Ko je Džefri Damer, serijski ubica, koji je ubio i raskomadao 17 dečaka? Serija Netfliksa o njemu podigla buru

Damer je ubio 17 dečaka i mladića, od kojih su mnogi bili Afroamerikanci i gej, između 1978. i 1991. godine, a neka tela su pronađena tek nakon priznanja

Nova drama Netfliksa o serijskom ubici Džefriju Dameru privukla je veliku gledanost, ali i kritike ljudi koji kažu da je neosetljiva.

Damer je ubio 17 dečaka i mladića, od kojih su mnogi bili Afroamerikanci i gej, između 1978. i 1991. godine.

Preporučujemo

Sestra jedne od njegovih žrtava opisala je dramu "Monster: The Jeffrey Dahmer Story" kao "oštru i nemarnu".

Rita Isbel, čiji je brat Erol Lindzi imao 19 godina kada je ubijen, dala je emotivnu izjavu o na sudu 1992. godine, ali je rekla da nije obaveštena da će to biti ponovo kreirano u seriji Rajana Marfija, od deset delova.

- Kada sam videla deo drame, bilo mi je dosadno, posebno deo gde sam videla sebe - kada sam videla da se moje ime pojavilo na ekranu i da ova dama doslovno govori tačno ono što sam rekla - rekla je ona za Insider.

Ona je dodala da bi Netfliks trebalo da nešto novca od serije da deci i unucima žrtava, prenosi BBC.

- Da im je emisija na neki način koristila, ne bi se osećala tako grubo i nemarno. Tužno je što samo zarađuju na ovoj tragediji. To je samo pohlepa - rekla je ona.

Prošle nedelje je njen rođak Erik Peri tvitnuo da je porodica nesrećna zbog serije.

- To je traumatično iznova i iznova. Koliko filmova/dokumentaraca nam je potrebno? - pitao je on.

Dodao je da je "ponovno prikazivanje kako moja rođaka doživljama emocionalni slom na sudu pred čovekom koji je mučio i ubio njenog brata je divlje".

Damerovi zločini uključuju još kanibalizam i nekrofiliju. Osuđen je 1992. godine i ubijen u zatvoru dve godine kasnije.

En E. Švarc, novinarka koja je otkrila priču o njegovim zločinima 1991. godine, rekla je za Independent da je striming serija "žrtvovala tačnost zarad drame".

Bivša kriminalistička novinarka je rekla da su filmski stvaraoci uzeli "umetničku dozvolu" sa mnogim ključnim detaljima, rekavši da serija "nema mnogo sličnosti sa činjenicama slučaja".

Ona je takođe rekla da je "prikaz gradskih policajaca kao rasističkih i homofobičnih netačan".

Kako je ubijao žrtve?

Damer je uhapšen u julu 1991. godine i priznao da je ubio 17 dečaka i mladića. U vreme hapšenja živeo je u zgradi u Milvokiju.

Damer je često mamio žrtve u svoj stan obećavanjem novca ili seksa. Ciljao je ljude koji su se selili sa mesta na mesto. Uglavnom je mamio Afroamerikance, Azijate ili Latino muškarce, prema Encyclopedia Britannica.

Bio je metodičan u načinu na koji je tražio svoje žrtve i ubijao ih. Često ih je kupio u gej barovima, tržnim centrima i autobuskim stajalištima.

Nakon toga bi žrtvama davao alkohol u koji je sipao drogu i ubio ih. Nakon što bi žrtva umrla, Damer bi imao seks sa njima, a onda bi raskomadao njihova tela. Nekda mi delove tela čuvao kao suvenire, preneo je Biography.

Njihove kosti bi bacio u bačvu od 57 galona kupljenu radi odlaganja dokaza, objavio je New York Times.

The Sun je preneo da je jedna žrtva, Erol Lindzi (19) umro nakon što je Dramer probušio rupu u njegovoj glavi i sipao hlorovodoničnu kiselinu u nju.

Prvu žrtvu ubio je 18. juna 1978. godine, ubrzo nakon što je diplomirala u srednjoj školi u Ohaju. Žrtvu je ubio uz pomoć metalne šipke.

Damer je rekao policiji da je pokupio stopera Stivena Hiksa, odveo ga kući na pivo, a onda imao seks sa njim, preneo je New York Times.

- Kada je Hiks želeo da ode, Damer mu je razbio glavu šipkom, a onda ga zadavio. Odvukao je njegovo telo u uzak prostor ispod kuće, iskasapio ga u delove i čuvao ih u kesama za smeće - naveo je list.

Hiks je poslednji put viđen 18. juna 1978. godine, ali njegovi ostaci nisu pronađeni sve dok Damer nije priznao da ga je ubio 1991. godine.

Nakon Hikove smrti usledilo je još puno žrtava.

Damer je povezan sa najmanje tri seksualna napada, uključujući i napad na starijeg brata jedne od njegovih ubijenih žrtava. Druga dva napada navodno su se dogodila dok je služio u vojsci.

Nekoliko misterioznih i nerazjašnjenih smrti dogodilo se u mestima u kojima je Damer živeo, i neki su pokušali da ga povežu sa njim. Međutim, Damer nikada nije priznao nijednu drugu žrtvu.

Zašto je snimio polaroid fotografije svojih žrtava?

Prema pisanju Sun-a, Damer je fotografisao svoje žrtve tokom procesa ubistva.

Uglavnom ih je držao u svojoj komodi i zamrzivaču i bilo je "mnogo polaroidnih snimaka muškaraca u različitim fazama oblačenja, poza i hirurških ekscizija", prema izveštaju forenzičke istražiteljice Širli Gejns, preneo je AP. U prijavi je navedeno i da je vodio foto-dnevnik.

Mnogi ljudi koji su dobro upoznati sa Damerovom pričom i oni koji tek uče iz Netfliks serije dovode u pitanje svrhu fotografija. Prijavljeno je da bi on postavljao tela "u seksualno sugestivnim položajima" jer je "želeo da ih zadrži kao uspomene da mu prave društvo", prema studiji Američkog časopisa za sudsku medicinu i patologiju.

Iako mu je dijagnostikovan granični poremećaj ličnosti, šizotipalni poremećaj ličnosti, kao i psihoza, na suđenju je utvrđeno da je pravno zdrav.

Osuđen je za petnaest od šesnaest ubistava koje je počinio u Viskonsinu i 17. februara 1992. osuđen je na petnaest kazni doživotne robije. Potom je osuđen na šesnaestu kaznu doživotne robije zbog još jednog ubistva počinjenog u Ohaju 1978. godine.

Umro je 28. novembra 1994. nakon što ga je prebio Kristofer Skarver u zatvoru u Portidžu.

(Telegraf.rs)