Kakvo nuklearno oružje ima Putin? Ono bi moglo da zada isti udarac kao bombe bačene na Japan

Odgovarajući na Putinovu pretnju od prošle nedelje, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnih oružja (ICAN) rekla je da je Evropa 2022. godine mnogo opasnije mesto za upotrebu nuklearnog oružja nego Japan 1945, koji je imao manju populaciju i bio je relativno izolovan

Dok se njegove snage bore sa ukrajinskom kontraofanzivom, ruski predsednik Vladimir Putin još jednom je zapretio da će se okrenuti nuklearnom oružju, najverovatnije onom što se zove taktičko nuklearno oružje.

U govoru prošle nedelje, Putin je rekao da će u slučaju "pretnji po teritorijalni integritet naše zemlje i odbrane Rusije i našeg naroda, sigurno ćemo upotrebiti svo oružje koje nam je odstupno".

Preporučujemo

- Ovo nije blef - poručio je Putin.

Ruski sistemi naoružanja uključuju 4.477 raspoređenih i rezervnih nuklearnih bojevih glava, od kojih su oko 1.900 "nestrateške" bojeve glave, inače poznate kao taktičko nuklearno oružje, prema Federaciji američkih naučnika.

Šta je taktičko nuklearno oružje i po čemu se razlikuje od običnog nuklearnog oružja?

Taktičko i strateško

Taktičke bojeve glave se odnose na one dizajnirane za upotrebu na ograničenom bojnom polju, recimo za uništavanje kolone tenkova ili borbene grupe nosača aviona ako se koriste na moru.

Ove bojeve glave imaju snagu eksplozivnosti od 10 do 100 kilotona dinamita i često se zovu bojeve glave niskog prinosa.

Sa druge strane, ruske najmoćnije "strateške" nuklearne bojeve glave imaju snagu eksplozivnosti od 500 do 800 kilotona i napravljene su da unište čitave gradove.

Pominjanje "niskog prinosa" za taktičko oružje je donekle obmanjujuće jer su eksplozivni prinosi od 10 do 100 kilotona dinamita i dalje dovoljni da izazovu velika razaranja - kao što je svet otkrio 1945. godine kada su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u Japanu.

Te bombe su bile ekvivalentne oko 15 i 21 kilotona dinamita - u okvirima ruskog taktičkog nuklearnog oružja, prenosi CNN.

Prve eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju odmah ubile su oko 7.000 i 35.000 ljudi, a desetine hiljada ljudi umrlo je kasnije od radijacije, prema arhivima američke vlade.

Aleks Velerštajn, direktor naučnih i tehonoloških studija na Stivens Univerzitetu za tehnologiju u Nju Džersiju, kaže da stvarna razlika u nuklearnom oružju nije u tome koliki je njihov ekspplozivni prinos, već u tome koje su njihove mete.

- Atomska bombardovanja u Japanu bili su "strateški" napadi koji su uglavnom imali za cilj uništavanje morala i terorisanje japanske vrhovne komande da se preda. Ono što je 15 kilotona učinilo "strateškim" prinosom zavisilo je od toga gde je bio usmeren - napisao je Velerštajn na bezbednosnom blogu Outrider ranije ove godine.

Drugi, uključujući bivšog američkog sekretara za odbranu Džejmsa Matisa, kaže da uopšte ne postoji razlika.

- Mislim da ne postoji takva stvar kao što je "taktičko nuklearno oružje". Svako nuklearno oružje koje se koristi u bilo kom trenutku menja strategiju igre - rekao je na saslušanju u Kongresu 2018.

Šta bi se desilo kada bi Rusija upotrebila jedno?

Rusija, i ranije Sovjetski Savez, izgradila je i održavala veliku zalihu taktičkog nuklearnog oružja.

Prvobitno razmišljanje je bilo da korišćenje nuklearne bombe na bojnom polju daje liderima opciju da izvrše odlučujući udar koji bi mogao da spreči poraz bez pribegavanja upotrebi svog najvećeg nuklearnog oružja, koje bi nakon kontranapada donelo "nuklearnu razmenu koja bi okončala civilizaciju", prema Uniji zabrinutih naučnika.

Na svom sajtu organizacija takvo razmišljanje naziva "opasnim".

- Taktičko nuklearno oružje... unosi veću dvosmislenost, povećavajući mogućnost da neka zemlja pomisli da bi mogla da se izvuče sa ograničenim napadom - saopštila je organizacija.

Neki analitičari podržavaju takvu teoriju.

U komentaru koji su tokom leta objavili Sidart Kaušal i Sem Kreni-Evans sa britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) kaže se da bi upotreba taktičkog nuklearnog oružja protiv komandnih centara ili vazdušnih baza u Evropi mogla da ograniči civilne žrtve u okolnim područjima.

Na primer, u izveštaju RUSI navodi se da bi upotreba nuklearki u Suvalki prolazu, kopnenoj granici između NATO članica Poljske i Litvanije koja razdvaja ruski Kalinjingrad od svog suseda Belorusije, mogla da izazove civilne žrtve u hiljadama.

U realnosti bi verovatno bilo još gore.

- Američke ratne igre predviđaju da bi konflikt koji uključuje upotrebu taktičkog nuklearnog oružja brzo bio van kontrole - rekla je unija zabrinutih naučnika u svom blogu.

Simulacija univerziteta Prinston o američkom-ruskom sukobu koji bi počeo upotrebom taktičkog nuklearnog oružja predviđa brzu eskalaciju koja bi ostavila više od 90 miliona umrlih i povređenih ljudi.

Odgovarajući na Putinovu pretnju od prošle nedelje, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnih oružja (ICAN) rekla je da je Evropa 2022. godine mnogo opasnije mesto za upotrebu nuklearnog oružja nego Japan 1945, koji je imao manju populaciju i bio je relativno izolovan.

Danas u Evropi, "jedna nuklearna detonacijna bi verovatno ubila stotine hiljada civila i povredila još mnoge; radioaktivne aktivnosti mogu kontaminirati velika područja u više zemalja", navodi ICAN na svojoj veb stranici.

- Službe za hitne slučajeve ne bi bile u stanju da efikasno reaguju i rasprostranjena panika bi izazvala masovna kretanja ljudi i ozbiljne ekonomske poremećaje. Višestruke detonacije bi naravno bile mnogo gore - dodaje se.

(Telegraf.rs)