Da li bi vremenski uslovi mogli da postanu Putinovo najmoćnije oružje?

Veoma hladna zima mogla bi da dovede do rastućih političkih nemira oko troškova života i cene evropske podrške Ukrajini ukoliko Evropljani budu primorani da trpe teškoće zbog nestanaka struje i zatvaranja fabrika

Što noć ranije pada to je Evropa se sve više suočava sa potencijalno ledenom zimom. Na kocki nisu samo evropske rezerve gasa, već i politička rešenost da nastavi da podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije.

Tokom godine, predsednik Rusije Vladimir Putin je u velikoj meri pokazao sposobnost da napravi haos sa evropskim cenama energije kroz mešavinu pretnji i smanjenja snabdevanja – što je dovelo do ogromnog pomeranja ka novim dobavljačima, ozbiljno naštetilo industrijama koje su gladne energije i primoravanja vlada na skupe državne intervencije da pomognu potrošačima i preduzećima da plate račune za energiju, piše Politico.

Preporučujemo

Ali poslednjih nedelja, ovlašćenja ruskog predsednika u određivanju cena su oslabila pošto su tržišta odbacila izjave Kremlja.

To se može promeniti kako temperature počnu da padaju. Kako će se odigrati sledeća faza energetskog rata Moskve u velikoj meri zavisi od nečega što nijedan političar ne može da kontroliše - od vremena.

- Ukoliko imamo bar malo sreće sa vremenom, imaćemo šansu da lagano preguramo zimu - rekao je prošle sedmice nemački ministar ekonomije Robert Habek, pokazujući koliko su najmoćniji evropski lideri sada, efektivno, prepušteni na milost i nemilost.

Veoma hladna zima mogla bi da dovede do rastućih političkih nemira oko troškova života i cene evropske podrške Ukrajini ukoliko Evropljani budu primorani da trpe teškoće zbog nestanaka struje i zatvaranja fabrika.

Blaga zima i zalihe energije imaju veće šanse da potraju, predviđaju analitičari, omogućavajući liderima EU da kažu da su se suočili sa Putinovim gasnim oružjem i pobedili.

Retko kad je toliko toga zavisilo od vremenske prognoze...

I dalje je previše rano sa sigurnošću reči kakve temperature se mogu očekivati, ili koliko će biti padavina i vetra da omoguće proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus, rekao je da su energetska tržišta kroz istoriju obraćala veliku pažnju na zimsku prognozu koja se objavljuje u novembru.

- Do tada, da tako kažemo, je većina faktora koji utiču na temperaturu u igri. U ovoj fazi, malo je prerano reći - rekao je on, iako je zahlađenje u novembru trenutno "verovatnije nego obično".

Kako je Putin "ispalio munju"?

Za sada, među diplomatama EU vlada uverenje da će pripreme za zimu biti dovoljne da se izbegne košmarni scenario. Skladišta gasa širom EU već su popunjena 86 odsto — daleko ispred cilja da do novembra bude 80 odsto.

Jedan diplomata EU predvideo je da čak, i ako Putin prekine preostalih devet procenata gasa EU koji dolazi iz Rusije (manje sa 40 procenata samo prošle godine), blok bi i dalje mogao da izbegne nestanke struje.

U međuvremenu, cene gasa su se stabilizovale dok vlade i Evropska komisija rade na merama da se smanji potražnja i da racionalizuju upotrebu energije.

Goldman Sachs je nedavno saopštio da očekuje da će cene pasti ispod 100 evra po megavat-satu u prva tri meseca 2023. godine, što je znatno niže u odnosu na avgustovski rekord od 346 evra.

Liderima može biti ohrabrujuć signal da je Putinova sposobnost da poveća cene gasa i struje možda došla do kraja.

Činilo se da je to bila lekcija kada je, u prvoj nedelji septembra, Gasprom objavio ono što je zapravo bilo zatvaranje gasovoda Severni tok na neodređeno vreme. Cene gasa su samo nakratko porasle i ubrzo su se smirile, što je navelo jednog analitičara da izjavi da su Rusi "ispucali municiju gasnog oružja“.

- Situacija je i dalje veoma loša, ali se ne pogoršava, i polako počinje da ide na bolje - rekao je Fransoa Hajzbur, viši savetnik za Evropu u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije.

Isto tako, Putinova najava delimične mobilizacije jedva da je uticala na cenu gasa, koja je ostala ispod 200 evra po MVh.

Aslak Berg, ekonomista i bivši savetnik Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i norveške vlade, rekao je da je napad Rusije na snabdevanje Evrope gasom naneo znatnu ekonomsku štetu. Ali, dodaje, "to je nešto što možete učiniti samo jednom."

- Sada stvara bol, ali efekat slabi sa vremenom. Ekonomija se adaptira, pronalazite nove izvore gasa, energije i smanjujete potrošnju - kaže Berg.

Hladni i "mlaki" scenario

Ipak, vremenska prognoza bi i dalje mogla da "stavi tačku na sve".

Ako ova zima bude u skladu sa petogodišnjim prosekom, analiza energetske konsultantske firme Wood Mackenzie predviđa da bi Evropa mogla da prođe sa nešto više od četvrtine preostalog kapaciteta za skladištenje gasa. Ako Rusija ode dalje i prekine sve svoje isporuke, EU bi imala oko 15 odsto gasa koji bi ostao u skladištu do kraja zime.

- Najveći rizik je ekstremna situacija - rekla je Katerina Filipenko, analitičar za tržište gasa u Wood Mackenzie-ju.

Ukoliko Rusija nastavi da obustavlja isporuke i ova zima bude najhladnija u poslednjih 20 godina, sa vremenskim prilikama uporedivim sa 2010. i 2011- godinom, kada je u Velikoj Britaniji bio zabeležen najhladniji decembar u poslednjih 100 godina i temperature ispod proseka širom severne Evrope, onda bi, neizbežno, cene gasa podivljale, zahtevajući od EU da pređe svoj cilj za smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto - kaže Filipenko.

To bi bio veliki zahtev za zemlje koje su već zabrinute zbog uticaja racionalizacije gasa. Domaći potrošači bi verovatno bili zaštićeni što je duže moguće, ali energetski intenzivne industrije strahuju od potencijalno trajnog gašenja. Proizvodnja metala i cementa, kao i sektori za proizvodnju đubriva i hemikalija bili bi među onima koji su u najvećem riziku.

Ulaskom u 2023. godinu analitičari predviđaju da će popunjavanje skladišta gasa u novoj godini biti mnogo teže za EU ​​nego 2022. godine, što će verovatno ponovo dovesti do povećanja cena. Prema proceni Goldman Saksa, to je zato što će za razliku od ove godine, Evropa biti na početnoj tački ruskog gasa.

To znači da, čak i ako Evropa preživi ovu zimu, mogla bi da se suoči sa još jednom godinom energetske zabrinutosti.

Koliko brzo će EU moći da se vrati na sigurne nivoe skladištenja gasa 2023. delimično će zavisiti od toga koliko je gasa ostalo od zime.

I to, kao i mnogo toga sada, zavisi od vremena.

(Telegraf.rs)