Ruske snage su sprovele referendume na ukrajinskoj teritoriji: Šta sledi dalje?

Mnogi su situaciju u ovim regionima uporedili sa Krimom. Na referendumu koji je 2014. godine održan na ovom poluostrvu za pripajanje Rusiji glasalo je 97 odsto birača, a rezultati su ratifikovani nedelju dana kasnije

Proruske vlasti organizovale su prethodnih dana referendume u četiri ukrajinske teritorije koje su pod kontrolom Rusije. I dok Zapad odbija da prihvati rezultate glasanja, mnogi strahuju da bi ovo mogao da bude uvod u novu, opasniju fazu sukoba u Ukrajini.

Ovi referendumi održali su se sedam meseci nakon početka sukoba u Ukrajini, a mnogi ova glasanja vide kao prelomnu tačku u ratu.

Zapadni lideri su od početka saglasni da ne žele da prihvate rezultate ovih referenduma, a proruski lideri u ovim oblastima tvrde da je ovo značajan korak u naporima Rusije da ponovo povrati svoj uticaj u Ukrajini.

Šta se dešava u okupiranim regionima?

Građani koji žive u četiri okupirane regije Donbas, Lugansk, Zaporožje i Herson, u prethodna četiri dana izjašnjavali su se da li su za pripajanje Rusiji. Rezultati izbora, za koje Zapad tvrdi da nisu u saglasnosti sa Međunarodnim pravom, mnogi vide kao još jedan korak ka aneksiji ovih regiona.

Analitičar CNN-a tvrdi da su se navodno rezultati izbora znali pre nego što su referendumi i održani. S tim je saglasan i američki predsednik Džo Bajden.

- Ruski referendumi su farsa i izgovor za pokušaj aneksije delova Ukrajine - rekao je prošle nedelje uoči referenduma Bajden.

Rezultate glasanja saopštili su samoproglašeni lideri ovih oblasti, a sve četiri okupirane teritorije čine 18 odsto teritorije Ukrajine. Prema preliminarnim rezultatima za pripajanje Rusiji u Zaporožju bilo je 93,11 odsto, u Lugansku 98,54 odsto, u Donjecku 93,95 odsto, a u hersonu 87,05 odsto glasača koji su izašli na izbore.

Građani ovih regiona koji su se zbog sukoba u Ukrajini izbegli van teritorija te zemlje, takođe su mogli da ispune svoje glasačko pravo.

Mnogi su situaciju u ovim regionima uporedili sa Krimom. Na referendumu koji je 2014. godine održan na ovom poluostrvu za pripajanje Rusiji glasalo je 97 odsto birača, a rezultati su ratifikovani nedelju dana kasnije.

Ono što je za sada poznato je da neće svi regioni istog dana objaviti konačne rezultate. Vlasti u Lugansku rekli da će već danas saopštiti zvanične rezultate, dok će rezultati iz Hersona biti objavljeni za pet dana.

- Postoji realna mogućnost da će Putin već u petak saopštiti aneksiju okupiranih ukrajinskih regiona - saopštilo je juče ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Sa druge strane, rezultati ankete koju su početkom godine sproveli Ukrajinci, pokazali su da je u tom momentu 16 odsto građana u ovim južnim regionima smatralo da Rusija i Ukrajina treba da budu ista zemlja.

Šta do sada znamo o glasanju?

Iako se o načinu na koji se sprovodilo glasanje zna malo, postoje neki navodi da su glasačke kutije bile postavljane čak i na vojnim kontrolnim punktovima.

Ukrajinski šef vojne administracije u Lugansku Šeril Hajdej tvrdi da su proruske vlasti naoružane išle od vrata do vrata i prikupljale glasove.

- Ukoliko neko glasa protiv pridruživanja Rusiji, oni su to odmah beležili u svesci. Širile su se glasine da ko bude glasao protiv pridruživanja biće odveden na tajnu lokaciju. To su radili namerno kako bi zastrašili građane - napisao je on na Telegramu.

Vlasti koje podržava Rusija tvrdile su da je izlaznost na izborima bila visoka, navodeći brojke kojima su se podsmevali Kijevski i zapadni posmatrači.

U Hersonskoj oblasti, zamenik šefa administracije koju podržava Rusija, rekao je u ponedeljak da već postoji dovoljno glasova koji su za i slobodno mogu da kažu da je taj region odobrio otcepljenje od Ukrajine i pridruživanje Rusiji.

U međuvremenu, za Ukrajince na okupiranim teritorijama gde se glasa, način bekstva je opasan. Okupirana oblast Hersona je navodno potpuno zatvorena za ulazak i izlazak nakon glasanja, saopštio je u utorak Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

Putovanje u i iz okupiranog dela susednog regiona Zaporožja takođe je veoma teško za civile i skoro nemoguće za muškarce od 18 do 35 godina, tvrdi ukrajinski Nacionalni centar otpora, jedna od jedinica u okviru ukrajinskog Ministarstva odbrane.

Šta Rusija želi ovim referendumima?

Sa stanovišta Međunarodnog prava, referendumi nisu legitimni i Zapad ne planira da prihvati rezultate. Međutim, u Rusiji, smatraju analitičari, Putin će moći da tvrdi da je želja ljudi u okupiranim teritorijama da se pripoje Rusiji.

Britanski sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao je da je Rusija već davno odlučila šta će se dešavati nakon što se glasanje završi. On tvrdi da će Moskva do kraja meseca formalizovati pripajanje ova četiri regiona Rusiji.

Mnogi zato strahuju od dalje eskalacije sukoba kada rezultati budu zvanično saopšteni. Oni takođe smatraju da će Putin moguću ukrajinsku kontraofanzivu o ovim regionima protumačiti kao napad na suverenitet Rusije.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je za vikend da će Rusija svim silama braniti teritorije koje im formalno budu pripale.

Kada je Putin prošle nedelje naredio delimičnu mobilizaciju u Rusiji, on je takođe ponovo spomenuo nuklearno oružje.

- Iskoristićemo sve neophodne mere da zaštitimo teritorijalni integritet Rusije - rekao je Putin.

Mnogi su ovaj potez ruskog predsednika protumačili kao očajnički pokušaj.

Šta će se dešavati u okupiranim regionima?

Delovi nekih regiona u kojima je održano glasanje nisu u potpunosti pod kontrolom Rusa. Delovi Donjecka i Zaporožja su još uvek pod kontrolom Ukrajine. Analitičar CNN-a smatra da će nakon proglašenja aneksije Rusija verovatno i te delove smatrati svojom teritorijom.

Postoji zabrinutost da će Ukrajinci u delovima zemlje pod kontrolom Rusije biti regrutovani od strane njihovih okupatora.

- Glavna svrha referenduma u oovim regionima je mobilizacija naših građana za rusku vojsku - napisao je na Telegramu gradonačelnik Melitopolja u egzilu.

Povodom ove situacije oglasio se i ukrajinski Centar za mobilizaciju.

- Jasno je da će nakon referenduma neprijatelj proglasiti mobilizaciju u ovim regionima jer su im potrebni vojnici - saopšteno je.

Ukrajinska vlada tvrdi da su proruske vlasti u ovim regionima zajedno sa ruskom Federalnom službom bezbednosti navodno napravili spisak ljudi koji će uskoro biti mobilisan.

(Telegraf.rs)