Najsiromašnija članica EU i jedna od država sa najbržom depopulacijom na svetu je na Balkanu: "Ovde je haos"
Industrije u Gabrovu zapošljavale su u vreme komunizma na hiljade radnika, pre nego su privatizacije i stečaj opustošile fabrike. Sada je regija s najnižim natalitetom i najviše nenaseljenih sela u zemlji
Prazni hodnici i samo osmoro novorođenčadi u krevetićima. Odeljenje porodilišta u bugarskom gradu Gabrovu govori vam sve što treba da znate o drastičnom padu nataliteta u Bugarskoj.
- Ovde nije ostalo puno ljudi reproduktivne dobi. Mladi su otišli u potrazi za poslom u velike gradove i u inostranstvo - kaže pedijatar Bistra Kamburova (68) za AFP.
Gabrovo, stisnut u podnožju planine Balkan, simbol je smanjenja broja stanovnika u najsiromašnijoj članici Evropske unije.
Nekad poznat kao "bugarski Mančester" zbog snažne industrije, grad je od 1985. ostao bez polovine stanovnika. To je dobro poznata priča u celoj zemlji.
Korupcija, bezperspektivnost i spirala političkih kriza, zbog čega se u nedelju održavaju četvrti opšti izbori u 18 meseci, oterali su razočarane mlade.
Analitičari predviđaju da će izbori ponovno rezultirati fragmentiranim parlamentom u kojem nijedna stranka neće moći da formira snažnu koaliciju.
Bugarska je izgubila desetinu stanovništa za deceniju i spada među zemlje u svetu s najbržom depopulacijom.
Sada ima 6,52 miliona stanovnika u odnosu prema gotovo 9 miliona 1989. godine. A četvrtina stanovnika starija je od 65 godina, prenosi France 24.
"Ovo je pustinja"
Industrije u Gabrovu zapošljavale su u vreme komunizma na hiljade radnika, pre nego su privatizacije i stečaj opustošile fabrike. Sada je regija s najnižim natalitetom i najviše nenaseljenih sela u zemlji.
- Počela sam ovde da radim 1985. U to vreme broj rođenih bio je još prilično visok, oko 1.000 novorođenčadi na godinu - rekla je dr Kamburova, čija su dva odrasla sina među onima koji su otišli iz Gabrova.
- Ali fabrike su radile, radile, radile -kaže ona.
Prošle godine na području Gabrova rodilo se samo 263 dece o kojima se brinula ta energična doktorka, koja radi i to za bednu platu iako je već odavno trebalo da bude u penziji.
- Objašnjenje je jednostavno – nema posla, nema mladih ljudi, nema dece - rekla je babica Marijana Varbanova.
Mnogi od onih koji su ostali rado bi otišli.
- U Gabrovu uživate u miru i svežem vazduhu, ali to je pustinja u kojoj možete susresti samo stare ljude - kaže logoped Hristiana Krasteva (23), koja je nedavno rodila devojčicu.
Njen suprug, koji radi kao stolar, sprema se da ode u Britaniju u potrazi za boljom budućnosti za svoju porodicu.
Unuci za najam
Stojeći ispred prve javne škole u Bugarskoj, osnovane u Gabrovu 1835, srednjoškolac Ivo Dimitrov takođe želi da ode u zapadnu Evropu kako bi stekao "kvalitetno obrazovanje i nove horizonte".
- Ovde je haos - rekao je, kritikujući nemar političke klase.
Uprkos pomoći Brisela od ulaska Bugarske u EU 2007. kako bi joj se pomoglo u razvojnim projektima, transportu i turizmu, Gabrovo treba sve manje radnika.
- Trebaće vremena da se okrene taj demografski trend - rekao je analitičar Adrian Nikolov iz Instituta za tržišnu ekonomiju iz Sofije.
Samo 35 ljudi živi u slikovitom selu Zaji iz 17. veka, nekih 25 kilometara udaljenom od Gabrova.
Osim meštana, u njemu su se naselili penzioneri iz Francuske, Britanije, Belgije, Rusije, Italije i drugih zemalja privučeni jeftinijim životom.
Nema birališta, a seoska radnja zatvorila se pre mnogo godina jer nema kupaca.
- Odlučili smo da idemo zajedno u kupovinu. Snalazimo se nekako - rekao je Marin Krastev, električar u penziji, čija je ćerka odavno otišla u Nemačku.
Jednom nedeljno, taj 77-godišnjak vozi još tri penzionerke iz sela do najbliže prodavnice.
Kako bi uneli malo radosti u svoj život, stariji su se priključili opštinskom programu za vreme leta pod nazivom "Unuci za najam” u sklopu kojeg mladi dolaze u Zaju da bi upoznali život na selu.
- Veselili su se zečevima, kao i domaćem paradajzu i paprikama - rekla je uz osmeh predsednica seoskog kulturnog centra Bojana Boneva (75).
(Telegraf.rs)