Ispovesti ljudi na iranskoj granici, neki tvrde da su ih vlasti pretukle: Više se niko ne plaši režima
Dok pričaju svoje tužne priče, ljudi misle da protesti u Iranu neće dovesti do rušenja režima
Soran podiže dva prsta ka levoj slepoočnici i pokazuje pokret kao da puca iz pištolja. "Ako progovoriš, ubiće te", govori novinarima BBC-ja dok se nalaze okruženi iranskim planinama Nalaze se na autobuskoj stanici u Penjvenu, gradu u severnom regionu Kurdistana u Iraku koji je blizu prelaza na granici sa Iranom. Automobili se sporadično zaustavljaju i iz njih izlaze putnici na prašnjavi put. Neki prave pauzu da bi popili čaj, drugi ulaze pravo u minibuseve koji ih odvoze u obližnji grad u Iraku.
Soran često koristi ruke kada priča, ali i noge, dok šutira kako bi pokazao kako su ga pretukle iranske bezbednosne službe.
- To se dogodilo pre nekoliko dana dok sam protestovao. Režim me je pretukao, šutirali su me. Upucali su mog prijatelja, i druge. Sve zato što sam učestvovao u demonstracijama - rekao je Soran.
Soran ima 32 godine i živi u Sakezu, rodnom gradu Mahse Amini (22), kurdske žene, čija je smrt u policijskom pritvoru pre tri nedelje izazvala antivladine proteste koji su se proširili Iranom.
Soran je prešao u Kurdistan u Iraku kako bi radio, ali ostaje pitanje da li će se vratiti kući. Protesti i dalje traju, a život je težak. Rekao je da već tri nedelje nema interneta zbog restrikcija koje su uvele iranske vlasti, koji pokušavaju da uguše proteste.
- Nekada smo se plašili režima, ali taj zid straha se srušio. Više se niko ne plaši - rekao je on.
Međutim, na pitanje da li će to dovesti do pada Islamske Republike, njegov odgovor je jasan.
- Ne, režim se neće srušiti, ne može da se promeni. Oni su snažni i nastavljaju da ubijaju ljude. Nikada nećemo stati, zato će nastaviti da nas ubijaju. To je ludo i to je korupcija. Niko ne brine o nama. Spoljni svet kaže da podržava Iran, ali to niko ne radi. Muče nas i ubijaju svakog dana - rekao je Soran.
U međuvremenu se formira nova grupa na autobuskoj stanici i razgovaraju o tome zašto žele da odu. Većina su irački Kurdi, ali jedan je Iranac, i on opisuje svoj život drugima.
Farhad ima 36 godina i dolazi iz Sanandadža, gde su takođe protesti i sukobi sa bezbednosnim snagama. Kurdska grupa za ljudska prava Hengaw prijavila je da su 32 civila ubijena, a da je 1.540 ranjeno u zapadnom Iranu sa većinom kurdskom populacijom. Farhad veruje da je broj umrlih mnogo veći.
- Najmanje 20 je ubijeno protekle noći. Više od 70 je uhapšeno. Ali ne smemo da govorimo o tome, jer će nas ubiti. Iranski obaveštajci uvek gledaju, tajno snimaju. Zatvorili su mog brata iz političkih razloga. Ovi protesti rastu, ali neće srušiti režim. Islamska Republika će definitivno preživeti - rekao je on.
Tuana je sledeći u redu za autobus. Sada se nalazi sa iračke strane granice, ali je proveo više od 20 godina u Iranu. I dalje se vraća tamo tri puta nedeljno zbog posla.
Opisao je neke promene koje je prometio u poslednjim nedeljama u zapadnom Iranu.
- Došlo je do porasta snaga na granici, ne izgledaju kao vojska- možda su militanti. Video sam više vozila koja prevoze muškarce.Izgleda da su dovedeni iz drugih delova Irana u kurdske oblasti ovde. Helikopteri takođe - rekao je on.
Tuana je dodao da je primetio i razliku u saobraćaju na iranskom graničnom prelazu.
- Drastično je smanjen. Ljudi sada dolaze samo zbog posla, plaše se da ako odu, biće smatrani za članove opozicionih snaga ili čak špijune. Irancima je stvarno potrebna pomoć spolja. Ali je ne dobijaju - rekao je on.
Šire se i glasine o drastičnim posledicama ako se ljudi pridruže demonstracijama, kaže Tuana.
- To se širi kroz razgovore. Moji prijatelji u Karadžu [blizu Teherana] su čuli ove stvari. Da će režim isprazniti bankovne račune učesnika. Ili kako se zima približi, da će im gas biti isključen i da će oni biti ostavljeni da se smrznu - rekao je on.
(Telegraf.rs)