Svi Putinovi protivnici: Ko su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir

Nobelova nagrada za mir dodeljena je aktivisti iz Belorusije i organizacijama iz Ukrajine i Rusije

Norveški Nobelov komitet odlučio je da dodeli ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir aktivisti iz Belorusije Alešu Beljackom, ruskoj organizaciji za ljudska prava "Memorijal" i ukrajinskoj organizaciji "Centar za civilne slobode".

U obrazloženju se navodi da ovogodišnji laureati predstavljaju civilno društvo u svojim zemljama.

Preporučujemo

- Oni su mnogo godina promovisali pravo da se kritikuje vlast i štitili osnovna prava građana - navodi se u obrazloženju Norveškog komiteta.

Ističe se da su oni pružili i izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći.

- Zajedno, oni demonstriraju značaj civilnog društva za mir i demokratiju - kaže se u obrazloženju.

Predsedavajuća Komitetu Berit Reis Andersen rekla je da su laureati "šampioni ljudskih prava, demokratije i mirnog suživota" u Belorusiji, Rusiji i Ukrajini.

Smatra se da su dobitnici nagrade odali počast Nobelovoj viziji mira i bratstva među nacijama.

- Viziji koja nam je jako potrebna u današnjem svetu - izjavila je predsedavajuća Norveškom komitetu.

Šezdesetogodišnji Aleš Beljacki je osnivač beloruskog Centra za ljudska prava Vesna, koji je osnovan 1996. godine, kao odgovor na brutalno gašenje uličnih protesta od strane Aleksandra Lukašenka.

- Beljacki je posvetio svoj život promociji demokratije i mirnom razvoju u svojoj domovini - naveo je Komitet.

Prvi put je uhapšen i stavljen iza rešetaka od 2011. do 2014. godine zbog izbegavanja plaćanja poreza, krivično delo koje je uvek negirao. Ponovo je priveden 2020. nakon masovnih protesta zbog, kako su tvrdili opozicija i nezavisni posmatrači, krađe izbora zahvaljujući kojima je Lukašenkoostao na vlasti.

- Nijednom nije poklekao u svojoj borbi za ljudska prava - rekla je predsedavajuća Komitetu.

Ukrajinski centar za civilne slobode, jedna je od vodećih ukrajinskih organizacija za ljudska prava. Osnovana je 2007. godine, kada su predstavnici organizacija bivših zemalja SSSR-a odlučili da formiraju prekogranični centar za podršku u Kijevu.

Od početka rata u Ukrajini, Centar za civilne slobode radi na identifikaciji i dokumentovanju ruskih ratnih zločina protiv ukrajinskih civila.

Ruska organizacija za ljudska prava "Memorijal" zatvorena je ranije ove godine. Ta organizacija je više od 30 godina radila na razotkrivanju priča miliona nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom sovjetske ere.

Ova organizacija je pre osam godina u Rusiji stavljena na listu "stranih agenata", za koje vlada tvrdi da su finansirani od spolja. Pretekst za zatvaranje grupe je bilo to što nisu svoje objave na društvenim mrežaam obeležili oznakom "strani agenti", što su obavezni po zakonu.

Vrhovni sud je u decembru 2021. naredio da se ta organizacija i sve njene regionalne podružnice zatvore zbog kršenja zakona iz 2012. godine Dok je sudija čitao odluku, čuli su se povici "sramota", podseća BBC.

(Telegraf.rs)