Da li se Kina "rastaje" od Putina: Šta govore potezi Si Đinpinga, šta kaže Kremlj?

Pod palicom Si Đinpinga, Kina je isticala nikad bliže odnose sa Rusijom. Sada, kako se suočava sa nezadovoljstvom u zemlji zbog usporene ekonomije i "nulte-kovid" strategije, Si mora da pokaže snagu, a ne ranjivost, u svom strateškom savezu

Kada se predsednik Rusije Vladimir Putin sreo sa kineskim kolegom Si Đinpingom u Uzbekistanu prošle sedmice, raspoloženje je bilo primetno drugačije u odnosu na ono tokom njihovog susreta u Pekingu, nedeljama pre nego što će Putin narediti početak specijalnih operacija u Ukrajini.

Više se nisu hvalili svojim prijateljstvom "bez granica", na kojem su potencirali tokom otvaranja Zimskih Olimpijskih igara.

Preporučujemo

Umesto toga, Putin je priznao da Peking ima "pitanja i zabrinutosti" u vezi sa invazijom, suptilno nagoveštavajući granice kineske podrške i rastuću asimetriju u njihovim odnosima.

- U kineskom "tumačenju" sastanka, Si nije ni pomenuo toliko najavljivano "strateško partnerstvo" između Pekinga i Moskve - primetio je Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Pekingu.

- To je bila najrazboritija ili najskrivenija izjava za sve ove godine, koju je Si dao o njihovom strateškom odnosu - rekao je Ši.

Promena u tonu ne iznenađuje s obzirom na poraze koje Rusija trpi na bojnom polju, koji su, kako piše CNN, otkrili Putinove slabosti i prijateljima i neprijateljima. Ti neuspesi dolaze u lošem trenutku i za Sija, kojeg samo nedelje dele od toga da traži treći mandat.

Pod palicom Si Đinpinga, Kina je isticala nikad bliže odnose sa Rusijom. Sada, kako se suočava sa nezadovoljstvom u zemlji zbog usporene ekonomije i "nulte-kovid" strategije, Si mora da pokaže snagu, a ne ranjivost, u svom strateškom savezu.

Šest dana nakon susreta, Putin je najavio delimičnu mobilizaciju, i pomenuo mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.

Nije poznato da li je Putin razgovarao o svojim planovima sa kineskim kolegom tokom poslednjeg susreta, kao što nije poznato ni da li je Putin rekao Siju kakvi su mu planovi za Ukrajinu kada su se onomad sreli u Pekingu.

Pojedini kineski analitičiari smatraju da Putinovi potezi i eskalacija sukoba omogućila Kini da se elegantno udalji od Rusije - suptilni pomak koji je započeo susretom Sija sa Putinom.

- Kina nema drugu opciju osima da ostane podalje od Putina zbog ove eskalacije, njegove agresije i aneksiranja i njegovih ponovljenih pretnji o nuklearnom ratu - kaže Ši.

Kako dodaje, Kina nije htela da se ovaj "nepažljivi prijatelj" bori.

- Ono što bi mogla da bude njegova sudbina na bojnom polju nije posao kojim Kina može da upravlja - kaže Ši.

Drugi su skeptici. Putinovo otvoreno priznanje bojazni Pekinga ne mora nužno da signalizira razdor između dva diplomatska saveznika. Umesto toga, to bi mogao biti način da Kina dobije malo diplomatskog prostora, posebno s obzirom na to kako je njena prećutna podrška Rusiji narušila imidž Pekinga u Evropi, rekla je Tereza ​​Felon, direktorka Centra za evropske azijske studije Rusije u Briselu.

- Moj utisak je bio da je Peking samo želeo malo "dnevne svetlosti" između Kine i Rusije, ali mislim da su mnogi to previše tumačili. Mislim da je to više bilo za evropsku publiku. Gledajući dugoročne interese Kine,  moraju da drže Rusiju uz sebe - kaže Felon.

Dve autoritarne sile su strateški usklađene u pokušaju da učine protivtežu Zapadu. Obojica lidera dele duboku sumnju i neprijateljstvo prema Sjedinjenim Državama, za koje veruju da imaju nameru da obuzdaju Kinu i Rusiju. Oni takođe dele viziju novog svetskog poretka – onog koji bolje odgovara interesima njihovih nacija i kojim više ne dominira Zapad.

Danima nakon susreta Sija i Putina, sekretar ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev i kineski diplomata Jang Jieči imali su razgovore u južnoj kinskoj provinciji Fudžijan, tokom kojeg su se obavezali da će "sprovesti konsenzus” koji su postigli njihovi lideri, produbiti njihovu stratešku koordinaciju i dalju vojnu saradnju.

Dve zemlje traže način i da prodube ekonomske veze, a očekuje se da bilateralna trgovina premaši 200 milijardi u bliskoj budućnosti, prema rečima Putina.

- Ne mislim da smo videli da se otvorio veliki raskol između Rusije i Kine - kaže Brajan Hart, saradnik u projektu China Power u Centru za strateške i međunarodne studije.

On kaže da ovo vidi kao nastavak pokušaja Kine da ide svojom "prilično tankom linijom prema Rusiji".

- I da se uveri da će nastaviti da podržava Rusiju u meri u kojoj može, a da pritom ne narušava sopstvene interese - kaže Hart.

Peking je do sada pažljivo izbegavao akcije koje bi kršile sankcije Zapada, poput pružanja direktne vojne pomoći Moskvi. Ali predstavljala je spas za oštećenu rusku ekonomiju tako što je pojačala kupovinu goriva i energije po povoljnoj ceni.

Kineski uvoz ruskog uglja u avgustu je porastao za 57% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši maksimum u poslednjih pet godina; Njen uvoz sirove nafte je takođe porastao za 28% u odnosu na godinu ranije.

Nakon što je Putin pozvao vojne rezerviste da se pridruže ratu u Ukrajini, Peking je nastavio da ide tankom linijom, ponavljajući svoj dugogodišnji stav da se dijalogom reši sukob.

Na pitanje o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja Rusije na brifingu u sredu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je izbegao to pitanje.

- Stav Kine o ukrajinskoj krizi je dosledan i jasan. Pozivamo relevantne strane da postignu prekid vatre kroz dijalog i pregovore i da pronađu rešenje koje će zadovoljiti legitimne bezbednosne brige svih strana što je pre moguće - rekao je portparol Vang Venbin.

Takođe u sredu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Prema kineskom saopštenju, Vang je naglasio da će Kina nastaviti da "održava svoju objektivnu i nepristrasnu poziciju“ i "gura mirovne pregovore" po pitanju Ukrajine.

Ali ta "nepristrasna pozicija" je izneta u glavnim večernjim vestima kineskog državnog emitera CCTV, najgledanijeg informativnog programa u Kini.

Nakon kratkog izveštaja o Putinovoj "delimičnoj mobilizaciji", bez ikakvog pominjanja protesta u Rusiji ili međunarodnih osuda, program je citirao međunarodnog posmatrača koji direktno okrivljuje SAD jer "nastavljaju da potpiruju sukob između Rusije i Ukrajine“.

- Sukob između Rusije i Ukrajine treba rešiti dijalogom. Ali SAD i dalje snabdevaju Ukrajinu oružjem, što onemogućava okončanje sukoba i pogoršava situaciju - rekao je bivši savetnik za nacionalnu odbranu u Istočnom Timoru.

- Sankcije izazvane sukobom imaju reperkusije širom sveta... Cene nafte u Istočnom Timoru su takođe dosta porasle. I mi trpimo posledice.

Komentari su u skladu sa ruskim narativom koji su kineski zvaničnici i državni mediji promovisali poslednjih meseci, a to je "da su SAD podstakle rat širenjem NATO-a sve do ruskog praga, terajući Moskvu u ćošak".

Glavni faktor koji pokreće strateško usklađivanje između Rusije i Kine je percepcija pretnji iz Sjedinjenih Država, rekao je Hart za CSIS.

- Sve dok ta varijabla ostane konstantna, sve dok Peking nastavi da brine o Sjedinjenim Državama, mislim da će nastaviti da jača veze sa Rusijom - rekao je on.

Inače, nakon izjava Vanga, oglasio se i Kremlj. Portparol Vladimira Putina je, reagujući na izjave kineskog šefa diplomatije poručio da Rusija polazi "iz duha komunikacije šefova Ruske Federacije i Kine".

- Polazimo pre svega iz duha koji je, u stvari, dominirao poslednjim sastankom predsednika Putina i predsednika Sija u Samarkandu, na marginama samita. To je bio veoma važan, veoma značajan sastanak - prokomentarisao je Dmitrij Peskov.

On je istakao da je to upravo smernica za Rusiju, "koja ceni odnose sa Kinom i namerava da ih dalje promoviše u svim oblastima".

Odgovarajući na pitanje o ideji koju je iznelo kinesko ministarstvo spoljnih poslova, Peskov je preusmerio pitanje ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

(Telegraf.rs)