"Najusamljeniji čovek na svetu" je bio jedini preživeli iz svog plemena: Njegov život otkriva užasne tajne

Rasplet njegovog života otkriva priču o genocidu, izolaciji i bezumnom profitu

Više od 20 godina živeo je sam u brazilskoj Amazoniji jedući orahe, voće i divljač - simbol borbe starosedelaca koji žive u izolaciji u prašumi. Sada je ovaj čovek čije je samo ime bilo nepoznato mrtav, a njegova smrt je dospela na naslovnice širom sveta.

Njegov život je bio obeležen masakrima koji su ga ostavili kao usamljenog preživelog iz malog plemena koje su napali naoružani ljudi koje su očigledno unajmili rančeri koji žele da iskoriste netaknutu Amazoniju, piše News 18.

Preporučujemo

Pronađen je mrtav kako leži u visećoj mreži 23. avgusta na teritoriji starosedelačkog stanovništva Tanaru. Vlasti nisu pronašle tragove nasilja i veruju da je umro prirodnom smrću. Čovek je bio prekriven sjajnim perjem ptice zvane gvakamaja, neka vrsta are, pišu lokalni mediji.

Rasplet njegovog života otkriva priču o genocidu, izolaciji i bezumnom profitu. Evo kako je izgledao život "čoveka iz rupe".

Prvi put kada je neko video čoveka iz rupe

"Čovek iz rupe" je prvi put uočen 1996. godine od strane tima dokumentarca koji je putovao sa zvaničnicima Nacionalne indijske fondacije (Funai), vladine agencije koja je istraživala masakr počinjen nad njegovim plemenom.

Dokazivanje prisustva autohtonog stanovništva u šumskom području Tanaru bilo je neophodno da bi se tom području pružila pravna zaštita.

Snimak je prikazan u dokumentarcu pod nazivom "Korumbijara" 2009. godine.

U njemu se vide čovekove oči kako vire iz unutrašnjosti kolibe od slame. U jednom trenutku izbija koplje, kao da njime želi da uplaši posetioce. Ali niko ne izgovara ni reč.

Tokom godina, Funai timovi su se vraćali sa predstavnicima susednih plemena kako bi pokušali da utvrde koji jezik je čovek govorio i saznali više o njegovom narodu.

Osećajući se ugroženim, jednom je ispalio strelu zbog koje je jedan gostujući član tima teško ranjen. Nakon toga, vlasti su samo pokušale da patroliraju njegovom teritorijom i traže znake da je još uvek živ.

- Može se samo zamisliti šta je ovaj čovek razmišljao, kroz šta je prolazio, živeo sam, nije mogao ni sa kim da razgovara i mislim da je bio veoma uplašen jer je bilo koji autsajder za njega predstavljao pretnju, s obzirom na njegovo užasno iskustvo - rekla je direktorka nevladine organizacije Fiona Votson.

- Sve što znamo o njemu iz prikupljanja dokaza je da je on jedini preživeo nekoliko genocidnih napada - rekla je ona za Al Džaziru, opisujući ga kao simbol "veoma skrivenog i tajnog genocida", kao i "izuzetno hrabrog i otpornog".

Na poslednjem poznatom snimku na kojem je on živ - snimljen 2011, ali objavljen tek sedam godina kasnije - vidi se kako polugo seče sekirom drvo.

Pored lukova i strela koje su pokazivale da je lovio, postojale su bašte u kojima je uzgajao voće i povrće, kao što su papaja i manioka.

- Videli smo jednu od njegovih bašti i bila je puna plodova, veoma lepo čuvana - rekla je Votson koja je posetila lokaciju 2005.

Ali ono što je najviše fasciniralo istraživače bile su mnoge rupe koje je iskopao - nekih dva metra duboke i sa oštrim kopljima na dnu.

Oaza u moru uništenja

Autohtona teritorija Tanaru pokriva 8.000 hektara zaštićene prašume u brazilskoj jugozapadnoj državi Rondonija, koja se graniči sa Bolivijom. Rezervat je okružen velikim rančevima za stoku.

Prepun odmetnutih rudara i sekača drva čiji je rad ilegalan, to je jedan od najopasnijih regiona Brazila, prema Survival International NGP.

Zemlja Tanaru je "kao zelena oaza u moru uništenja", rekla je direktorka nevladine organizacije Fiona Votson. Funai je rekao da su zvaničnici pronašli 53 mesta koja su bila njegov dom na teritoriji Tanarua, uvek sa istom strukturom: malu kolibu od slame sa jednim vratima i rupom.

Rupe su korišćene za hvatanje životinja, ali stručnjaci smatraju da su one takođe mogle biti mesto za skrivanje od uljeza ili su imale neku vrstu duhovne svrhe. Rupe su, rekla je Votson, "misterija koja je umrla sa njim", kao što je i istorija naroda Tanaru.

Funai je identifikovao 114 starosedelačkih grupa koje žive u izolaciji u brazilskom delu Amazona.

Kako užasna prošlost ukazuje na sadašnjost

Vest o čovekovoj smrti izazvala je veliku tugu mnogima, a istovremeno je preusmerila pažnju na politiku vlade krajnje desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, za koju lideri i aktivisti domorodaca tvrde da ih dovode u opasnost od napada i tera ih da napuste svoje teritorije, navodi se u saopštenju.

- Vrši se invazija na autohtone teritorije jer osvajači osećaju ogromnu nekažnjivost. Sa Bolsonarom, ljudi se osećaju veoma ohrabreno - rekla je je Votson za Al Džaziru.

Prema podacima iz popisa stanovništva iz 2010. koje je citirao Articulation of Indigenous Peoples of Brazil (APIB), Brazil je dom za više od 800.000 starosedelaca iz preko 300 različitih grupa.

Godinama su domorodački lideri izražavali zabrinutost zbog pretnji njihovim zajednicama u južnoameričkoj zemlji, posebno u oblastima sa malim nadzorom vlade koje farmeri, rudari, krivolovci i drugi pokušavaju da kontrolišu i eksploatišu.

Autohtoni narodi optužili su Bolsonara i njegove pristalice da sprovode politiku koja nastoji da ih izmesti u korist grupa koje nezakonito zadiru na njihovu teritoriju, istovremeno slabeći zaštitu životne sredine u kritičnim oblastima kao što je Amazonska prašuma. Lider krajnje desnice zalagao se za više rudarstva u Amazonu, tvrdeći da će to podstaći ekonomiju.

Prošle godine, Domorodački misionarski savet, grupa povezana sa Brazilskom nacionalnom biskupskom konferencijom, dokumentovala je 305 slučajeva "posedničke invazije, ilegalne eksploatacije resursa i štete na imovini" na autohtonim teritorijama, što je uticalo na 226 domorodačkih zemalja u 22 brazilske države. To je povećanje od 180 odsto u odnosu na 109 takvih incidenata u 2018. godini, godinu pre nego što je Bolsonaro preuzeo dužnost.

(Telegraf.rs)