Istina ili blef: Zašto su Putinove pretnje nuklearnim oružjem ozbiljno zabrinule Zapad?

Putin kontroliše najveći nuklearni arsenal na svetu, uključujući i najnoviju generaciju hipersoničnog oružja, a ima i deset puta više taktičkog nuklearnog oružja od Zapada. To je jedan od razloga zbog kog, hteli-ne hteli, SAD i Zapad moraju da ga shvate ozbiljno

Poslednje upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina u kom ponavlja da je spreman da upotrebi nuklearno oružje za odbranu Rusije, ponovo je zabrinulo ceo svet. Svi sada s pravom postavljaju pitanje da li su njegove pretnje istinite ili je u pitanju Putinov blef.

Predsednik Rusije je tokom govora upozorio da njegova pretnja nije blef, a mišljenja zapadnih političari i stručnjaka za nuklearno oružje su oko ove teme podeljena. Jedni smatraju da bi mogao da upotrebi jedno ili više manjih nuklearnih oružja kako bi pokušao da spreči vojni poraz, zaštiti svoju vladavinu, uplaši Zapad i natera Kijev da prizna poraz.

Preporučujemo

Ovo Putinovo upozorenje moglo bi da znači da Putin razmišlja o dodatnoj eskalaciji sukoba u Ukrajini, posebno ukoliko odluči da anektira četiri ukrajinska regiona koja nisu pod potpunom kontrolom Rusa.

Očekuje se da će ruski Parlament 4. oktobra proglasiti regione Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje delovima Rusije. Ako se to dogodi, iz ugla Moskve, ukoliko Ukrajina napadne neke od ovih regiona to bi mogao da bude znak da će Putin biti spreman za mogući nuklearni udar ukoliko oseti da su te teritorije pod ozbiljnom pretnjom.

Putin kontroliše najveći nuklearni arsenal na svetu, uključujući i najnoviju generaciju hipersoničnog oružja, a ima i deset puta više taktičkog nuklearnog oružja od Zapada. To je jedan od razloga zbog kog, hteli-ne hteli, SAD i Zapad moraju da ga shvate ozbiljno.

- Ako je izbor za Rusiju da vodi izgubljeni rat, da izgubi, ili da dođe do svrgavanja Putina s vlasti ne bih smeo da garantujem da se Moskva neće odlučiti za neku vrstu nuklearnog oružja - kaže bivši britanski ambasador u Rusiji Toni Brenton.

U svom poslednjem obraćanju Putin je eksplicitno upozorio Zapad da će Rusija upotrebiti sva raspoloživa sredstva da odbrani rusku teritoriju, a zatim je optužio zapadne zvaničnike da razmatraju potencijalni nuklearni napad na Rusiju.

- Ovo nije blef. Oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem treba da znaju da se smer u kom se kreće vetar može okrenuti i uperiti ka njima - rekao je Putin prošle nedelje.

Ova gruba retorika Kremlja veoma se razlikuje od ostalih nuklearnih pretnji koje su za vreme bivše SSSR izgovarali brojni lideri. Pre njega Nikita Hruščov je 1962. godine doveo svet na ivicu nuklearnog rata za vreme Kubanske krize.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džek Saliven rekao je u nedelju da Putinove reči shvata vrlo ozbiljno, a zatim je upozorio Moskvu na katastrofalne posledice ukoliko odluči da upotrebi nuklearno oružje.

Vašington još uvek nije precizirao šta planira da uradi ukoliko do upotrebe nuklearnog naoružanja dođe, međutim mnogi pretpostavljaju da nas u tom slučaju očekuje nova eskalacija. Vojni stručnjaci upozoravaju da bi u tom slučaju moglo da dođe do masovnog zajedničkog napada na ruske položaje.

Sličnog stava je i direktor CIA Vilijam Berns koji smatra da "moramo ozbiljno da shvatimo ruske pretnje". On je, međutim, rekao da američke obaveštajne službe nemaju dokaze da se Putin planira da upotrebi nukelarno oružje.

Šta bi se desilo u slučaju nukelarnog udara

Ukoliko bi Putin naredio nuklearni napad na Ukrajinu, to bi bila prva upotreba nukelarnog oružja u borbama još od Drugog svetskog rata kada su SAD bacile dve nukelarne borbe na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine.

Oružje kraćeg dometa koje bi bilo lansirano sa kopna, vazduha ili mora, teoretski bi moglo da se upotrebi protiv ukrajinskih vojnih ciljeva, iako je njihova efikasnost u tim situacijama predmet rasprave među stručnjacima.

Druga opcija, smatraju stručnjaci, bila bi da Putin detonira nukelarno oružje iznad udaljenog i nenaseljenog mesta ili Crnog mora, kako bi im pokazao da su njegove namere ozbiljne. Radioaktivni materijal iz takvih bombi mogao bi da bude ograničenog dometa, ali bi to svakako imalo loš psihološki ili geopolitički uticaj čije bi posledice osetio ceo svet.

- Kada bih mogao da se kladim u novac, verovatno bih se kladio na 3:2 da on neće upotrebiti nukelarno oružje čak i da dođe u jako tešku situaciju - smatra Ričard Bets profesor ratnih i mkirovnih studija na Univerzitetu Kolumbija u izjavi za Rojters.

Kao znak da Vašington pažljivo prati ruski nukelarni arsenal, pokazuju i podaci o praćenju letova. SAD su rasporedile najmanje dva špijunska aviona u blizini ruske granice, a koji služe za praćenje aktivnosti balističkih raketa.

Borba za egzistenciju

Putin je nedavno rekao da se Rusija trenutno bori za svoje postojanje u Ukrajini, nakon višegodišnjeg ponižavanja od strane Zapada koji želi da uništi Rusku Federaciju.

- U svojoj agresivnoj antiruskoj politici Zapad je prešao svaku liniju - rekao je Putin u svom upozorenju pre nedelju dana.

U sukobima u Ukrajini poginulo je na desetine hiljada ljudi, došlo je do rasta globalne inflacije i pokrenuta je najgora konfrontaciju sa Zapadom još od vrhunca Hladnog rata.

Sedam meseci kasnije, Putinove snage se suočavaju sa žestokom kontraofanzivom ukrajinskih snaga naoružanih i obučenih od strane zapadnih zemalja.

- Što je bolje za Ukrajinu na frontu, veće su šanse da Putin upotrebi nukelarno oružje - kaže profesor Bets.

Ruska nuklearna doktrina dozvoljava nuklearni udar nakon "agresije na Rusku Federaciju konvencionalnim oružjem kada je ugroženo samo postojanje države".

Od početka sukoba u Ukrajini zvaničnici Kremlja tvrde da je jedini cilj Zapada da skine Putina s vlasti u Rusiji.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je u martu da Putin "ne može da ostane na vlasti". Bela kuća se odmah ogradila rekavši da im cilj nije da ruše vlast u Rusiji, već da se ova rečenica bila upozorenje drugim zemljama da će sukob u Ukrajini trajati duže nego što se mislilo.

Međutim u maju je Bajden rekao da pokušava da smisli šta da uradi povodom činjenice da Putin nema izlaz iz rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ranije odbacio ruska upozorenja, ali je u nedelju u intervjuu za CBS rekao da bi Putin sada mogao da bude ozbiljan.

- Vidite, možda je juče to bio blef, a sada bi to mogla da bude stvarnost - rekao je tada Zelenski.

(Telegraf.rs)