"Glečer sudnjeg dana" drži se "o koncu": Globalni nivo mora bi mogao da poraste za 3 metra ako on nestane!

Glečer Zapadnog Antarktika - koji je veličine Floride - bio je važan faktor za naučnike koji pokušavaju da naprave predviđanja o globalnom porastu nivoa mora.

Glečer Tvejts (Thwaites) na Antarktiku se jedva drži, takoreći za "vrh nokta", kažu stručnjaci, nakon što su otkrili da se u proteklih 200 godina povukao dvostruko brže nego što se mislilo.

Glečer Zapadnog Antarktika - koji je veličine Floride - bio je važan faktor za naučnike koji pokušavaju da naprave predviđanja o globalnom porastu nivoa mora.

Preporučujemo

Potencijalni uticaj njegovog povlačenja je ogroman jer bi potpuni gubitak Tvejts-a i njegovih okolnih ledenih basena mogao podići globalni nivo mora do 3 metra.

Zbog toga je nazvan "Glečer sudnjeg dana", piše Daily Mail.

Po prvi put, naučnici su mapirali u visokoj rezoluciji kritičnu oblast morskog dna ispred Tvejtsa koja im daje prozor u to koliko se brzo glečer povlačio i kretao u prošlosti.

Zadivljujući snimci pokazuju geološke karakteristike koje su nove za nauku, a takođe pružaju i neku vrstu kristalne kugle za sagledavanje Tvejtsove budućnosti, kažu stručnjaci sa Fakulteta za pomorske nauke Univerziteta Južne Floride.

Studija sugeriše da bi glečer u budućnosti mogao da doživi velike promene u malim vremenskim razmacima.

Alarmantno, analiza novih slika pokazuje da je stopa Tvejtsovog povlačenja koju su naučnici nedavno dokumentovali mala u poređenju sa najbržim stopama promena u njegovoj prošlosti.

Tim je dokumentovao više od 160 paralelnih grebena koji su nastali, kao otisak stopala, dok se prednja ivica glečera povlačila i pomerala gore-dole sa dnevnim plimama.

- Kao da gledate u merač oseke na morskom dnu - rekao je geofizičar Alaster Grejam.

- Zaista me oduševljava koliko su podaci lepi - dodao je.

Da bi razumeli Tvejtsovo prošlo povlačenje, istraživači su analizirali formacije nalik na rebra potopljene nešto manje od pola milje (700 m) ispod polarnog okeana i uzeli u obzir ciklus plime i oseke za region, kako su predviđali kompjuterski modeli, kako bi pokazali da jedno rebro mora biti formirano svakog dana.

U nekom trenutku u poslednjih 200 godina, u trajanju od manje od šest meseci, prednji deo glečera je izgubio kontakt sa grebenom morskog dna i povukao se brzinom većom od 1,3 milje godišnje (2,1 km) - dvostruko više od dokumentovane stope koristeći satelite između 2011. i 2019. godine.

- Naši rezultati sugerišu da su se pulsevi veoma brzog povlačenja dešavali na glečeru Tvejts u poslednja dva veka, a verovatno i tek sredinom 20. veka - rekao je Grejem.

Morski geofizičar i koautor studije Robert Larter dodao je: "Tvejts se danas zaista drži za vrh nokta i trebalo bi da očekujemo velike promene u malim vremenskim okvirima u budućnosti – čak i od jedne godine do sledeće – kada se glečer povuče iza plitkog grebena u svom koritu".

Da bi prikupio slike i prateće geofizičke podatke, tim, koji je uključivao naučnike iz SAD, Velike Britanije i Švedske, lansirao je najsavremenije narandžasto robotsko vozilo napunjeno senzorima za snimanje tokom ekspedicije 2019.

On je mapirao područje morskog dna ispred glečera veličine Hjustona - i to u ekstremnim uslovima tokom neobičnog leta značajnog po nedostatku morskog leda.

Ovo je omogućilo naučnicima da pristupe frontu glečera po prvi put u istoriji.

(Telegraf.rs)