, kako je rekao, "zaoštravanje situacije na zapadnoj granici savezne države".

Nekoliko hiljada ruskih vojnika biće stacionirano u Belorusiji. Međutim, Lukašenko nije rekao gde će trupe biti razmeštene, a ruski motivi nisu jasni.

Lukašenko je rekao da je formiranje grupe počelo pre nekoliko dana i da NATO i niz evropskih zemalja razmatraju varijante moguće agresije protiv Belorusije.

Beloruski predsednik je još rekao da Kijev planira napad na Belorusiju i upozorio je Ukrajinu da ne dira "nijedan metar njegove zemlje svojim prljavim rukama".

Njihov ministar odbrane, Viktor Krenin, takođe je upozorio Ukrajinu da ne provocira Belorusiju.

- Ne želimo da se borimo - naglasio je on, a dan kasnije je rekao da su zajedničke snage stvorene zbog odbrane.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uveravao je lidere G7 u utorak da Kijev ne planira vojne akcije protiv Belorusije. On je optužio Moskvu da pokušava da uvuče Minsk u rat.

Strahovi od ruskog pritiska na Belorusiju nisu neosnovani. Lukašenko vlada Belorusijom gvozdenom šakom već 28 godina, oslanjajući se na političku i ekonomsku podršku Rusije.

Moskva je uložila milijarde dolara u podupiranje Lukašenkove ekonomije sovjetskog stila koju kontroliše država jeftinom energijom i kreditima. Kremlj je 2020. godine pomogao da Lukašenko preživi najveće masovne proteste u istoriji zemlje, nakon predsedničkih izbora koje nisu priznali opozicija i zapad.

Lukašenko je javno podržao ruski napad na Ukrajinu, što je dovelo do međunarodnih kritika i sankcija protiv Minska. Uprkos tome, Lukašenko uporno odbija spekulacije da će Belorusija poslati svoje vojnike da se bore na strani Rusije.

- Ni beloruska elita ni stanovništvo nisu spremni da učestvuju u ovom ratu - rekao je Valerij Karbalevič, nezavisni beloruski analitičar.

On je dodao da Lukašenko pokušava da se cenjka - nudeći da zadrži rusko nuklearno oružje na svojem tlu i stvaranjem zajedničke grupe, dok takođe ukazuje na slabost sopstvene vojske.

Deo beloruske 1.000 kilometara duge granice sa severozapadnom Ukrajinom nalazi se na samo 90 kilometara severno od Kijeva. Trupe koje dolaze iz Belorusije će se verovatno kretati ka zapadu i ciljati gradove Lavov i Luck, ključna transportna čvorišta za zapadne vojne zalihe, rekao je Ždanov.

- Za Rusiju je vitalno da preseče transportni koridor jer preko Lavova zapadno oružje stiže do istoka i juga, gde ukrajinska vojska sprovodi uspešnu kontraofanzivu, a to jedino može da se uradi iz Belorusije - rekao je Ždanov.

Međutim, Lukašenkova armija je relativno mala, ima samo 45.000 trupa uključujući rezerviste, i veoma je neiskusna. Beloruska vojska održava redovno vežbe, ali nije učestvovala u bici od Drugog svetskog rata.

U najboljem slučaju, Minsk bi mogao da rasporedi 20.000 vojnika - profesionalnih vojnika po ugovoru, prema rečima Ždanova.

Beloruski vojni analitičar Aleksandar Alesin rekao je da bi mogao da izbegne umešanost tako što će reći da njegova trupa mora da brani granicu od svojih suseda - NATO članica Poljske, Litvanije i Letonije.

Lukašenko je ranije ove godine rekao da se kamšanja Kremlja u Ukrajini "razvukla" i čak je sugerisao da bi mogao da posreduje u mirovnim pregovorima, instistirajući na potrebi da se rat što pre završi.

Karbalevič je rekao da Lukašenko shvata da Rusija gubi rat i da pokušava da se udalji što može više od Rusije.

Lukašenko se suočava i sa frustracijom javnosti kod kuće, dok Belorusi osećaju efekte zapadnih sankcija i rastuću inflaciju.

- Nakon masovnih protesta 2020, kada su stotine hiljada ljudi zahtevale da se beloruski lider povuče, Lukašenko se plaši da naoruža Beloruse. To bi moglo da izazove još jednu domaću eksploziju - rekao je Karbalevič.

Na kraju, prema rečima Alesina, Belorusi nisu mentalno spremni da se bore protiv Ukrajinaca.

- Za razliku od Rusa, Belorusi nemaju nikakvo neprijateljstvo prema Ukrajincima i ne razumeju svrhu ove specijalne operacije. To bi moglo da dovede do masovnog odbijanja naređenju da ubijaju Ukrajince - rekao je on.

(Telegraf.rs)